ponedeljak, 06.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 24.05.2020. u 11:18 Isidora Masniković

Novinarstvo je ozbiljna profesija

Poznajem mnogo sjajnih novinara u Srbiji, koji se ne bave ničijim pi-arom, nego tragaju za pravim informacijama i zbog njih sam ponosna na posao kojim se bavim – kaže nova voditeljka „Beogradske hronike“, Ana Manojlović
(Фото: РТС/ Гордан Јовић)

Vrsna novinarka redakcije „Oka“ od nedavno nova je voditeljka programa sa dugodišnjom tradicijom, „Beogradske hronike“. Potpuno neplanirano, u sred vanrednog stanja, preuzela je ulogu domaćina ovog rado gledanog programa, zamenivši iskusnu Radu Đurić, a o svojim novim iskustvima nam upravo priča:

- Prelazak u „Beogradsku hroniku“ desio se nenadano.  Urednik Saša Barbulović me je pitao da li bih mogla da im pomognem. Imali smo već posla preko glave u „Oku“. Ljudi su svuda bili uplašeni i svi su se trudili da što manje vremena provedu u kontaktu sa drugima. Kada sam birala ovu profesiju znala sam da nosi mnoge privilegije, ali i da postoje trenutci kada moraš da radiš, bez obzira na opasnost. Ovo je bio jedan od tih trenutaka – kaže u kratkom predahu Ana Manojlović.

A neizbežno je pitanje - da li je teško i obavezujuće bilo doći na mesto Rade Đurić?

- Nije bilo vremena za razmišljanje tome. Trebalo je pronaći teme, goste, uhodati se u novi tim.  Zato sam bila koncentrisana na posao, na to da spakujemo emisiju i ne izostavimo nešto od važnih informacija. U kriznim situacijama, veoma je važno šta će i kako saopštiti javni servis gledaocima. A to je velika odgovornost.

Naša sagovornica se trudi, kako tvrdi, da sve što radi, oboji ličnim pristupom, da bude neposredna. Svesna je toga da su, kada se rade uključenja ili vesti, potrebni  brzina, moć da se u kratkom roku odvoje bitne od nebitnih informacija i da se brzo plasiraju gledaocima.

- U „Oku“ imaš više vremena da promišljaš o temama, nađeš ugao koji niko nije radio, pronađeš prave i zanimljive sagovornike. „Beogradska hronika“ je spoj svega toga. Moraš brzo da misliš i vidiš šta je to što tog dana muči tvoje gledaoce, da na kraju sve to prezentuješ na pametan i zanimljiv način. Mislim stalno na to da „ulaziš ljudima u vreme ručka u dnevnu sobu, nemoj da ih smaraš, odmori ih informiši o onome što ih zanima“. To u vanrednom stanju nije bilo uvek lako – objašnjava naša sagovornica.

U prethodnom periodu sve emisije, pa tako i „Beogradska hronika“, imale su samo jedn temu, a to je - korona. A kada svaka emisiju počinje izveštajem o broju umrlih, zaraženih, a potom sa obaveštenjem koliko vremena će ljudi provesti zatvoreni u kući, teško je naći pravi momenat za osmeh i predah.

- Razmišljala sam stalno o tome da nije ideja da ljudi posle emisije padnu u očaj, da im moramo pružiti prostora da predahnu, pronađu pozitivan ugao, pogled na svet. Tražili smo ohrabrujuće, lepe primere ljudi i dela koji su oko nas, a koji se ne vide. I uspeli smo u tome. Sad se polako sve vraća na staro. Trudiću se da se u emisiji i ubuduće bavimo  problemima Beograđana, ali i dobrim primerima koji mogu biti inspiracija svima – staloženo priča Manojlovićeva ističući da su joj kritike dobronamernih i bliskih prijatelja i kolega dragocenije od pohvala koje pljušte na sve strane.

- Mada mi je, iskreno, javna pohvala TV kritičarke Meri Bilić u vašem listu značila, jer je došla u teškom trenutku- iskreno nam kazuje ova voditeljka, dodajući da ništa u svojoj karijeri i životu ne bi drugačije uradila. Jer, radi tako da u životu uvek može da stane iza svojih reči i dela.

- Posebno sam ponosna na priče koje sam radila u „Oku“, a bave se temama kojih se novinari nerado dotiču. Uz pomoć stručnjaka sagovornika,  uspela sam da objasnim koliko ima padofila oko nas, ko su, kako razmišljaju i ko su im najčešće žrtve. U emisiji „Žrtva ima žensko lice“ uspela sam po prvi put gledaocima da predstavim kako do nasilja u porodici dolazi, ko su nasilnici, a ko žrtve i koliko je taj problem ozbiljan i sveprisutan. Jedan od najtežih dokumenatraca koje sam radila je „Sjećaš li se mene u ropstvu“ o ženama ovih prostora koje su devedesetih za vreme rata silovane. Jedna od najgledanijih emisija na Jutjub kanalu emsije „Oko“ je „Najteži prelet“ – ispovest vojnih pilota različitih nacija, koji su na početku rata morali da izaberu stranu za koju će ratovati – nabraja nam važne trenutke iz svoje karijere.

A bilo je i mnogo nagrada koje je Manojlovićeva  proslavljala sa kolegama u kafanama - nagrada UNICEFA za najbolje izveštavanje o deci, za reportažu „Zdravlje na kap“, o deci Romima koji su živeli ispod mosta Gazela, NUNS-ova nagrada za istraživačko novinarstvo za priču o kliničkom  istraživanju lekova na ljudima u Srbiji, Cvet jednakosti za priču o životu osoba sa invaliditetom, za reportažu o deci koja žive u enklavamana KiM…

- Moje priče su takve da često pobude teške i iskrene emocije i kod sagovornika i kod nas sa druge strane kamere. Posle jednog intervjua u kolima nismo progovorili ni reč više od dva sata. Snimatelj je na kraju  rekao: „Ne preostaje nam ništa drugo nego da se napijemo i tako prekinemo ovu tišinu“ – prenosi nam neke teške trenutke sa snimanja.

- Ako samo jedna osoba, posle moje emisije razmisli o problemu, promeni ponašanje i utiče da se stanje promeni na bolje, vredeo je svaki sekund truda – sa puno pozitivne nergije priča naša sagovornica.

Ane Manojlović jedno vreme nije bilo na RTS. Gde je bila?

- Ukazala mi se prilika da upoznam kako funkcioniše britanski javni servis Bi-Bi-Si. Radila sam na mestu zamenika urednika redakcije u Srbiji. Shvatila sam da mi više prija rad na našem javnom servisu, zbog čega sam se i vratila u matičnu kuću. To mi je bila jedna od pametnijih odluka u životu – iskrena je.

Novinarstvo doživljava kao veoma ozbiljnu profesiju. Posao novinara je, prema njenom mišljenju, da bude spona između građana i političara, funkcionera, glumaca, ljudi iz javnog života, svih onih do kojih građani ne mogu da dođu, a imali bi šta da ih pitaju.

- Sve dok mislite samo na to, šta je ono što zanima tvoje gledaoce i kako da dođete do odgovora na ta pitanja, vi ste na pravom putu. Poznajem mnogo sjajnih novinara u Srbiji, koji se ne bave ničijim pi-arom, nego tragaju za pravim informacijama i zbog njih sam ponosna na profesiju kojom se bavim – dodaje.

A da li će uneti neke novine u „Beogradsku hroniku“?

- „Beogradska hronika“ je brend iza kojeg stoje mnogi novinari. Svako ju je obojio na svoj način. Imam ja mnogo ideja, ali moram prvo da ih iznesem uredniku – kroz osmeh kazuje.

Vesti prati redovno zato što mora,  a serije i filmove zato što voli. Konačno ima i legitiman izgovor za gledanje crtaća. „Braća Kret“ su omiljeni njenom sinu Vuku, đaku prvaku, i njoj.

Odmah posle završenog fakulteta, Manojlović se zaposlila na radiju Beograd 202. To je bila odlična škola novinarstva. Brze, tačne informacije, uključenja, živ program… Napredovala je do mesta urednika i prezentera vesti.  Kada je shvatila da nema više ništa novo da  nauči, odlučila je da pređe na televiziju.

Kad se kamere ugase, tek onda počne da diše... Jedna draga rediteljka ume da joj kaže pred živo uklučenje: „Ana, dete, diši!“.

A lek za sav taj stres je kik boks i plivanje. Sa porodicom često ide u vikendicu u blizini Beograda. Opušta je priroda i sređivanje vrta.

- Da se pohvalim, rodile su mi prve jagode koje sam sama posadila i negovalap - onosno nam priča.

I za kraj, pitamo Anu Manojlović - dozvoljava li novinarski posao totalno posvećivanje porodici?

- Citiraću jednu izreku: „Jedino gore od porodice je da nemate porodicu“ . Mnogo nas je, bučni smo, svađamo se i smejemo iz sveg glasa. Volimo se i pazimo. Svi oni su mi na prvom mestu. Prošli smo zajedno kroz grozne i divne trenutke. Za njih uvek imam vremena. Oni imaju razumevanja za moj posao i velika su mi podrška.

Komentari4
0ea09
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusan Jovovic
"Познајем много сјајних новинара у Србији", она их познаје, али изгледа да су тренутно незапослени јер у новинама или телевизији не могу да се пронађу. Стање у српском новинарству је да имамо сјајне новинаре и очајну медију, доктор одличан, али је пацијент умро.
Станиша Младеновић
Млада дамо када бисте знали какви су били новинари Политике Густинчич, Гризељ, Радовић... не бисте сте се на данашње новинарство позивали као на нешто озбиљно. Њима није сметаоло да буду изврсни новинари у оном систему.
Драгољуб Збиљић
ПРАВО НОВИНАРСТВО ЦЕЛО ДРУШТВО ВУЧЕ НАПРЕД Браво, новинарство еј заиста веоам озбиљна проефсија. Оно еј неупоредиво авжније од политике, јер је вееоам важно за развој сваког друштва у свим правцима. Кад је новинарство право, када су прави новианри и уредници па још кад знају, хоће и умеју да поштују слободу идеја, мисли, идеја у струци и науци и када такви новианри и уредници имају словоду да употребе своје право знање, онда новинарство еј изузетно заслужно за развој друштрва у свим правцима.
Станиша Младеновић
...Радојчић...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja