subota, 11.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 25.05.2020. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

​Samoubistvo nespavanjem

Oni koji spavaju manje od sedam sati izlažu se riziku da dobiju dijabetes ili bolesti srca, ali ima i onih koji se hvale kratkim snom, jer na dugi noćni odmor gledaju kao na pasivnost i lenjost
(Срђан Печеничић)

Može li nedovoljno spavanja ili potpuno nespavanje ubiti čoveka? Studije na životinjama daju osnovu za zaključak da nespavanje može biti smrtonosno. U jednoj studiji u kojoj pacovima nije bilo dozvoljeno da zaspu, svi su umrli nakon 32 dana. Krajem devetnaestog veka rađena su dva eksperimenta, jedan s psima, drugi sa štencima. Štenci su uginuli četvrtog dana nespavanja, a psima je trebalo nekoliko nedelja. Kada su u pitanju ljudi, opisana su dva odvojena slučaja kineskih ljubitelja fudbala koji su preminuli nakon 11 dana nespavanja radi praćenja TV prenosa fudbalskih prvenstava.

Koliko je ljudima potrebno spavanja da bi se dobro osećali i optimalno funkcionisali?

Odgovor najviše zavisi od uzrasta osobe. Maloj deci je potrebno najviše spavanja, čak do 17 sati. Na uzrastu 6–12 godina treba im od 9 do 12 sati, a na uzrastu 13–18 treba im od 8 do 10 sati. Danas procenjujemo da je odraslima potrebno 7 ili više sati.

Namerna nesanica

Podaci iz ličnih dnevnika odraslih ljudi koji su živeli u vreme pre pronalaska električne energije ukazuju da su tada ljudi spavali oko 10 sati, i da se to menjalo s vremenom zalaska i izlaska sunca. Takođe, različiti primati spavaju 10 sati. To navodi na zaključak da je sedam sati spavanja za odraslu osobu minimum, a ne optimum. Kada neko spava manje od sedam sati, to jest kada je u toku dana budan više od 17 sati, tada ulazi u zonu nedostatka sna i „spavačkog duga”.

Nedostatak spavanja može biti nevoljan, kao kod nesanica različitih uzroka ili u slučaju torture ukidanjem sna, ali može biti i nameran. U ove namerne spadaju ljudi koji su hronično, dakle iz dana u dan, prikraćeni za spavanje u smislu da spavaju sat, dva ili tri manje od optimalnog, i oni koji namerno ne spavaju dva ili više dana.

Iako je svetski rekord u namernom nespavanju 18 dana, 21 sat i 40 minuta, najbolje je proučen slučaja studenta Rendija Gardnera koji 1964. nije spavao 11 dana. Interesantno je da u ovoj i desetak sličnih studija nijedan od ovih namernih nespavača nije imao bilo kakve telesne posledice, niti je razvio posledične psihičke poremećaje. Danas je spomenuti Gardner zdrav sedamdesetogodišnjak. Međutim, u svim ovim eksperimentima učesnici su patili od izraženih poremećaja viših mentalnih i spoznajnih funkcija: koncentracije, percepcije, zaključivanja, memorije, motivacije itd. Imali su probleme sa zamućenim vidom, nerazgovetnim govorom. Većina je imala halucinacije i razvijala paranoidne ideje. Posle nekoliko dana u kojima bi se dobro naspavali, njihove funkcije su se vraćale u normalu.

Ovi eksperimenti su otkrili postojanje „mikrospavanja”. Reč je o pojavi da osoba zaspi otvorenih očiju od nekoliko do desetak sekundi, potpuno nesvesna da je zaspala. Danas znamo da je ovo „mikrospavanje” odgovorno za razne nesreće koje uzrokuju ljudi koji se trude da ostanu budni mnogo duže nego što je optimalno. To se ne odnosi samo na saobraćajne nesreće, gde je utvrđeno da je jedan od šest vozača koji su uzrokovali nesreću sa smrtnim ishodom bio predugo budan, već i za nesreće u nuklearnim centralama gde je bio ključan „ljudski faktor”.

Mnogo je veći problem hronična neispavanost, kada ljudi imaju takve stilove života da spavaju manje od sedam sati. Hronična neispavanost vodi ka gojaznosti, dijabetesu, srčanom udaru, poremećajima srčanog ritma, obolevanju krvnih sudova, padu imuniteta, karcinomu i drugim ozbiljnim bolestima. Ona značajno skraćuje život. Procena je da trećina odraslog stanovništva pati od hronične neispavanosti i da je ona postala epidemija i značajna opasnost po javno zdravlje, opasnija od pušenja.

Samoobmana o koristi

Mnogi ljudi koji spavaju manje od sedam sati smatraju da su se na to navikli i da nemaju problem. Međutim, to je samoobmana jer psihološki testovi pokazuju da je dovoljno da neko spava jedan sat manje, pa da ima loš rezultat na testovima svojih sposobnosti. Kraće spavanje nas čini tupim, i zato svi koji žele da budu bistri moraju da budu naspavani.

U savremenom društvu usmerenom na produktivnost, mnogi gledaju na spavanje kao na pasivnost i lenjost, tako da se neki i hvale koliko im malo spavanja treba i koliko su produktivniji od drugih. Kada vam neko kaže: Naspavaću se kada umrem, podsetite ga da ga hronična neispavanost može ubrzano dovesti do tog trenutka. Dovoljno spavanja je i potreba i ljudsko pravo.

Komentari8
73ace
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
У транспортним предузећима, оним возачима који возе комби возила, односно возила која немају тахограф, парола диспечера је: " Па, нећеш ваљда да спаваш свако вече?" И сви то знају и сви се праве блесави! Једина нада возачима тих возила је НЕМАЧКА, која је појачала контроле таквих возила и инсистира на одмору возача.
Јаблан Боровић
"Довољно спавања је и потреба и људско право." -- Поштовани, како се ова чињеница уклапа у неспавање изазвано "тортуром буком" од стране сплавова и тзв. угоститељских објекљата. Читави делови града немају довољан сам, а стрес изазван овим зло-чином је изузетно висок. Ниске учестаности, басови, бубње целу ноћ - тихим, једноличним, ударањем у мозак. То траје до 6-7ч ујутру. Држава, наравно, не мари за то и ставља се у заштиту букотвора. Нема ту ни 7 часова сна, а камоли више и квалитетније.
Nikodim
Predlažem da kupite stan u ,,Beogradu na vodi,, (šalim se) Gradske vlasti su se svojski potrudile da im obezbede mir i tišinu - sve splavove iz neposredne okoline su uklonili a i most će, zbog buke uskoro da uklone
Киза
Jovan@ Ви се очигледно осећате прозваним пошто сте вероватно редован гост наведених ометача сна и људског мира. Шта рећи на коментар који брани вандализам и некултуру? Жалосно! Такође је жалосно што надлежни немају жељу да се овим позабаве јер им је важнији профит од прописа које сами доносе! Али зато "обичне" грађане за исте ствари и те како клепе по џепу!
Prikaži još odgovora
Dule Astro
Ovde pričamo o jednom neprekidnom spavanju (noću), a šta se dešava kada se nedostatak noćnog sna nadoknadi popodnevnom dremkom? Meni se čini da bi idealno bilo jedno noćno spavanje od 4-5 sati i jedno dnevno od 2-3 sata. Ima li takvih istraživanja?
@Bratimir : onaj ko je izmislio osvetlenje
Recite nam, @Bratimir, ko je izmislio osvetlenje?
Братимир
Дуле, има. Сати спавања од заласка сунца до поноћи су ненадокнадиви. Човек је биће које живи са природом, а то значи да када нема дневне светлости спава. Онај ко је измислио електрично осветљење је у том смислу одговоран за милионе људски живота који су прерано угашени. Шта тек рећи за ноћни рад и "двадесетчетворочасовну економију" коју нам либерални капитализам намеће?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja