nedelja, 05.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 22.05.2020. u 22:10 Jelena Stevanović

Venecuela moli za sopstveno zlato

Banka Engleske, skoro dve godine ne dozvoljava vladi predsednika Nikolasa Madura da dođe do 31 tone venecuelanskih zlatnih rezervi a Maduro traži da mu preda deo rezervi jer Karakas nema para za hranu i lekove tokom pandemije
Мадуро траже да енглеска банка врати злато Венецуели која нема новца за лекове (Фото ЕПА ЕФЕ - МПХ)

Kako zbog američkih sankcija više ne mogu da prodaju „crno zlato”, čavističke vlasti sve nade polažu u ono žuto. 
Vlada u Karakasu je pred sudom u Londonu zatražila da joj Banka Engleske preda venecuelanske zlatne rezerve vredne više od milijardu dolara, navodeći da joj je novac neophodan da bi se izborila s epidemijom virusa korona.

Venecuelanska centralna banka podnela je tužbu pred trgovačkim sudom u britanskoj prestonici. 

Banka Engleske, kako prenosi Rojters, skoro dve godine ne dozvoljava vladi predsednika Nikolasa Madura da dođe do 31 tone venecuelanskih zlatnih rezervi. Maduro je prvi put pokušao da dođe do poluga krajem 2018, po ponovnoj pobedi na izborima, koji su na Zapadu ocenjeni kao namešteni. Kad se početkom 2019. opozicioni lider i predsednik skupštine Huan Gvaido sam proglasio za šefa države, priznalo ga je više od 50 zemalja, uključujući SAD i Veliku Britaniju, a Banka Engleske je zvanično odbila saradnju s čavistima. 

Vlasti u Karakasu su i prošlog meseca zamolile da ostrvska banka proda deo venecuelanskih zlatnih rezervi i pare uplati Ujedinjenim nacijama (UN) da bi Venecuelanci posredstvom Programa za razvoj UN došli do hrane, lekova i respiratora. Madurova vlada je i sad saglasna s tim da Banka Engleske proda deo rezervi i novac prebaci na račun svetske organizacije da ne bi bilo sumnje da će pare biti upotrebljene za nešto drugo. Kao i tada, i sada je Banka Engleske odbila da komentariše slučaj. U britanskoj centralnoj banci čuva se najveća količina zlatnih rezervi posle Njujorških federalnih rezervi. 
Prema zvaničnim podacima, u Venecueli je od kovida 19 preminulo deset ljudi, a zaraženo je oko 750 osoba. Strahuje se da zdravstveni sistem ne bi izdržao masovno širenje infekcije, jer se već sad dešava da su bolnice bez vode, struje, lekova i zaštitne opreme. Otkako je Maduro pre šest godina prvi put došao na vlast, bruto društveni proizvod se umanjio za 60 odsto, a proizvodnja nafte je na najnižem nivou od četrdesetih godina, piše „Fajnenšel tajms”.

Finansijske nevolje su počele kad je pala cena energenata, a produbile su se s američkim sankcijama, zbog kojih je Karakasu zabranjeno da izvozi naftu. Kako je proizvodnja i prodaja „crnog zlata” glavna privredna grana u Venecueli, embargo i prilike na svetskom tržištu ispraznili su državnu kasu. Iako poseduje najveće rezerve nafte na svetu, ova latinoamerička zemlja nema devize da kupi hranu, lekove i medicinsku opremu. Maduro je pokušao da reši problem kad je deo zlatnih rezervi iz domaće centralne banke prodao Rusiji, Turskoj i Iranu, ali je to bilo nedovoljno da podmiri venecuelanske potrebe. 
Gvaido je svojevremeno pozdravio odluku Banke Engleske da ne dozvoli nasledniku Uga Čaveza da priđe polugama, tvrdeći da bi čavisti podelili novac između sebe i iskoristili ga za potkupljivanje vojske i policije. Opozicija krivi Madurovu vladu i zbog toga što su venecuelanske zlatne rezerve, koje se čuvaju po bankama u svetu, najmanje u poslednjih 30 godina.

Kako ističu Madurovi protivnici, predsednik je povlačio zlato da bi ostao na vlasti finansirajući neodržive socijalne programe i propale ekonomske projekte, tako da od tog novca više nije ostalo ništa. 
 

Komentari47
e86b3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pera
To isto Nemačko zlato je pokradeno od Evrope za vreme Hitlera. Lično isti ti Nemci su mali deo tog zlata sami stvorili. Doći će vreme kada će biti povedeno pitanje i o tome!!!
Sara
Voja V@ Goodine, napisali ste da je Berlin potrazivao od Vasinktona 300 tona zlata, ja sam samo odgovorila da je to nase i Jevrejsko zlato, da nije Nemacko
Voja V.
Poštovana, izgleda da se nismo odmah razumeli, Vi izgleda redovno odgovarate na nešto van treda, u kome je dotični prilog, na koji se pišu odgovori. Dakle Vi rado odgovarate na temu iz X, ali u novom tredu, nazovimo ga Y. Zato sam malo izgubio vezu. Nije bitno, činjenice su važnije. Nemačka do 1951 nije imala ni gram zlata u rezervi. Onda je počeo njihov ekonomski povratak iz ruina, pa je novostvorena Bundesbanka svoje rezerve podelila po Njujorku, Londonu i Parizu, najveći deo u Njujorku.
Voja V.
Poštovana, radi se o 300t zlata koje je SR Nemačka kao i mnoge druge države u Njujorku deponovala davno posle 2.Sv. Rata. O pokradenom zlatu iz rata su se "pobrinule" četiri sile u svojim zonama u koje je Nemačka bila podeljena posle kapitulacije: SAD, VB, Francuska i SSSR. Ako imate detalje i činjenice o našem zlatu, samo izvolite. Pozdrav
Sara
Voja V. Gospodine, Vasington je cuvao nase i jevrejsko zlato,pa bi bilo normalnije da je to Vasington vratio nama i Jevrejima... ovo sto Venecuela trazi to je njihovo, nije nigde opljackano
Voja V.
Poštovana, da li sam ja i gde konkretno to zlato i njegovo vraćanje do sada negirao, ili čak uopšte pomenuo? Ne. I zato ne razumem Vaše obraćanje meni. Pozdrav.
Bobi Vranje
Nikako ne treba davati zlato Venecueli.!!!!
nikola andric
Engleska je upravo uzajmila na trzistu kapitala 61 milijardi funti. Po nepozantoj kamatnoj stopi. Da su ostali u EZ mogli sa da traze novac iz fonda za stabilizaciju evra (500 milijardi) . Dadatnih 500 milijardi predlozenih od Makrona i Merkelove nije (jos) usvojeni u evropskom savetu. Holandija se protivi i trazi stroge uslove za za otplatu i kamate. To je lekcija od Grckog primera.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja