nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 29.04.2020. u 13:44

Mnogostruke zasluge dr Batuta

Милан Јовановић Батут (Фото Википедија)

U „Politici” 24. aprila objavljeno je pismo dr Slavice Žižić Borjanović „Knjige su nam lek i amajlija” u kome, između ostalog, podseća da je jedan od osnivača Srpske književne zadruge bio i dr Milan Jovanović Batut. Međutim, doprinos ovog izuzetnog lekara bio je mnogo veći od toga.

Milan Jovanović Batut rođen je u Sremskoj Mitrovici 10. oktobra 1847. godine, gde je pohađao osnovnu školu i završio dva razreda realke. Gimnaziju je nastavio u Pančevu i nakon godinu dana prešao u Karlovce. Posle sedmog razreda, iz Karlovaca otišao je 1865. godine u Osijek, gde je maturirao sa odličnim uspehom. Studije medicine započeo je u Beču. Zahvaljujući materijalnoj pomoći desetorice građana Mitrovice, koji su mu mesečno davali po dve forinte završio je prve dve godine studija. Kako nije mogao da nastavi dalje studiranje, bio je prinuđen da ode u Novi Sad gde je tri godine predavao u realci. Sa ušteđenim parama vratio se u austrijsku prestonicu gde je 1878. godine završio medicinu na Bečkom univerzitetu.

 Posle stručnog usavršavanja u evropskim prestonicama, vratio se i počeo da radi u Somboru. U periodu od 1880. do 1882. godine, na poziv crnogorske vlade, bio je načelnik Sanitetskog odeljenja tamošnjeg Ministarstva unutrašnjih dela i glavni lekar Cetinjske bolnice. Zalaganjem predsednika gradske opštine Beograda dr Vladana Đorđevića došao je u Srbiju, gde je dobio državnu stipendiju za usavršavanje u inostranstvu. Nekoliko godina radio je na vodećim medicinskim ustanovama u Minhenu, Berlinu, Parizu i Londonu. U Parizu je upoznao i slavnog Luja Pastera, koji je posebno proučavao probleme higijene i bakteriologije. Nakon specijalizacije pozvan je da osnuje Katedru za bakteriologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu. Tu laskavu ponudu je odbio i prihvatio je mesto redovnog profesora na Katedri higijene i sudske medicine na Velikoj školi u Beogradu. Predavao je dugi niz godina i izgradio veliki autoritet kao naučnik i profesor. Posebno priznanje za njegov rad bio je izbor za rektora Velike škole.

Jedna od najvećih zasluga profesora Batuta bila je osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu. Iako nije imao dovoljnu podršku svojih kolega lekara, on je bio istrajan u svojim idejama i nakon višedecenijske borbe Medicinski fakultet u Beogradu osnovan je 1919. godine. On je istovremeno postao i prvi dekan i profesor higijene na novoosnovanom fakultetu.

Pored nastavne i naučne delatnosti, profesor Batut bio je veoma aktivan društveni radnik. Između ostalog, bio je predsednik Srpskog lekarskog društva, Jugoslovenskog lekarskog društva, Društva za čuvanje narodnog zdravlja, višegodišnji član i predsednik Glavnog sanitetskog saveta. Na njegovu inicijativu osnovano je Ministarstvo narodnog zdravlja posle Prvog svetskog rata.

Ocenjujući rad ovog uglednog lekara, biograf Ozren Nedeljković između ostalog je napisao: „Batut je naš najznačajniji radnik na higijenskom prosvećivanju naroda. Kao dobar poznavalac narodnog života umeo je svoj rad i svoje pisanje da podesi prema stvarnom stanju prosvećenosti naroda. Prostudirao je potrebe, osećanja i jezik našeg naroda. Zato su njegovi spisi, puni pouka a pisani najčistijim narodnim jezikom, i prodrli toliko duboko u narod”.

Milan Jovanović Batut preminuo je u Beogradu 11. septembra 1940. godine.

Jovan Popović,
Beograd

Komentari1
f09f9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Миланковић најлакши
Године 1896. професор Батут је одржао на Великој школи поздравно слово матурантима Србије, који су се у Београду традиционално окупљали после завршене школе. Међу њима су се налазили и Срби матуранти из гимназија Аустро-Угарске. Професор је за потребе својих истраживања искористио прилику да измери тежину матураната. Најлакши, са свега 53 килограма, је био Милутин Миланковић, матурант реалне гимназије из Осијека.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja