ponedeljak, 13.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 25.05.2020. u 19:00 Aleksandar Apostolovski

Sergej Beli, Boško gladni

Dok se čini kako lideri opozicije čine sve da slasno pojedu jedni druge, umesto Vučića, on mirno nastavlja kampanju, iako je rekao da to neće činiti do početka juna

Ko je verovao da će Sergej Trifunović istrajati na ideji bojkota izbora taj je ubeđen i da će mu, ako prisloni uvo na baznu stanicu 5G mreže, porasti uši, a da će Aca Lukas preleteti kod Dragana Đilasa, pošto se prethodno ozonirao kod Željka Mitrovića. Žestoki glumac je tako pokazao svoj raskošni talenat i sposobnost da s lakoćom prelazi iz lika u lik. U travestitiji srpske predizborne drame izabrao je komediju kao žanr!

Kako Sergejeve neosporne umetničke vrednosti transformacije nisu primetili Dragan Đilas i Vuk Jeremić, osim pretpostavke da su odlazili u pozorište kako bi odremali? Ako se držimo logike i matematike, na onoj strani opozicije koja je pokušavala da bojkotom izbora delegitimizuje režim Aleksandra Vučića, nedostajao je najmanje jedan igrač koji će urušiti tu ideju.

Ko god poznaje Vučićevu strategiju kampanja morao bi da zna da u njegovim šahovskim izbornim partijama on postavlja figure tako da jedan od najmanje dva konja na suprotnoj strani mora da bude trojanski. Na predsedničkim izborima 2017. godine to je bio Beli Preletačević, anonimni, otkačeni antielitista, koji je u uniformi šamana, bio je to gunj, iznenada sleteo u srpsku politiku i hipnotisao 9,43 odsto birača. Pokupivši takvo glasačko blago nezadovoljnih stranačkom izbornom ponudom, Beli je volšebno ispario. Nije li i Saša Janković tada pokazao sklonost ka nestajanju, pošto je pokupio 16,36 odsto i drugo mesto, iza Vučića? Uzgred, Beli je bio treći, daleko iznad Vuka Jeremića (5,66), Vojislava Šešelja (4,48), Boška Obradovića (2,29), Saše Radulovića (1,41), Nenada Čanka (1,12). Da bismo shvatili iznenadno povlačenje Saše i Belog iz srpskog parapolitičkog sveta, s vrećom od ukupno 26 odsto opozicionih glasova, morali bismo da prst, umesto na čelo, stavimo ispred sebe. I posmatramo, ležeći na kauču, kako se pomera levo-desno.

Kako Beli ponovo nije sleteo u kampanju, a Saša je, tvitujući, pomenuo formiranje tehničke vlade, ali tihujući, ko se pojavio iznenada, zauzimajući Jankovićevo mesto na čelu Pokreta slobodnih građana, ponašajući se neformalno, kao Beli? Ali kako su ovo parlamentarni izbori, Sergej će verovatno probiti cenzus i ući u parlament, što će biti dragoceno ne samo za demokratiju, nego i za teatar. Dok se u međuvremenu pozorišta ne otvore, glumac je nastavio dalje: otkrio je kako mu se Đilas poverio da je ideja bojkota propala, uz pokretanje tviteraškog rata s Jeremićevim ljudima.

Interesantno je otkriti skrivene motive bojkotaškog dela opozicije da se samoubije, mesec dana pred izbore. Nije im valjda motiv bio da, čuvši udaranje građana u šerpe, uoči ukidanja vanrednog stanja, što je po mom sudu bio najveći bunt protiv Aleksandra Vučića tokom osam godina njegove vlasti, ubede antivučićevce da umesto u teflon počnu da se udaraju u glavu?

Dragan Stojanović

Demokrate su, recimo, s takvom strašću zaratili između sebe da su promenili logo. Umesto plavo-žutih, postali su crno-žuti. Zoran Lutovac je, uostalom, unutrastranačku opoziciju optužio da rade za Vučića, kao da im plaća prekovremeno, a svoju potpredsednicu Aleksandru Jerkov prijavio je policiji. Režim je pokazao veliki entuzijazam da se istraga pokrene, što nije činio kada su se momci nešto krupnije građe i nešto kockastijih glava nego što je uobičajeno šetkali noću po Beogradu tokom policijskog časa, peli na krovove, palili baklje i preko ozvučenja puštali pesme zbog kojih je Đilas pustio suzu. Vojislav Šešelj je podržao Lutovca, kako bi dodatno iznervirao obe struje demokrata i zbunio ne samo građanski orijentisane birače koji se tradicionalno okupljaju oko DS-a, već i sve ostale.

Mudri Mićun je sve to davno predvideo. Upozoravao je i svoje nekadašnje demokrate, kao i partije koje su nastale po jedinstvenoj jednačini srpske politike – da se stranke množe, kako se žuti dele – da nikako ne ulaze u bojkot jer će ih to upropastiti. O Bošku Obradoviću je govorio nešto manje biranim rečima, iako je znao da su upravo tokom vlasti DS-a porođene Dveri, kao pokret starohrišćana koji treba da razblaži radikalski uticaj.

I Boško je, pošto su on i nekoliko dverjana prebili Marjana Rističevića ispred parlamenta, odlučio da prestane da jede, kako bi ublažio odijum javnosti. Tokom noći, od nasilnika se pretvorio u Hare Krišnu pravoslavne orijentacije, svestan kako je, napadom na Rističevića, započeo radnju zvanu harakiri. Japanski tradicionalni običaj, tako omiljen u Srba.

Ispostavilo se da je Boško jedinstveni primerak štrajkača glađu koji izgleda muževnije posle 11 dana gladovanja. Ali ostao je i jedini među bojkotaškom grupacijom koji je u epicentru pažnje, iako nije dobio 60 minuta gostovanja na RTS-u koje je tražio, kao razlog da se omrsi usred strogog posta.

Za to vreme, dok se čini kako lideri opozicije čine sve da slasno pojedu jedni druge, umesto Vučića, on mirno nastavlja kampanju, iako je rekao da to neće činiti do početka juna. Naravno, ako se pod kampanjom podrazumevaju otvaranja novih zdravstvenih centara i gotovo svakodnevna obraćanja naciji. Otkrivši čari „Instagrama”, objavljuje svoje fotografije s polja i livada. Hoće li da simbolično prikaže kako je ostao jedini a opozicija pokošena? Baveći se samima sobom, prestali su da se bave njim.

Zato pretpostavljam da, kada mu istraživanja dolaze na sto, najviše gleda u procente Ivice Dačića i popularnost svojih ljudi. Ovom prvom ni magnetnom rezonancom ne bi otkrio stepen lojalnosti, a ovima drugima – takođe!

Komentari11
1b9fb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Коста Дори
Kakva povrsnost.
Вукица
@Kosta Dori-Већина нас, које слатко насмеју Александрове духовите "анализе" српског политичког урнебеса, не би се сложиле са Вашим мишљењем, господине! Али би са старим Латинима, који су давно пресудили: "De gustibus non disputandum est!"
Miloš Boško
Eee! Ovo je Srbija! A kako bi drugojačije bilo!?
Jovan Masic
Odlican,kriticki,lucidan ,i nadasve,humoristican clanak Apostolskog!
Nebojsa Mijatovic
Ovaj tekst lici kao da je pisao Goran Vesic, a ne novinar Apostolovski...mala je razlika.
Daca
Ovo je lakmus.Koliko je kome stalo do vlasti ,procenata i ugradjivanja.Sve funkcionise po istom sistemu,prizemno.Nigde pogleda uprtog u buducnost,nema nacionalnog programa.Kuda,kako,skim i scim.Sta hocemo,sta mozemo.Odgovori cekaju a vreme istice.U pamet se gospodo ako je ima.U Srpsku pamet.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja