ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 28.04.2020. u 21:55 Jovana Rabrenović

Budžet u minusu zbog virusa

Rebalans predviđa da će deficit u kasi države biti 6,9 odsto BDP-a umesto prvobitno planiranih samo 0,3 odsto
Држава се задужује за 7,5 милијарди евра (Фото EPA-EFE/Clemens Bilan)

Virus korona tera državu da se poprilično zaduži i uprkos zaduženju pravi joj i veliki minus u kasi. U ovoj godini država planira da pozajmi 7,5 milijardi evra, a minus će na kraju godine biti oko tri milijarde evra. Ovo je rezime rebalansa budžeta koji je uredbom vlade sproveden u petak.

Prema toj uredbi, koja važi dok se ne steknu uslovi da se budžet „prekroji” Zakonom o budžetu, računa se na prihode od 1.244,8 milijardi dinara i na rashode od 1.593,3 milijarde dinara. Deficit je 348 milijardi dinara, to jest 6,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prema najavama ministra finansija, projekcija je da će javni dug biti manji od 60 odsto BDP-a. Sada je manji od 50 odsto, tačnije iznosi oko 48 odsto BDP-a. Rebalans budžeta je urađen prema pretpostavci privrednog rasta od 1,8 odsto BDP-a.

Originalnim budžetom za 2020. godinu bili su predviđeni prihodi od 1.314,5 milijardi dinara i rashodi od 1.334,7 milijardi dinara, tako da bi deficit iznosio 20,2 milijarde dinara, odnosno 0,3 odsto BDP-a.

Za razliku od originalnog budžeta, koji je bio uravnotežen, iz rebalansa je jasno da država računa sa manjim prihodima i sa znatno većim rashodima. Iz toga je jasno da državi predstoji veliko zaduživanje. U rebalansu piše da su izdaci za otplatu glavnice duga 505 milijardi dinara, a da za otplatu kamata i pratećih troškova zaduženja treba 107 milijardi dinara.

U uredbi je napisano i kako država namerava da nadomesti minus u kasi. Pre svega, emitovanjem državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti predviđeno je da se pribavi 455 milijardi dinara.

Dodatnih 355 milijardi dinara predviđeno je da se ostvari od emisije evroobveznica (državnih hartija od vrednosti emitovanih na međunarodnom finansijskom tržištu u domaćoj i stranoj valuti). Još 5,8 milijardi dinara treba da se pribavi od prodaje domaće finansijske imovine.

Planirano je i da se obezbedi 71 milijarda dinara iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada.

Ukratko, potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim zajmodavcima za direktne i indirektne obaveze, uključujući i operacije sa zamenom duga pre roka dospeća, iznose 886 milijardi dinara. Preračunato, oko 7,5 milijardi evra.

Iz ovih podataka je jasno da država namerava prevashodno da se zaduži na tržištu, i to pre svega na domaćem, jer je planirano da se u zemlji prikupi 455 milijardi dinara. Na međunarodnom tržištu duga planirano je zaduženje za nešto manji iznos od 355 milijardi dinara, a najmanje – 71 milijardu dinara od kredita međunarodnih finansijskih institucija.

Ovako skrojen novi budžet uklapa se u ono što je pre nekoliko dana rekao predsednik države. Podsećanja radi, Aleksandar Vučić je rekao da Srbija ne namerava da se zaduži kod evropskih partnera i MMF-a. To je potvrdio i ministar finansija Siniša Mali. Ovo je rečeno povodom toga što je Evropska komisija obezbedila tri milijarde evra za zemlje u našem okruženju, a jedan od kriterijuma za dobijanje ove pomoći jeste aranžman s MMF-om za pokretanje instrumenta hitnog finansiranja. Ova sredstva biće dostupna tokom 12 meseci u formi zajmova po vrlo povoljnim uslovima kako bi se pomoglo zemljama da pokriju neposredne i hitne finansijske potrebe.

Taj najnoviji instrument MMF-a je kratkoročna linija za likvidnost (SLL), uz već nama ranije poznati stendbaj aranžman. Kamate na obe vrste zajma su 1,05 odsto plus provizije koje iznose 0,5 odsto kod stendbaj i 0,29 odsto kod SLL zajma. Predviđeno je da će Albanija dobiti 180 miliona, BiH 250 miliona, Gruzija 150 miliona, Jordan 200 miliona, Kosovo 100 miliona, Moldavija 100 miliona, Crna Gora 60 miliona, Severna Makedonija 160 miliona, Tunis 600 miliona i Ukrajina 1,2 milijarde evra. U SLL aranžmanu mogli bismo da računamo na oko 830 miliona evra.

Komentari12
7c813
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
Planirani deficit je promašen samo za 2300%
Vagar
Ponavlja se slučaj iz predhodne ekonomske krize iz 2009-2011.Samo je tada ova sadašnja vlast sve tadašnje gubitke pripisala ne velikoj svetskoj ekonomskoj krizi,već žutim lopovima i na toj priči došla na vlast.Biće interesantno čuti šta će sada pričati,jer će posledoce ove krize biti gore po državu i narod.
Dzulija
Ali predsednik govori sasvim drugačije.... :)))
Dragan Pik-lon
Srbija je na raskrsnici.Ako sada pogresi-gresku ce placati generacije posle nas.To znaci da ce biti sve jeftinija radna snaga.Povecace se odlazak u inostranstvo kao i mortalitet.Jer cifre su neumoljive.Prihodi(ulaz)su 1.244,8 milijarde D.Rashodi(izlaz)1.593,3 milijarde D.Fali 348 mil. D.Za otplatu glavnice kredite treba 505 milij.D.,za kamate 107 mil.Ako ovih 608 mil.oduzmemo od ulaza-1.244,8 ostace nam 603 milza sve potrebe.Ako uzajmimo 7,5 mil.E.Mi smo definitivno propali.Treba naci drugi put!
Demograf amater
Nisam siguran da ste u pravu. Ako skoci mortalitet i iseljavanje, u Srbiji ce se naglo smanjiti i natalitet, a sve to ce ubrzo za posledicu imati: nagli skok plata jer nece biti dovoljno radnika, nagli pad svih cena (nekretnina, zakupa, hrane, usluga) jer nece biti kupaca. Smanjice se pritisak na zdravstvo, zatvore, skole, javni prevoz. Guzve u bankama i opstnama ce nestati.... Svi radnici Biroa za nezaposlene postace tehnoloski visak, a bice viska stanova, privatnih skola, ordinacija - svega.
Neprilagodjen
Redakcija Politike primenjuje na svoje citaoce terapiju "toplo - hladno". Pa kol'ko juce ste objavili intervju sa guvernerom pod naslovom: "Пад БДП-а биће мањи него што предвиђа ММФ". Ceo clanak "kipi" od optimizma, dok je u ovom sve upravo suprotno. U ovom tekstu kazete: "Ребаланс предвиђа да ће дефицит у каси државе бити 6,9 одсто БДП-а уместо првобитно планираних само 0,3 одсто". Pa to je 6,9:0,3= 23 puta veci pad od ocekivanog. Kome da verujemo, Jovani Rabrenovic ili Jorgovanki Tabakovic?!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja