utorak, 07.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 10.05.2020. u 14:16

Virtuelno obeležena godišnjica oslobađanja Mauthauzena

(Фото ЕПА-ЕФЕ/CHRISTIAN BRUNA)

BEČ – Na neobičan i novi način, danas je održano tradicionalno obeležavanje godišnjice oslobađanja nekadašnjeg nacističkog koncentracionog logora Mauthauzen, u Austriji.

Na 75. godišnjicu oslobođenja na kraju Drugog svetskog rata, zbog pandemije koronavirusa, nije bilo povorki preživelih i njihovih rođaka u samom memorijalnom centru, kao što je to slučaj svake godine prve nedelje posle 5. maja, već je sećanje organizovano preko interneta.

Gledaoci iz 23 zemalja sveta pratili su virtuelno obeležavanje u organizaciji Mauthauzen komiteta Austrije (MKOe).

Između 1938. i 1945. u Mauthauzenu i njegovih 49 spoljašnjih logora bilo je oko 200.000 ljudi, od kojih je polovina ubijena.

Od kraja Drugog svetskog rata svake godine se obeležava oslobađanje ovog najvećeg logora na tlu Austrije.

Ovogodišnje virtuelno obeležavanje bilo je pod motom „Ljudskost bez granica”.

I u virtuelnom svetu organizatori pokušali su da prate tradicionalni tok sećanja, te je sve počelo čitanjem izvoda iz takozvane zakletve logoraša na više jezika i završilo se himnom logoraša.

U virtuelnom formatu više nego uobičajeno došli su do izražaja nekadašnji logoraši, koji su svojim pričama preneli strahote koje su se događale u tom logoru, javlja Tanjug.

Danijel Hanoh, na primer, koji je bio interniran u mnogim logorima i koji je oslobođen iz logora Gunskirhen, pozvao je na otpor rasizmu, fašizmu i antisemitizmu, kako se tako nešto ne bi više nikada ponovilo.

Šaul Špilman, koji živi u Izraelu, a svake godine od oslobođenja dolazi na obeležavanje u Mauthauzen, izrazio je nadu da će iduće godine ponovo moći da dođe.

Lilijane Segre rekla je da je svest o tome šta se dešavalo u Mauthauzenu predstavlja vakcinu protiv ponavljanja istog.

Predsednik Jevrejske zajednice u Austriji Oskar Dojč ukazao je na značaj priča preživelih logoraša, jer sećanje, kako ističe, ne funkcioniše statističkim brojkama, pošto svaka žrtva ima porodicu i svoju priču.

Prema rečima biskupa iz Linca Manfreda Šojrera, srž terora i varvarsta je pripisivanje sebi apsolutne moći i prava na odlučivanje o smrti ili životu drugih.

Predsedavajući MKOe Vili Merni rekao je da virtuelno obeležavanje nije „dostojanstvena alternativa”, ali da je u aktuelnim uslovima to bila najbolja mogućnost za zajedničko sećanje na žrtve.

„Uspeh nacista bio je moguć samo zato što su uspeli da povuku granice između ljudi. Hapšenja i deportacije bile su posledice”, upozorio je Merni na opasnost da usled koronavirusa debata o granicama, ogradama, i ljudskosti padne u zaborav.

Predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli, u svom obraćanju, pozvao je mlade Evrope da se sećaju „onih koji su izgubili život u logoru, koji su se borili za bolji svet, za vrednosti slobode i pravde”.

MKOe je, na godišnjicu oslobađanja Mauthauzena 5. maja, obišao memorijalni centra i položio vence, a ispred zvanične Austrije bio je predsednik Aleksander van der Belen.

Mauthauzen je poznat kao jedan od najozloglašenijih nacističkih logora. Sejao je smrt u Prvom svetskom ratu, a nastavio i u Drugom. Uspostavljen je 22. septembra 1914, a ponovo aktiviran 8. avgusta 1938. godine.

Bio je aktivan sve do oslobađanja od strane američke vojske 5. maja 1945. godine.

Sastojao se od glavnog logora i 49 sporednih, a do 1945. godine u logor Mauthauzen i njegove sporedne logore deportovano je oko 200.000 osoba, a više od polovine njih je ubijeno ili su umrli od posledica prisilnog rada i gladi.

Među njima je bilo ljudi preko 30 različitih nacionalnosti, a poslednji logoraški broj bio je 139.317, izdat 3. maja 1945. godine.

Pre pandemije koronavirusa, u Memorijalnom centru Mauthauzen postavljena je nova ploča na spomenik srpskim i jugoslovenskim žrtvama u nacističkom logoru Mauthauzen.

U Mauthauzenu i njegovim pomoćnim logorima, pre svega Guzen i Ebenze, tokom Drugog svetskog rata stradalo 12.800 Srba.

U dva svetska rata na krajnje svirep i zverski način u ovom logoru je stradala oko 21.000 ljudi srpske nacionalnosti.

Komentari3
568fc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

JorgeLB
Djeda su, kao partizanskog kurira, uhitili i poslali u Mauthausen. Nije doživio kraj rata. Dalmatinac, Hrvat, katolik. Mala utjeha da je i ove godine hrvatski veleposlanik osobno komemorirao žrtve u Mauthausenu.
Neki Babići
Do pada Italije, septembra 1943. g.njena okupaciona zona bila je i u Lici. Odlomak prošlosti po SFRJ razuđene porodice govori o dedi Jovanu Babiću koji se spustio u svoje selo dok je baba sa delom najači bila negde u zbegovima .Nemci koji su zamenili Italijane nisu znali da je on iz nedaleko boraveće jedinice NOV i POJ koja mu je za to dala dozvolu-pa su ga bez oružija i oznaka zatekli na okućnici . "Gorštačke ruke "su ga"preporučile za rad" u Mauthauzenu.Doživeo je 1990. god.
Daca
Slava svim zrtvama.Zanima me koje su to bile Jugoslovenske zrtve.Dosadilo mi je vise pominjanje fiktivnih zrtava.Svi znamo da drugih nije bilo.Srbi,Jevreji i Romi.Kraj.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja