ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 22.05.2020. u 20:02 Aleksandar Bojović

Pretnje na internetu opasne kao one u stvarnom životu

Verbalni napadi na društvenim mrežama mogu prouzrokovati pravo nasilje. – Policija sarađuje sa „Fejsbukom” i „Tviterom” na otkrivanju anonimnih profila
Најчешће мете су новинари и они који слободно говоре о проблематичним темама (Фото Пиксабеј)

U poslednje vreme učestale su pretnje preko društvenih mreža predsedniku Srbije, liderima opozicije, kao i pojedinim novinarima. Osobe koje po pravilu policija brzo otkrije pretile su užasnim nasiljem čak i njihovoj deci. Bez obzira na to kakve su stvarne namere onih koji stoje iza ovih verbalnih napada, posledice su ozbiljne.

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) u saradnji sa Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal i policijom nedavno je izvela dve akcije u kojima su uhapšene dve osobe zbog ugrožavanja sigurnosti.

D. M (48). iz Beograda osumnjičen je da je putem društvene mreže „Tviter” više puta direktno pozivao na ubistvo Aleksandra Vučića, predsednika Srbije. Na tvit su reagovali i pojedini „tviteraši” koji su D. M. napisali da obriše ovakvu poruku. Kako saznajemo, D. M. je ranije osuđivan zbog nasilja u porodici na šest meseci zatvora, dve godine uslovno. On je saslušan i određen mu je pritvor.

Nakon ovoga, BIA i policija sproveli su još jednu akciju u kojoj su uhapsili M. L. (38) iz Loznice koji je takođe preko „Tvitera” više puta direktno pozivao na ubistvo članova porodica lidera opozicije Dragana Đilasa, Boška Obradovića, Janka Veselinovića i Borka Stefanovića, kao i novinara Ivana Ivanovića i Slobodana Georgieva. M. L. se krio iza tviter profila „Vojni obaveštajac”. Sa tog profila su upućivanje pretnje smrću deci i pisane grozne poruke koje je teško i prepričati.

Pretnje na društvenim mrežama su opasne barem kao i one u „stvarnom” svetu, kaže za „Politiku” Danilo Krivokapić, stručnjak za informacione tehnologije i direktor „Šer” fondacije.

„Svedočenja osoba koje su predmet ovakvih pretnji govore o tome da su one izložene velikom stresu koji kod njih stvara osećaj straha. Činjenica da se ponekad ne zna ko stoji iza ovakvih verbalnih napada, najčešće čini situaciju dodatno problematičnom, jer kao i u drugim životnim prilikama, upravo to neznanje stvara osećaj straha”, kaže Krivokapić.

Dodatno je problematično, navodi naš sagovornik, što se nakon izrečenih pretnji u javnom prostoru kakav je internet, ohrabruju i drugi pojedinci da iznose ovakve pretnje i uvrede.

„Na kraju, verbalni napadi u digitalnom, mogu se pretvoriti u napade u fizičkom svetu. Najčešće mete su novinari i drugi građani koji slobodno govore o problematičnim temama u društvu. I pored nepokolebljivih i hrabrih glasova, pre svega pojedinih novinarki i novinara, ovakve pretnje generalno utiču da se kritički glasovi na mrežama utišaju jer svesno ili nesvesno može doći do samocenzure. Ovakve situacije stvaraju ’efekat zebnje’ po slobodu izražavanja”, objašnjava naš sagovornik.

Iako je najčešće reč o anonimnim profilima sa kojih se upućuju pretnje, postoje tehničke mogućnosti da se otkriju oni koji stoje iza njih.

„Naša policija ima razvijenu saradnju sa velikim platformama kao što su ’Fejsbuk ’ i ’Tviter’ koje u ovakvim slučajevima mogu dostaviti našim organima podatke o profilima, poput IP adrese, na kojima su određeni sadržaji (pretnje) objavljeni. Kad ima tu IP adresu, naša policija se može obratiti internet operaterima kako bi došli do tačne lokacije odakle je upućena, a zatim i do osobe koja je ovu pretnju uputila. Situacija je svakako znatno komplikovanija ukoliko je upućena od osobe koja se nalazi van Srbije ili ukoliko je ta osoba koristila neki od alata da prikrije IP adresu. Pored ovih, policija svakako ima i druge, klasičnije metode za otkrivanje ovih ljudi”, objašnjava Krivokapić.

„Šer” fondacija od 2014. godine prati stanje povreda digitalnih prava i internet sloboda i do danas su zabeležili više od 600 slučajeva. Krivokapić napominje da pretnje i pritisci u digitalnom okruženju predstavljaju najčešći oblik povreda digitalnih prava.

„Svaki put kada se naše društvo nađe u nekoj vanrednoj situaciji, kao što su, na primer, bile poplave 2014. godine, kada smo i počeli da pratimo ove trendove ili ovo vreme pandemije kovida 19, dolazi do intenziviranja pretnji i pritisaka u digitalnom svetu. Ovakvi podaci su svakako zabrinjavajući, naročito imajući u vidu da većina slučajeva ostaje nerešena pred nadležnim organima. Na taj način ugrožena je vladavina prava, jer pojedine osobe koje čine krivična dela, ostaju nekažnjene, dok žrtve ovakvih napada ostaju nezaštićene što dugoročno vodi ka smanjivanju slobode govora”, zaključuje Danilo Krivokapić.

G. P. (43) iz Valjeva koji je u aprilu pretio smrću predsedniku Srbije uhapšen je van zemlje. On je imao dosije i povezivan je sa trgovinom narkoticima.  Krajem jula prošle godine uhapšena je A. J. A. (39) zbog sumnje da je na „Tviteru” pretila porodici predsednika. Ona je kasnije na saslušanju izjavila da je u afektu vređala Vučića te da se kaje zbog toga što je napisala. Takođe, u julu 2019.  uhapšen je i N. P. (44) iz Velikog Gradišta koji je preko „Fejsbuka” pretio Draganu Đilasu i njegovoj porodici. „Koga ti deliš na krezubu i elitnu... hoćeš da te nahranim metalnim kuglicama”, deo je poruke.

Kazna i do pet godina zatvora

Pretnje preko društvenih mreža kvalifikuju se kao krivično delo ugrožavanja sigurnosti. Prema Krivičnom zakoniku za ova dela predviđene su sledeće kazne: za pretnju da će se ugroziti nečiji život, sledi novčana kazna ili kazna zatvora do godinu dana. Ako su pretnje izrečene prema više osoba ili ako je delo izazvalo uznemirenost građana ili druge teške posledice, predviđena je zatvorska kazna od tri meseca do tri godine. U slučaju pretnje predsedniku, narodnom poslaniku, predsedniku vlade, članovima vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, javnom tužiocu i zameniku javnog tužioca, advokatu, policijskom službeniku i novinaru – preti kazna zatvora do pet godina.

Komentari0
f0552
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja