petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 10.05.2020. u 20:00 Marija Brakočević

Država prekida spiralu siromaštva

Španija uvodi minimalni nacionalni dohodak, bez obzira na to da li neko radi ili ne, Italijani su maltene polovinu budžeta namenili za direktnu podršku radnicima, u Srbiji su i dalje u fokusu poslodavci
Нужно је осигурати да млади стичу стручне вештине потребне тржишту рада (Фото Анђелко Васиљевић)

Svako ko u toku vanrednog stanja izgubi posao, smanji mu se plata ili radno vreme, koje takođe utiče na umanjenje zarade, rizikuje da bude gurnut ispod granice siromaštva. To je jedan ciklus u kojem će svako ko je siromašniji ubuduće manje trošiti, a manja potrošnja dovešće do smanjenja potreba za proizvodnjom i obimom usluga, što će na kraju našu privredu ponovo baciti u recesiju, umesto da se pronađe način za njen postepeni oporavak. Odatle bi svi putevi ponovo, kako podseća Mario Reljanović, naučni saradnik s Instituta za uporedno pravo, morali da dovedu do države jer jedino ona može da prekine taj začarani krug.

– To se ipak neće dogoditi i u Srbiji, kao što se očekuje da će biti u Nemačkoj ili Danskoj, čak i u SAD. Moćnije države će imati snažnije mehanizme da lagano podignu svoju ekonomiju do 2022, pod uslovom da ne bude pandemije. Kod nas će to biti teže izvodljivo jer će naša država kasnije moći da izdvoji mnogo manje sredstava na javnu potrošnju nego što to čini sada dok se zadužuje da bi pomogla privredi. Sadašnji paket ekonomskih mera je samo delimično dobar, dok je u nekim svojim delovima potpuno pogrešno naciljan – ističe Reljanović, podsećajući da je tako, na primer, mera isplate iznosa minimalnih zarade loša jer ne razlikuje nikako one poslodavce koji su zaista pretrpeli težak udarac od onih koji najnormalnije posluju i u vreme krize.

– Na tu ali i meru koja se tiče isplate jednokratne novčane pomoći u iznosu od 100 evra za sve punoletne građane potrošena je bezmalo polovina od ukupnih sredstava, što je ipak previše – dodaje Reljanović, i podseća na bolje primere koji ovih dana stižu iz Španije ili Italije.

– Španci, recimo, od maja uvode minimalni nacionalni dohodak, bez obzira na to da li građani rade ili su nezaposleni. Italijani su maltene polovinu sredstava iz budžeta izdvojili za podršku direktno radnicima, a drugu polovinu privredi. Kod nas je potpuno obrnuto, državi su i dalje u fokusu poslodavci, a ne radnici, ne računajući naravno tih sto evra pomoći za svakog punoletnog, što jeste pomoć stanovništvu – dodaje on. Ipak, ovih dana stiže vest da EBRD i naša država, to jest Ministarstvo prosvete, udružuju snage kako bi podigli tržište rada u Srbiji i osigurali da učenici završnih godina na stručnim i visokoškolskim ustanovama poseduju veštine koje zahteva domaće tržište rada. Naime, radnici su skupi za poslodavce i društvo uopšte kada imaju manje ili više ili različit set veština nego što to zahtevaju poslovi.

– Takva neusklađenost negativno utiče na konkurentnost srpske privrede, ograničava produktivnost i inovacije, istovremeno pokrećući nezaposlenost i odliv mozgova, posebno među mladima. Zato će u okviru ove saradnje EBRD i Ministarstvo prosvete angažovati privatne kompanije u razvoju obrazovnih politika i kvalifikacionih standarda kako bi se osiguralo da mladi stiču stručne veštine potrebne poslodavcima – navode u EBRD-u. Inače, najveće interesovanje u Srbiji je za oblasti kao što su poslovna administracija, zdravstvo i pravo, dok su zvanično registrovana slobodna radna mesta pretežno u podsektorima proizvodnje, čime je velika potražnja za tehničkim i inženjerskim veštinama nezadovoljena.

Komentari2
f932c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

To je njima njihova borba dala
Ne verujem da ima manjka inženjera i tehničara jer ih onda ne bi bilo toliko na birou a oglasi za posao ne bi "vrištali" od preteranih i često besmislenih uslova. Na zapadu, gde stvarno fali radnika, firme pružaju priliku i obuku a ovde gde se radnici svakodnevno gaze - traži se sve na gotovo i za minimalne pare. Zato ljudi i odlaze i treba da odlaze. Neka se do kraja ogoli partijsko-tajkunski sistem koji postoji samo sebe radi. Dovlačiće islamiste i lupetati kako je to dobro za Srbiji. Laž
Џорџ из Чикага
Тачно је да смо ми мизерија. Али немојте више са тим западом, молим Вас. Каква црна обука! Званично, далеко највише њима треба физичка радна снага из Источне Европе. И није важно какву школу имате. Процене су да је запад напустило због вируса преко 2 милиона радника у пољопривреди који су се вратили кућама - Румуна, Бугара, Молдаваца, Украјинаца.... И сада на западу кукају када ће да се врате, пропаде род, чак шаљу чартер летове поа Румунији да вуку сезонске раднике за аргатовање. Каква школа..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja