utorak, 14.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 27.05.2020. u 18:00 Boško Jakšić
POGLEDI

Antifašistički psi laju, ustaške karavane prolaze

​U Blajburgu su ubijene najgore ubice, kojima bi, i u uslovima fer suđenja, pripadale kazne vešanja ili streljanja. Tačka? Nije

Pokušavajući da kapitališe na još nedovoljno razjašnjenom periodu istorije, zvanična Hrvatska godinama tvrdi da jedina zna šta se tačno dogodilo na blajburškom polju maja 1945: deseci hiljada su pali kao „žrtve partizanske osvete”.

Obračun s ustašama, četnicima, ljotićevcima, domobranima, Kozacima i jednim brojem članova njihovih porodica – koji su se predali Britancima, a oni ih razoružane vratili partizanima – dugo je bio vrhunski skrivana tajna komunističkog režima. Slom Jugoslavije razbio je tabu, a hrvatskim nacionalistima poslužio kao povod da se ustaše predstave kao nevine žrtve koje su streljane na austrijskom polju ili su kasnije stradale u marševima danas poznatim kao „Križni put”.

Odmah pošto je Franjo Tuđman izjavio da je Nezavisna Država Hrvatska bila izraz „povijesne volje hrvatskog naroda”, „blajburška tragedija, jedna od najvećih u povijesti hrvatskog naroda”, uvrštena je 1990. u kalendar državnih spomendana. Sabor je čitavu deceniju bio pokrovitelj 15. maja, socijaldemokrate su to ukinule 2012, a povratkom HDZ-a na vlast pokroviteljstvo je vraćeno Saboru.

Dok je Hrvatska i ove godine propustila da obeleži Dan pobede u Drugom svetskom ratu, mise zadušnice „nevinim žrtvama” Blajburga služene su u 189 hrvatskih katoličkih župa po svetu. Organizatori iz Počasnog blajburškog voda (PBV) odlučili su da se glavne komemoracije saradnicima Trećeg Rajha održe u Blajburgu, na zagrebačkom groblju Mirogoj i u katedralnoj Crkvi Srca Isusova u Sarajevu.

Prva je bila skromna, pošto su austrijske vlasti zbog pandemije otkazale obljetnicu koja već godinama, zbog niza incidenata, izaziva negativne reakcije javnosti, pa je zakon o zabranjenim simbolima morao da bude proširen i na oznake iz vremena NDH.

U Zagrebu je Sabor minutom ćutanja odao počast žrtvama komunističkog režima, a venac na Mirogoju položio je predsednik Sabora Gordan Jandroković, isti koji je odbio da Sabor bude pokrovitelj obeležavanja 75. godišnjice bitke na Sutjesci.

Predsednik Zoran Milanović, koji je u poslednje vreme u nekoliko prilika pokazao antifašističko raspoloženje, otišao je u Tezno da izrazi sućut, ali je povodom Blajburga rekao da se „Hrvatska u nekim stvarima ne treba sramotiti”. Bivši predsednik Ivo Josipović među retkima je najdirektnije ocenio da nije reč o odavanju počasti žrtvama, već o „besramnoj manipulaciji”.

Premijer Andrej Plenković, koji nikada nije bio u Blajburgu, položio je venac kod zajedničke grobnice pored crkve u Maclju i podsetio na strašne komunističke zločine, ubistva ljudi bez suđenja, progon Katoličke crkve, neistomišljenika i klasnih neprijatelja, kao i na politički montiran proces protiv kardinala Alojzija Stepinca.

Kao i povodom misa koje se u Zagrebu godinama služe za ustaškog vođu Antu Pavelića, koji je uspeo da umakne iz Blajburga, zvanični pijetet prema „svim nevinim žrtvama mučki ubijenim pre 75 godina” izazvao je burna reagovanja antifašista. Posebno je iritirala misa u Sarajevu, koju je služio vrhbosanski nadbiskup kardinal Vinko Puljić.

Svetski jevrejski kongres je „ogorčen”. Efraim Zurof iz Centra „Simon Vizental” je poručio da je „držati misu za masovne ubice Srba, Jevreja, Roma i drugih užasna stvar”. „To nisu ljudi koji zaslužuju da ih se priseća, da se za njih moli.” Reagovala je i Evropska unija, koja je već opominjala Zagreb zbog pokušaja revizije istorije i sve češće pojave glorifikacije ustaštva.

Sem lidera HDZ BiH, koji je prisustvovao komemoraciji u Mostaru, misu su osudila sva trojica članova Predsedništva BiH. Ambasada SAD u BiH pozvala je organizatore da se suzdrže od „povijesnog revizionizma i retrogradne retorike”.

Kardinal Puljić, izveštavalo se, bio je „iznenađen” kad je čuo poruku mitropolita dabrobosanskog Hrizostoma: „Vrata bilo kakve naše saradnje s Katoličkom crkvom su zatvorena!”

Sarajevo je, prema primislima iz Zagreba, trebalo da pokaže multikulturalnost, poštovanje i toleranciju. Umesto toga, grad koji pamti ustašku strahovladu iskazao je – otpor.

Revoltirano Sarajevo osvetlalo je obraz ne dopuštajući da hrvatske vlasti u Bosnu izvoze politiku koja nema snage i volje da raskrsti s ustašijom. Antifašisti, njih oko 5.000, ogorčeno su, ali mirno, šetali Ulicom Maršala Tita od Marijin-Dvora do „Večne vatre” u centru grada pevajući partizansku „Bela, ćao” i noviju pesmu „Vratiće se Valter”.

Misi u katedrali prisustvovalo je samo 20 pozvanih, među njima ambasador Hrvatske u BiH. Kardinal Puljić je podstio na pismo koje je povodom 50. godišnjice završetka Drugog svetskog rata uputila Hrvatska biskupska konferencija: „Pojedinačne i osobito masovne likvidacije bez ikakva suda i dokaza krivnje uvijek su i posvuda teški zločini pred Bogom i pred ljudima”. Vešto kombinujući pomiriteljstvo s aboliranjem žrtava Blajburga, govorio je i o sećanju na sve koji su stradali širom Jugoslavije.

Bitka za istoriju kao da nema kraja. Partizani su decenijama kasnije priznali osvetu prema kolaboracionistima nacista, ali savremeni antifašisti i danas odbijaju hrvatski istorijski revizionizam, koji događaje u Blajburgu proglašava vrstom genocida nad Hrvatima i koristi ih za negaciju ustaških zločina.

U Blajburgu su ubijene najgore ubice, kojima bi, i u uslovima fer suđenja, pripadale kazne vešanja ili streljanja. Tačka? Nije.

„Psi laju, a karavane prolaze”, tim rečima je sarajevsko antifašističko „dizanje buke” opisao čelnik Počasnog blajburškog voda. Što i ne bi. Iza njega stoji hrvatska zvanična politika, koja iskazivanjem pijeteta prema „komunističkim žrtvama” direktno veliča ustaše i njihove saradnike iz Katoličke crkve.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari10
a395e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Drogonjić
Sto da se Hrvatska uzdrzava od revizionizma kad se na proslave pobede nad fasizmom i nacizmom pozivaju i pobednici i porazeni?
Јован Гашовић
Не би било сувишно истаћи да су од око 11 хиљада жртава фашизма у Сарајеву малтене сви били тамошњи Срби и Јевреји. Само једном реченицом их овде споменути, толико барем заслужују.
Andrija Mirkovic
Блајбургу су убијене најгоре убице, којима би, и у условима фер суђења, припадале казне вешања или стрељања. Тачка? Није. Boško ovo ti dajem 100% za pravo. Tu nema dileme...ali postoji Ali....nije se smelo ubijati bez suda, selektivno...jer tako stradaju nedužni ljudi.Midju ovim sistemskim katolicima bilo je i ljudi koji su bežali od komunista i komunizma. Oni nisu smeli biti ubijeni samo zato. Tako da ta priča, o pravu na osvetu, ne moze proci. Pravo na pravočnobsudjenje i pravičan presudu .
Ivan
Zločinci su pobjegli a ostavili običnu vojsku. Najviše ih je bilo prisilno regrutiranih pred kraj rata.
SLOBODAN MIKAVICA
I taj isti kardinal Puljic dosao je negde 94/95 u Luksemburg da govori protiv Srba, u tome je sasvim uspijeo jer ovde malo znaju o hrvatskoj proslosti ali katolici su i to je vazno.
Слободан Петровић
Одличан текст. Само да сте га још написали на српском, половину речи сам једва разумео.
Sasa Stanojevic
A da zavrsite osmogodisnju skolu u Srbiji da bolje razumete srpski.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja