nedelja, 12.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 30.04.2020. u 12:42

Umire trećina zaraženih koronavirusom koji završe u bolnicama

(Фото Бета/АП)

Britanski naučnici napravili su veliko istraživanje i došli do otkrića da ljudi koji završe u bolnici zbog koronavirusa imaju gotovo jednake šanse da umru kao i oni koji se zaraze ebolom. Reč je o najvećem istraživanju dosad u Evropi sprovedenom na 16.749 hospitalizovanih pacijenata u Velikoj Britaniji, a koje je pokazalo da trećina zaraženih koji završe u bolnicama zbog kovida-19 umire. Bolest ima srednje teške simptome i može se lečiti kod kuće, ali naučnici kažu da ljudi moraju da shvate koliko ova bolest zapravo može biti opasna.

Najveći rizik od smrti imaju gojazne osobe, starije osobe i muškarci, rezultati su podataka iz 166 britanskih bolnica, prenosi Bi-Bi-Si. Analizirani su i medicinski detalji gotovo 17 hiljada hospitalizovanih pacijenata u Engleskoj, Velsu i Škotskoj čime se došlo do saznanja da je 49 odsto ljudi preživelo kovid-19 i da je otpušteno kući, 33 odsto pacijenata je umrlo, a 17 odsto je još na lečenju.

„Neki ljudi insistiraju na verovanju da kovid-19 nije opasniji od malo jačeg gripa – oni greše”, rekao je Kalum Semple, šef ovog istraživanja i profesor na Univerzitetu u Liverpulu.

„Stopa smrtnosti kod ljudi koji su primljeni u bolnicu sa teškim simptomima koronavirusa iznosi 35 do 40 odsto, što je slično rezultatima onih ljudi koji su primljeni u bolnicu sa ebolom. Ljudi ovo moraju da čuju i da dopuste da im uđe u glavu. Imamo posla sa neverovatno opasnom bolešću”, dodao je.

Međutim, smatra se da je ukupna stopa smrtnosti od kovida-19 manja od jedan odsto jer mnogo ljudi ima blage simptome bolesti.

Ova studija takođe je pokazala da je 31 odsto pacijenata lečenih na odeljenju opšte medicine umrlo, dok ih je na jedinicama intenzivne nege život izgubilo 45 odsto. Intenzivna nega podrazumeva pacijente koji su na ventilatorima i ostalim uređajima koji podupiru rad ostalih organa.

Međutim, istraživački tim ove studije kaže da visoka stopa smrtnosti na odeljenjima medicine nije zbog nedostatka kreveta na intenzivnoj nezi. Umesto toga, tvrde da bi ispravna odluka mogla biti da se pacijenti ne leče invazivnim tretmanima na intenzivnoj, kao što je stavljanje na ventilator.

(Foto EPA/ANDY RAIN)

Doktorka Anamari Dočerti, počasni konzulat na odeljenju za intenzivnu negu na Univerzitetu u Edinburgu, kaže da „ako postoji mala šansa za oporavak, onda se tim ljudima nimalo ne čini usluga dovodeći ih na jedinicu intentivne nege”.

„Mislim da je vrlo prikladna i vrlo zrela rasprava koju trenutno vodimo u bolnicama u Velikoj Britaniji”.

Studija je potvrdila ono što je već viđeno i u ostalim zemljama zahvaćenim koronavirusom – kovid-19 bolest je mnogo smrtonosnija u starijoj populaciji. Takođe je pokazala razdor između muškaraca i žena starije dobi. Profesor Semple kaže da su u svakoj starosnoj grupi muškarci pogođeniji kovidom-19 i to više kako raste i broj godina u starosnoj grupi.

Objašnjenje za gojaznost nije jednostavno. Gojaznost obično dolazi sa drugim zdravstvenim problemima koji ljude mogu izložiti riziku, a masno tkivo oslobađa hemikalije koje povećavaju upale u telu. Upale su povezane sa ozbiljnim bolestima.

Zabeležena je i veća stopa smrtnosti u etnički manjinskim grupama. Širom Engleske crnci čine 3,5 odsto stanovništva, ali šest odsto ih je povezano sa smrtima od koronavirusa.

Delimično je ovo tako zbog toga što je epidemija najgora u regijama koje su izrazito etnički raznolike, poput one u Londonu. Tim istraživača još nije javno objavio podatke o stopi smrtnosti prema etničkoj pripadnosti, ali kažu da dokazi upućuju na to društveno, a ne genetsko objašnjenje.

Umesto da gledaju celokupne podatke, oni detaljnije gledaju načine na koje bi izbacili učinak drugih faktora poput ostalih bolesti, gojaznosti i starosne dobi.

„Kada uporedimo sve osim etničkog faktora, razlike u rezultatima nestaju i to bi sugerisalo da etnička pripadnost sama po sebi nije ono što uzrokuje loše ishode. Crnci i oni iz ostalih etnički manjinskih grupa imaju lošije ishode nakon zaraze koronavirusom, ali to je zbog njihove društvene situacije, a ne etničke pripadnosti”, zaključuje profesor Semple.

Komentari2
2a07b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zlatomir
Ipak će pre biti da svoju lošu procenu o imunitetu krda sada opravdaju, jer nisu mogli da zbrinu značajno povećan broj pacijenata i pruže adekvatnu pomoć - dakle da povećaju taj % preživljavanja. BSG vakcinacija u prošlosti po zemljama takođe je imala značajnog uticaja. Sve u svemu Korona nije isto što i Ebola. Ne podcenjujem, ali nije svuda slika ista.
EvGenije
Koronavirus=ebola? Pa, i nije baš tako. Razlika je u tome što manji deo obolelih od koronavirusa završi u bolnici, dok oboleli od ebole SVI završe u bolnici, ako uopšte stignu živi do bolnice. To, naravno, ne znači da se koronavirusa ne treba čuvati. Naprotiv.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja