sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:23

Poslanici Bundestaga kritikovali protivljenje Nemačke podeli Kosova

Nemačka vlada se usprotivila jer bi razmena teritorija mogla da donese destabilizaciju regiona, kao da već nije učestvovala u prekrajanju karte na Balkanu, izjavio je poslanik levice Aleksander Noj. - Poslanik Alternative za Nemačku (AfD) Anton Frizen istakao je da je angažovanje Bundesvera na Kosovu počelo lažima, i da se danas ta priča nastavlja
četvrtak, 14.05.2020. u 15:35
Заседање Бундестага (Фото Бета-АП/Маркус Шрајбер)

BERLIN - U nemačkom Bundestagu je, povodom odluke o produženju mandata nemačkim vojnicima pri Kforu, došlo do rasprave o Kosovu, pre svega uloge Nemačke, tokom koje su pojedini poslanici kritikovali protivljenje Berlina rešenju kroz razmenu teritorija.

Poslanik levice „Di Linke” Aleksander Noj ukazao da su Priština i Beograd, predsednik Aleksandar Vučić i Hašim Tači izneli ideju o rešenju kosovskog problema kroz razmenu teritorija, da je to naišlo na podršku SAD, kao i pojedinih članica EU, a da se žestoko usprotivila Nemačka.

„Nemačka vlada se usprotivila jer bi razmena teritorija mogla da donese destabilizaciju regiona, kao da već nije učestvovala u prekrajanju karte na Balkanu”, kazao je on. Noj je podsetio da je Nemačka učestvovala u ratu na Kosovu i da Kfor čine iste snage koje su nekada ratovale u korist Prištine, stajući na stranu OVK.

On je Kosovo, s tim u vezi, nazvao nemačkom kolonijom. Poslanik Alternative za Nemačku (AfD) Anton Frizen istakao je da je angažovanje Bundesvera na Kosovu počelo lažima, i da se danas ta priča nastavlja. Frizen je, u svom obraćanju, kazao da niko ne veruje u priču o mogućem mirnom, multietničkom Kosovu i da bi trebalo da nemačka vlada podrži razmenu teritorija.

Poslanik Zelenih Manuel Sarazin je ukazao da SAD tretiraju Kosovo kao svoju koloniju, te je naglasio da se mora odbaciti ideja razmene teritorije protiv koje su navodno građani na Kosovu i u Srbiji.

Renate Alt, poslanica Slobodarske partije Nemačke (FDP) je upozorila na rastući uticaj Rusije, Kine i Turske na Zapadnom Balkanu, dodajući da bi zbog toga EU trebalo da insistira na evropskoj perspektivi kako bi zemlje regiona nastavili putem reformi i evropske integracije.


Hajko Mas (Foto EPA-EFE/Omer Messinger)

Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas je, obrazlažući zahtev nemačke vlade o nastavku učešća u Kforu, rekao da je bezbednosno stanje na Balkanu stabilno, što je omogućilo smanjenje nemačkog kontingenta sa više od 6.000 vojnika na počeku misije, na 1.300 pre četiri godine i sada na manje od 70.

„To govori samo o sebi da Kfor poslednjih godina nije morao nijednom da interveniše u jednoj situaciji koja bi ugrozila bezbednost na Kosovu”,objasnio je on. Mas je kazao da se i karakter misije protekle dve godine promenio i da je Bundesver trenutno prisutan samo u Prištini, sa težištem savetovanja kosovskih bezbednosnih snaga.

Međutim Mas je kazao da se politički, i pored svih napredaka, odnos Beograda i Prištine u poslednjih 16 meseci značajno pogoršao. Rekao je da je dijalog praktično stao, što izaziva nemire i to sve češće zbog najmanjih događaja na obe strane.

To je, prema njegovim rečima, imalo psoledice po ceo kontinent, kako na zastoj u procesu evropskog približavanja, pa sve do fluktuacija u naporu u evropskoj energetskoj mreži. „Tenzije na Balkanu smo osetili širom Evrope. Balkan se nalazi ne samo geografski, već i politički i istorijski u srcu Evrope”, naglasio je Mas.

Najavio je da će Nemačkoj, tokom svog predsedavanaj EU, jedan od prioriteta biti Zapadni Balkan. Kazao je da Berlin radi na obnovi dijaloga Beograda i Prištine, koji je potrebniji nego ikada.

„Kao prvi korak bio je samit koji su Nemačka i Francuska organizovale u okviru Berlinskog procesa. Ako tu bude napretka onda ćemo zajedno sa Francuskom organizovati nastavak. Takođe i imenovanje Miroslava Lajčaka za specijalnog izaslanika za dijalog je dobar podsticaj za pokretanje dijaloga”, smatra Mas.

Kazao je da treba odstupiti od prividnih rešenja kao što je promena granica, koja nije samo izneta od onih koji su pogođeni, već i onih koji žele da imaju uticaj. Prema njegovim rečima takva razmišljanja samo odlažu rešenje kompleksnog problema i vode u ćorsokak. Mas smatra da je jedini put koji vodi ka napretku pregovarači proces koji bi bio transparentan, kao što ga predlaže EU.

Na tome će, kako je najavio, insistirati Nemačka, a na kraju mora biti dogovoren sveobuhvatni sporazum koji bi mogao politički biti podržana u Beogradu i Prištini, a koji će doprineti regionalnoj stabilnosti. Do tada, kaže, Kfor je garant za bezbednost i faktor stabilnosti u regionu, prenosi Tanjug.


Komentari28
d7944
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zapadna priča o tome je poznata.
Kome se i zašto ne sviđa primena princepa razmene " km2 za km2 " dela teritorije KiM za deo tertitorije R Albanije ? " Naše za njihovo - nihovo za naše"( -jednim delom .naravno). , To obesmišljava razmenu "naše za naše " . Doći će trenutak kada će se Srbija morati ponovo sressti sa svojim susedom Albanijom. Najbolje - što pre za pregovaračkim stolom a ako ne tako - onda kasnije kada se steknu uslovi.Jasno -reč je o moru .
Душан
Слажемо се са разменом територија, тако што ће Србија добити територије где је Скадар, Драч, Валона....
Goran S. Jovanović
U pravu je g.Mas da je promena granica „prividno rešenje”.Jer to obuhvata i neprihvatljivost menjanja granica Srbije NATO nasiljem!Ali, postoje još dva važna razloga.Time se ni najmanje ne poboljšava pozicija običnih ljudi sa stanovišta mogućnosti uticaja na stvari koje su za njih od vitalnog značaja (bezbednost, ekonomija, ...)!I, drugo, takvim „rešenjem” Srbija bi priznala da nije sposobna politički da rešava probleme koji proizilaze iz njene nehomogene društvene strukture!GJ20200514.s.2238
Djordje
Ovaj rekao ovo onaj rekao ono!? Na kraju nikom nista! Do novog sastanka.
Боро
I posle 100 godina, ko o čemu, Nemci o Srbima!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja