utorak, 14.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 26.05.2020. u 18:00 Prof. dr Đorđe Đukić

Moć američke centralne banke i dolara tokom krize izazvane pandemijom

​Jačanje dolara prema evru vodi znatnom povećanju tereta servisiranja javnog duga Srbije, jer je u njegovoj valutnoj strukturi (duga opšte države) dolar na kraju februara 2020. učestvovao s 26,5 odsto
(Фото Пиксабеј)

Od početka marta 2020. Sistem federalnih rezervi SAD (Fed), osim smanjivanja ključne kamatne stope na nivo blizu nule (0–0,25 odsto), viđenog nakon izbijanja svetske finansijske krize 2008, primenjuje niz drugih mera koje nisu viđene u monetarnoj istoriji SAD, a u cilju ograničavanja štetnih efekata pandemije virusa korona. To uključuje 2.300 milijardi dolara datih kredita radi podrške sektora domaćinstava, zaposlenih, finansijskih tržišta, federalnog budžeta i budžeta lokalnih vlada, itd. Kako je krajem aprila istakao Džerom Pauel, predsednik Feda: „Mi smo rasporedili ove kapacitete kreditiranja u meri bez presedana”. Pritom je najavio da će nastaviti da ih koriste „snažno, proaktivno i agresivno dok mi (Odbor guvernera Feda – Đ. Đ.) ne budemo sigurni da smo čvrsto na putu oporavka” (izvor: Chair Powell’s Press Conference, 29. april).

Drugim rečima, Fed će štampati dolara koliko bude potrebno da bi se američka privreda što pre vratila na putanju rasta realnog BDP-a pre izbijanja pandemije virusa korona. Ovo uz paralelno sprovođenje paketa stimulativnih fiskalnih mera, koje je usvojio Kongres, od 2.900 milijardi dolara, što čini 14 odsto BDP-a.

Od marta 2020. munjevito se povećao iznos ukupne aktive Feda zbog upumpavanja likvidnosti u finansijski sistem. Sa 4.240 na početku marta 2020, aktiva je povećana na 6.720 milijardi dolara 5. maja 2020. Do kraja 2020. mogla bi da dostigne devet hiljada milijardi dolara, što će biti više od 40 odsto američkog BDP-a (izvor: Benk ov Amerika). Poređenja radi, nakon izbijanja svetske finansijke krize 2008. obim intervencija Feda za spas američkog finansijskog sistema bio je mnogo manji. Bilansna suma je povećana sa 995 milijardi dolara 15. septembra, na 2.250 milijardi 15. decembra te godine.

U izbornoj godini Trampova administracija će učiniti sve da zadovolji interese Volstrita, te žile kucavice američkog kapitalizma, bez obzira na upozorenja pojednih ekonomista o prenaduvanosti cena akcija i pre izbijanja sadašnje krize.

Dok su na jednoj strani nastali ogromni gubici za američku privredu: porast nezaposlenosti (više od 33 miliona građana podnelo je zahtev za novčanu nadoknadu zbog gubitka posla i stopa nezaposlenosti u aprilu od 14,7 odsto); pad realnog BDP-a u prvom kvartalu, po godišnjoj stopi od 4,8 odsto; deficit budžeta koji će se u 2020. popeti na 11 procenata BDP-a (procena J. P. Morgan) i enormno zaduživanje države radi ublažavanja gubitaka izazvanih pamdemijom virusa korona, na drugoj strani sadašnja kriza je pojačala najznačajniju kariku moći SAD u svetskoj privredi. Reč je o nadmoćnosti američkog dolara u svetskom monetarnom sistemu.

Dolar je jačao u odnosu na evro od početka 2018. U posmatranom petogodišnjem periodu kurs dolara je sa najnižih 0,83 povećan na 0,92 evra na kraju prve dekade maja 2020. U ovoj godini Blumberg dolar spot indeks je povećan za više od šest odsto.

Dolar se koristi kod 88 odsto od ukupnog obima trgovanja na deviznim tržištima u svetu (izvor: BIS) i čini 61 procenat svetskih deviznih rezervi (izvor: MMF). Osim toga, plaćanja u dolarima čine 44 odsto ukupnih plaćanja preko Svift globalnog sistema, što je daleko više od američkog učešća u svetskom BDP-u – od oko jedne četvrtine.

U prilog nastavku jačanje dolara prema evru, po značaju drugoj valuti u svetu, u bliskoj budućnosti figuriraju tri argumenata:

Prvo, uprkos špekulacijama tržišnih aktera da bi Fed mogao da posegne za korišćenjem politike negativnih kamatnih stopa, to se neće desiti, bar u narednih nekoliko godina. Sudeći prema izjavama predsednika Odbora guvernera Feda Dž. Pauela i drugih njegovih zvanička, Fed, za razliku od drugih centralnih banaka, ne želi da eksperimentiše s takvom merom jer njeni krajnji ishodi nisu jasni. Nasuprot tome, Evropska centralna banka i Banka Japana nastaviće da primenjuju višegodišnju politiku negativnih kamatnih stopa i posle proglašenja ukidanja pandemije virusa korona.

Drugo, tražnja investitora za dolarima će rasti jer će rasti tražnja za različitim oblicima aktive u SAD, kao zemlji koju smatraju sigurnom. Sada i Tramp potencira značaj stranog kapitala ocenjujući da je jak dolar „uopšte vrlo dobar”, iako šteti izvoznicima. Pre pandemije virusa korona zagovarao je politiku slabog dolara zbog podsticanja američkog izvoza. Ne čudi takav zaokret u njegovom stavu jer je shvatio da je najvažnije da tržište američkih državnih hartija od vrednosti bude i dalje atraktivno za domaće i strane investitore.

Treće, mnoge zemlje s tržištima u usponu, pre svega azijske, prilikom zaduživanja tokom sadašnje krize sve se više vezuju za dolar, emitujući obveznice nominovane u dolarima, itd.

Što se tiče Srbije, jačanje dolara prema evru vodi znatnom povećanju tereta servisiranja javnog duga Srbije, jer je u njegovoj valutnoj strukturi (duga opšte države) dolar na kraju februara 2020. učestvovao s 26,5 odsto.

Nema sumnje da je Fed reagujući munjevito početkom marta, pre svih centralnih banaka, sprečio lomove na finansijskim tržištima u SAD i svetu, dajući mogućnost drugim centralnim bankama da dođu do potrebnih dolara putem svop-aranžamna, kad god im to zatreba tokom krize izazvane pandemijom virusa korona. Faktički, Fed je svojim delovanjem preuzeo ulogu svetske centralne banke, a nadmoć dolara na dugi rok se ne dovodi u pitanje. Da li će kapitalistički sitem doživeti temeljne promene nakon ove krize može biti tema multidisciplinarnog naučnog skupa.

Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
Komentari10
7bf97
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

tja
Gde su bili ovakvi autori, clanci, i komentatori u ranijima godinama kad su Srbi uzivali u svojim snovima o propasti Amerike? Niko ovde nije juce rodjen a sve se to znalo i ranije. A opet ovakve ideje nisu mogle da prodju u Politici. Kao sto je i broj "patriotskih", proruskih komentara bio bar 10 puta veci od "izdajnickih". Nesto se dogadja u Politici.
Neba
одличан чланак који је на реалан и добро подкрепљен начин објаснио садашње дилеме светске скономије.Остаје питање задуживања држава које се отима контроли. Верујем да у свим успешним државама света, учешће државе у економији треба да буде сведено на минимум. Енорнмно задуживање држава ме подсећа на кафану у којој сви пију и сви плаћају на кредит. Пре или касније сви ти дугови ће доћи на наплату. Мислим да ће само оне државе које имају диверсификовану економију преживети последице економске кризе
Борис
Кад би само на скупштини питали народ пре сваког задужења, власти би се мењале као у Италији.
Vojkan
Eto ti sad doalr ojacao prema evru i odmah problemi u Srbiji a proruski deo kometarjata na ovim stranicama nam godinama puni usi kako su dolar i amerika kaput.
nikola andric
Kako su turski zemljoradnici znali kada da povisaju cene svojih proizvoda? Kako su ljudi pre centralnih banaka znali vrednost zlata i srebra.? Iskustvom na trzistu u kome ucestvuju. Kad ljudi ne mogu kupiti dolarima protivvrednost svojih proizvoda trazice drugi nacin razmene. Ameri ne mogu beskonacno da stapmaju dolare kojima placaju svoje dugove. Sada su ti dugovi narasli na preko 24 hiljada milijardi dolara. Samo matematicari znaju kako se ta kolicina pise. Duznicke krize vaze i za drzave.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja