četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 24.05.2020. u 22:00 Mladen Kremenović
RAZGOVOR NEDELjE: MILORAD DODIK, član Predsedništva BiH iz RS

Bila je šala, niko opoziciju ne prisluškuje

A niko se nije pomerio zbog navoda da je 3.000 Pakistanaca ušlo u BiH s lažnim vizama
(Фото Анђелко Васиљевић)

Od našeg stalnog dopisnika 
Banjaluka – Tri naroda u BiH u istoriji su uvek bila na suprotnim stranama. Danas je to zavisna zemlja stavljena u funkciju stranih projekata, a ne ljudi koji tu žive. Ljudima se silom nameće projekat koji je za njih neprihvatljiv, ocenio je Milorad Dodik, član Predsedništva BiH iz RS.

– Ne mogu mi navesti nijedan razlog, osim nasilja stranaca, da BiH može da preživi jer za to ne postoji unutrašnji kapacitet. Imam pravo na procene i analitiku. Mogu na Zapadu da se zanose pričom o „pogledu u budućnost” – kaže Dodik u razgovoru za „Politiku”.

Šalom da se opozicija prisluškuje napravio je, kaže, performans, ali su se svi „digli kao da je to nešto silno ozbiljno”. – Niko ih ne prisluškuje, niti su toliko važni. A niko se nije pomerio zbog navoda da je 3.000 Pakistanaca ušlo u BiH s lažnim vizama. Saznajemo da ima još nekoliko hiljada iz Iraka – kaže Dodik.

Ubeđen je da ni ozbiljne nacije sa snažnom istorijom i demokratskim kapacitetom ne bi preživele pritiske kakve je podnela Banjaluka. – Isklesano uverenje Srba nas održava jer smo svesni da ako nemamo republiku, nema ni nas.

Da li je nevolja zbog virusa korona izlečila razjedinjenost u BiH?

Bosna i Hercegovina je od Dejtona do danas pokazala da je nespojiva. Neko misli da će to proći samo od sebe, ako se ćuti. Sila nije uspela da napravi koheziju. Bošnjaci neće glasati za bilo šta ako to nisu dogovorili sa strancima. RS vodi autentičnu politiku. Masovno je kršena dejtonska pozicija RS od strane međunarodne zajednice, Ustavnog suda BiH i ignorantskom pozicijom Sarajeva koje želi smrt Srpske. Ne vidimo nikakvu korist od onog što su pokušali da naprave od BiH, koja je podeljena mentalno i kulturološki i nije multietničko društvo. Izloženi smo upornoj pristrasnosti međunarodne zajednice, protektora, Ustavni sud je uperen protiv naših interesa, stalno se borimo da očuvamo ono što je napisano u Dejtonu. Srpskoj je zabranjen izlazak na međunarodno finansijsko tržište, usmerili su nas da međunarodnu aktivnost obavljamo preko Sarajeva, a RS se pokušava ignorisati sve vreme. Izetbegović sve čini da onemogući izborne pobednike iz RS da ovladaju pozicijama u Sarajevu koje mogu da doprinose odlučivanju. SDA ne želi da glasa za imenovanje Srbina u policijsku agenciju SIPA-a, a sve procedure su sprovedene. Dogovorimo raspodelu sredstava MMF-a, novac dođe na račune Centralne banke, a sredstva se ne isporučuju entitetima, zbog nečije volje u Sarajevu. Sve to napravilo je tegove BiH koja je 1991. bila manje podeljena. BiH je u ozbiljnoj institucionalnoj krizi, što nije ništa novo, samo opseg krize može biti novost.

Kako gledate na dešavanja u Crnoj Gori i da li vas to plaši?

Svakoga plaši, znajući da je tamošnji vladajući režim na zalasku i da će učiniti sve da se održi na vlasti, pa i da upotrebi represiju. To i čini prema SPC i srpskom narodu. Srbi su od nezavisnosti Crne Gore progonjeni, bez mogućnosti su da se zapošljavaju, nisu ravnopravni. Verovatno se računalo da će Srbi zbog represije da iscure. Crna Gora je pokazala antisrpsku poziciju. Đukanović najavljuje da će doći u Srebrenicu, a bio je predsednik Vlade Crne Gore u to vreme i ozbiljna logistika za sve to. Sada pokušava da se proda Bošnjacima jer je izabrao da progoni Srbe i SPC, a koalicije pravi s Bošnjacima, Albancima. To je njegov izbor, a izbor naroda Crne Gore je kako će se dalje razvijati.

Neki osete nestrpljenje u postupcima vlasti u Podgorici.

Đukanović je pokazao nestrpljenje jer je shvatio da njegov projekat stvaranja nacije ne ide dobro, ne razvija se i da ne može Albance da konvertira u Crnogorce, ali pokušava to da uradi od Srba. Verovatno je procenio da je poslednji momenat, ali nije računao da postoji jasna organizacija SPC. Crkve je gradio verujući narod. Samo u Crnoj Gori imate izvrnuto tretiranje imovine SPC. To nestrpljenje se ogleda u nameri da se napravi crnogorska crkva, koja je pokazala nesposobnost i nehtenje naroda. To se nigde nije desilo, dešavalo se obrnuto, da su crkve i narodi gradili identitet do stepena da izgrade državu. U Crnoj Gori sve ide obrnutim putem, pa represiju zamotavaju u priču o demokratiji. Kakva demokratija kada je polovina Crne Gore na ulicama suprotstavlja represiji režima koji je bezočno napao srpski nacionalni identitet, a pre svega SPC kao osnovni vid tog identiteta. Nigde u svetu nema da pravite crkvu otimačinom od drugih zajednica. Vaseljenski patrijarh to nije podržao, niti iko drugi. Naš patrijarh je dobro rekao, to se nije dešavalo ni za vreme Turaka, čak ni u komunizmu nisu otimane crkve. To je ozbiljan problem koji ne možemo gledati izolovano. Sve nas i te kako zanima šta se tamo dešava. Sve što je učinjeno posle formiranja Crne Gore bilo je protiv Srba. Postojanje te države niko ne spori, ali postoji otpor prema činjenici da se tamo maltretiraju Srbi. Nemamo pravo da stojimo izvan toga. Ako Đukanović može da podrži Bošnjake u BiH, šta je logičnije nego da mi podržimo naš narod i stanemo uz njega.

Uveliko se ispredaju teorije o svetu „posle korone”...

Dominantan proces danas jeste vraćanje sebi. Sada imamo Kinu koja ima ekonomsku ekspanziju na konceptu koji je potpuno suprotan neoliberalizmu, jer zadržava uticaj države, što je stvorilo pobude unutar same Evrope, ali i SAD, da se svi vrate sebi. Neke zemlje EU su zatvorile granice, ali i izvoz svoje robe, rekavši da to treba njima. Oni su nam poručili da se borimo, a ne da zavisimo od njih. To će proizvesti procese koji će ojačati značaj države i naroda. Voleo bih da me neko podseti da li je neka multinacionalna kompanija dostavila neki kontingent maski a moćnije su od država. Opada interesovanje za njih, prodaju se deonice velikih banaka. Vraća se suverenistički koncept koji će prevladati. Šta je ponašanje Nemačke, Francuske i SAD nego suverenistički koncept? Neki to neće priznati.

Postoje li razlozi za brigu, znajući za bujajuće rivalitete?

Verujem da će svet ostati miran, ali imajući u vidu nagon svih da budu najdominantniji, moguće su turbulencije. RS je pretrpela najgore pritiske neoliberalnog Zapada, uništavao se naš identitet – a njihov građanski model se razbio. Time se razbio i koncept BiH koji su gradili. Održiv je samo dogovor naroda, što oni ne žele. Svet je sasvim drugačiji. Postoji koncept u društvenoj teoriji koji govori da nešto može da traje pedesetak godina. Kao komunizam, stari oblik kapitalizma, tako i ovaj neoliberalizam koji nije uspeo da nađe modele da nastavi biti snažan. Osporavaju se sve češće vrednosti tog poretka, najčešće EU. Niko ne može da kaže da je EU ono što je bila pre pet godina. Svet više nije unipolaran. SAD i EU više ne sarađuju kao donedavno, u Evropi postoje zemlje Višegradske grupe. Evropska unija se nije snašla u krizi korone, virus je razbio neke važne elemente, kao što je šengenska zona. Za ovaj region EU je najvažnija tema, ali moramo spoznati kako stoje stvari. Mi ne znamo kuda idemo, sem što vidimo da je briselska administracija izgubila snagu. Amerika, koja je bila monolitna, potpuno je podeljena između Trampove politike i takozvane duboke države, koji su doživotni javni sektor. Što Tramp, očito, nije hteo da trpi. Kako će se to odvijati videćemo na izborima u SAD. Ako ne budemo svesni kud se svet kreće, zateći će nas repovi koji će nas oduvati.

Šta je s evrointegracijama BiH, kao i takozvanom NATO putu?

Bosna i Hercegovina nema nikakvu spoljnu politiku. Malo ćete naći odluka koje je BiH donela u svom suverenom interesu. Pre dve decenije Venecijanska komisija je rekla da nema kretanja ka EU uz visokog predstavnika. Iz EU nam i danas nešto podmeću, pa mi nešto kamufliramo, prave se kako nas hoće, a daju nam nesprovodive uslove. Sve je to nategnutost koja će jednog dana morati da pukne. Srpska nema ništa od BiH. Uzimaju nam novac, blokira se onaj koji dobijemo od stranih fondova. Šta ćemo tamo gde samo gubimo novac? I zašto to rade ako hoće da nas zadrže u BiH? Pokazalo se da Program reformi nije plan za članstvo, nema integracija, ali saradnje ima, kao što sa NATO-om sarađuje i Srbija. Nastavićemo saradnju, ali našu podršku neće dobiti svaki pokušaj integracije.

Gde vidite šansu za bilo kakav napredak, ne može sve biti sumorno?

Narodi ovde mogu da se razvijaju samo ako je to vlastiti nacionalni i državni projekat. Niko nije razvio zemlju uz vlast sa strane. Stranci imaju moć koliko im mi damo. Ponosan sam na to što su se i Srbija i RS odmakle od uticaja stranih ambasada za određivanje unutrašnjih politika. Srpski narod danas jedini na Balkanu ima autentične politike. Svi su se podbacili pod neke druge asocijacije.

To nekada zna i da košta...

Možda i košta, ali ništa ne bismo profitirali drugačijom politikom, imate primere za to. Britanija je od pada Turaka odredila politiku da nam ne daju da se objedinimo, budemo jaki. A zašto da se ne objedinimo, a svi drugi mogu? Hipotetički, zašto bi načelna integracija Srbije i RS bila protiv bilo koga? Odgovor iz Sarajeva je kako je Banjaluka i njihov grad. Niti je Banjaluka njihova, niti je Sarajevo moje. Niti je ikada bilo, već samo stvar moranja. U Beograd svaki put jedva čekam da odem, ne razumem uopšte mozgove koje taj stav vređa. A ja razumem svakoga ko voli Sarajevo, samo nemojte nama govoriti šta da radimo.

Prigovara vam se jer niste podržali rezoluciju o žrtvama ustaša, usvojenu nakon sporne blajbruške mise u Sarajevu.

Neki Srbi koji su podržali taj dokument prave se da ne vide da se njime pokušava reći da su antifašističku borbu nosili Bošnjaci, Hrvati i Srbi. Državna politika NDH bila je pobiti Srbe. Neki pristaju na to da su antifašizam nosila tri naroda, pa se još pitaju zašto mi nismo glasali za rezoluciju. Ispade da su oni nosili borbu protiv ustaša. Istorijska činjenica je da su mnoge ustaše koji su klali Srbe posle desetak godina postali rukovodioci u komunističkom režimu. I onda kada se usprotivim takvoj rezoluciji kažu Dodik podržava Blajburg. Evo mog stava o tome – u Blajburgu ih je sve trebalo pobiti. Nikakve empatije nemam prema bilo kome. I one koji su hodali godinama trebalo je naći i pobiti. Nikakvu distancu ne mogu da napravim prema tome kada se pogledam šta su nam uradili. Koliko je samo oko Banjaluke u Motikama, Drakuliću, Šargovcu pobijeno Srba, pa u Garavicama, Jasenovcu... Odjednom Bošnjaci postadoše antifašisti. Da li je Handžar divizija bila u antifašističkom bloku. Genocid je izvršen nad Srbima, pobijeno je preko 500.000 Srba samo u Jasenovcu, ubijali su srpski narod gde god su stigli. U mom selu, Mrčevcima, ustaše su pokupile 140 mirnih meštana i sve su ih ubili. Nema srpskog sela u kom se to nije desilo. Trojica gradonačelnika Sarajeva bili su ustaškoj vlasti koja je deportovala ljude u Jasenovac. Od tolikog izvrtanja čoveku dođe da iskoči iz kože.

Komentari9
4691e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

vox ex populi
Stvarno, budalasto ponašanje. Vrijeđeti narodne poslanike je sramota, jer svaki od njih predstavlja nekoliko desetina hiljada građana. Nedozrelo, bahato i nevaspitano.
Međed
Bahato, samo bahato!!!
Леон Давидович
Јасне вљда реч фашисти. Не само припадници НОБ-а него и српски народ називао је често усташе и фашистима.Овде није реч о томе ко је од народа дао највећи допринос фашизму, а ко антифашизму већ се говори очигледно о жртвама фашизма независно од националне припадности и бројности жртава по нацијама. Дајле ако је Хрват др. Никола Николић преживео злогласни Јасеновац и у сећању описао између осталог и монструозно мучење и смрт професора Сафета Крупића шта су онда они него жртве фашизма.
Леон Давидович
Какве све невоље и неправде и штете бројне власти ураде својим народима онда прислушкивање дође скоро па никаква штета.Претпостављам да је тако и у овом случају.
Леон Давидович
Ако неко тврди да су сви Хрвати били присталице НДХ онда је и то ревизионизам историје.Да не помињем борце попут Јосипа Мажара и других, поменућу песнике Владимира Назора и Ивана Горана Ковачића (мајка му је била Јеврејка).Хрват Назор након бекства у партизане пише :"Побегао сам из ропства и срамоте такозване Независне државе Хрватске..."У попаљеном српском селу код Вргинмоста јануара 1943. он пише једну од најпотреснијих песама "Мајка православна". Ревизионизам историје све заборавља и мења.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja