sreda, 15.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 13.05.2020. u 19:22 Vladimir Vukasović

SAD „raketirale” naftni rat

PVO sistemi „patriot” delom su povučeni iz Saudijske Arabije nakon što joj je šef Bele kuće zapretio da će ostati bez vojnika Pentagona zbog sukoba s Rusijom, koji je ugrozio i interese američkih naftaša
Саудијци су међу највећим купцима америчког оружја и опреме (Фото EPA/Jorge Ferrari)

Rivali Saudijske Arabije ne miruju, pa je s jednim od njih, Turskom, ušla i u medijski rat, ali trenutno joj veće glavobolje zadaju najbliži saveznici. Nakon što su separatisti s juga Jemena, koje podržavaju Ujedinjeni Arapski Emirati, odbili poslušnost centralnim vlastima, iza kojih stoji dinastija iz Rijada, SAD su odlučile da sa saudijskog tla povuku dve od četiri baterije protivvazduhoplovnog sistema „patriot”, oko 300 vojnika koji njima upravljaju i neke borbene avione.

Ovaj potez, za koji je prvi saznao „Volstrit džornal”, Amerikanci objašnjavaju svojom procenom da je sada umanjena opasnost po Saudijce od teheranskog režima. Taj vojni kontingent lane im je poslat nedugo pošto su rakete, navodno iranske, mada su odgovornost za napad preuzeli jemenski pobunjenici bliski Teheranu, pogodile saudijska naftna postrojenja. Kako je to tačno pretnja od Irana oslabila, nije objašnjeno. Kao da je i američki predsednik Donald Tramp zaključio da je Saudijce potrebno uveriti u to da im nije okrenuo leđa, pa je s kraljem Salmanom obavio i telefonski razgovor tokom kojeg je naglasio čvrstinu bezbednosnog partnerstva tih dveju država, sudeći po saopštenju Bele kuće u kojem se ne spominje da je tema povlačenja „patriota” uopšte načeta.

Razlog za to što se dodatno uveravanje u nepokolebljivost ovog savezništva činilo nužnim možda se nalazi i u prethodnom Trampovom telefonskom razgovoru sa saudijskim čelnicima, to jest s kraljevim sinom i prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom. Nezvanični izvori Rojtersa tvrde da je u tom razgovoru Tramp zapretio princu upravo time da će američke trupe napustiti Saudijsku Arabiju ako ona ne digne ruke od naftnog rata s Rusima.

Trampov problem je u tome što je sukob Rijada i Moskve, koji je dodatno oborio ionako nisku cenu tog energenta, u opasnost od bankrota doveo i američke naftaše. Rusija je u međuvremenu popustila, pristala na redukovanje proizvodnje, pa su se na to obavezali i Saudijci. Uprkos tome, slučajno ili ne, „patrioti” su povučeni baš sa saudijskih naftnih polja, ne i iz baza u kojima su američki vojnici koji ostaju u toj zemlji.

Pretpostavlja se, mada nije potvrđeno, da će se i povučeni raketni sistemi zadržati na Bliskom istoku. Američku podršku, naročito za sukob s Iranom, saudijska dinastija neće izgubiti, ali ova epizoda bila bi neprijatna i bez drugih loših vesti za Rijad. Poslednja je da je zbog niske cene nafte i ekonomskih posledica pandemije kovida 19 Saudijska Arabija utrostručila stopu poreza na dodatu vrednost i srezala novčani bonus vladinim službenicima, i to onaj dodeljen kao pomoć nakon što je država 2018. prvi put uvela ikakav PDV da bi zapušila već tad otvorenu rupu u prihodima. Očekuju se i dalji rezovi.

Osim ekonomske, pandemija je izazvala i zdravstvenu paniku: pre oko mesec dana zaraza se širila toliko brzo da je, prema navodima „Njujork tajmsa”, zahvatila oko 150 ljudi na saudijskom dvoru, s kojeg su se kralj i prestolonaslednik sklonili svaki na zasebno izolovano ostrvo sa svojom svitom. Kovidu 19 su umakli, ali će ih možda još proganjati zdravlje Muhameda bin Najefa, kraljevog sinovca i bivšeg prestolonaslednika. Taj položaj on je izgubio pre tri godine u korist Muhameda bin Salmana, da bi pre nekoliko meseci bio i stavljen u pritvor, gde je, ako je verovati glasinama o kojima piše katarski „Midl ist aj”, doživeo srčani udar. Za još jednog princa zatvorenog u dvorskim čistkama, Fajzala bin Abdulaha, „Hjuman rajts voč” je pre nekoliko dana saopštio da mu zabranjuju kontakt sa spoljnim svetom i da je on možda nestao.

Smrt nekog od utamničenih prinčeva bila bi novi skandal za Saudijsku Arabiju, koju još prati sumnja da je njen prestolonaslednik naložio ubistvo novinara Džamala Hašogija. To je i jedan od razloga zbog kojih se neki protive nameri Saudijaca da kupe engleski fudbalski klub Njukasl junajted za 300 miliona funti. Njihovo preuzimanje 500 miliona dolara vrednog udela u „Lajv nejšnu”, globalnom koncertnom organizatoru, nije sprečeno.

Ni pomaganje fudbala i koncerata, međutim, verovatno neće biti dovoljno Muhamedu bin Salmanu da se otarasi lošeg imidža – ni kod kuće, gde će mu se možda i zamerati takva ulaganja u vreme dok ostali stežu kaiš. Još jedan njegov veliki projekat, izgradnja futurističkog grada NEOM na obali Crvenog mora, naleteo je na otpor lokalnih Beduina, među njima i Abdulrahima el Huvaitija, koji je stradao u onome što policija opisuje kao razmenu vatre, dok neki veruju da je on naprosto ubijen. Za to dokaza nema, mada princa bije glas da ne podnosi protivljenje. Od neprijatelja ga možda i ne mora trpeti, ali s prijateljima poput SAD nije lako izaći na kraj.

Komentari2
7775e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan
Odličan tekst. Vrlo dobre analize situacije na B.Istoku
ZLATKO S P
Tesko zemljama ,sto zavise od Americke vojne pomoci!; Nekadasna Kuba,Juzni Vietnam,Filipini,Panama,Kanbozija,Iran.Iraq .Nekad je Amerika bila stub odbrane I sigurnosti tih zemalja! Cekam ,samo,kako ce proci ove Istocno Evropske Zemlje ,a I Balkanske?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja