subota, 30.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 26.04.2020. u 22:28 S.P.S.

Istraživanja potvrdila blagodeti povremenog gladovanja

(Фото Пиксабеј)

Povremeno gladovanje jedna je od najčešćih dijeta za mršavljenje. Često se ističe i povoljan uticaj uzdržavanja od hrane na zdravlje, pa čak i lečenja nekih bolesti. U studiji, koja je nedavno objavljena u prestižnom medicinskom časopisu „Nju Ingland Džornal ov Medisin” (New England Journal of Medicine), neuronaučnik  Mark Matson  iz bolnice „Džon Hopkins”, jedne od vodećih američkih bolnica, zaključuje da za blagotvorni uticaj povremenog gladovanja (intermittent fasting) postoje dokazi.  I sam Matson se duže od 20 godina pridržava povremenog posta, a već 25 godina proučava njegov uticaj na zdravlje.

Gladovanje podrazumijeva suzdržavanje od uzimanja hrane i bilo kog pića osim vode. Najčešće se praktikuje takozvana 5-2 dijeta. Ona podrazumijeva pet dana u nedelji normalnu ishranu i nakon toga dva dana gladovanja, odnosno unos samo po 500 kalorija dnevno. U oblike gladovanja ubrajaju se i dnevni režimi, najčešće suzdržavanje od obroka barem 13 sati na dan, odnosno da se posle 18 sati ništa ne jede do doručka narednog dana.
Mnoge studije na životinjama, i neka istraživanja na ljudima, pokazala su da je povremeni post podrška ćelijskom zdravlju, verovatno zahvaljujući aktiviranju naše davnašnje sposobnosti prilagođavanja na nestašice hrane - a što se naziva metaboličkom skretnicom. Do tog skretanja ili prebacivanja dolazi onda kad ćelije troše svoje zalihe brzo dostupnog goriva (na bazi šećera) i započnu pretvaranje masti u energiju u sporijem metaboličkom procesu. Prema Matsonovim rečima, istraživanja su pokazala da ovaj prebacivač poboljšava regulaciju šećera u krvi, povećava otpornost na stres i suzbija upalne procese. Matson takođe napominje da su četiri studije, i na životinjama i na ljudima, ustanovile da povremeni post snižava krvni pritisak, kao i nivo lipida u krvi i brzinu otkucaja srca u mirovanju. Sve je više dokaza i da povremeno gladovanje može da modifikuje faktore rizika koji su povezani sa gojaznošću i dijabetesom, prenosi časopis „Nju ingland Džornal ov Medisin”.

Dve studije Univerzitetske bolnice Južnog Mančestera, koje su obuhvatile 100 žena sa prekomernom telesnom težinom, pokazale su da su žene na 5-2 dijeti izgubile istu težinu kao žene koje su ograničile unos kalorija, ali su, za razliku od njih, imale bolje rezultate u pogledu insulinske osetljivosti i manje količine stomačnog sala.

Ima i skorijih preliminarnih studija koje sugerišu da bi povremeni post mogao da pospeši rad mozga.

U istoriji su zabeleženi brojni primeri dobrovoljnog uzdržavanja od hrane jer su pojedinci želeli da postignu duhovni i telesni napredak. Ne postoji religija koja ne preporučuje gladovanje, post i čišćenje duše preko čišćenja tela, što iziskuje čvrstu odlučnost i snagu volje.

Teorija gladovanja, u svetu alternativne medicine, pre svega se odnosi na post koji pomaže da se regeneriše čitav organizam i otklone neke od mnogih tegoba s kojima se savremeni čovek bori.

Što se tiče tvrdnji da će povremeno gladovanje usporiti procese starenja, nutricionisti preporučuju usvajanje zdravih životnih navika, a ne povremeno gladovanje, posebno ako osoba u međuvremenu živi nezdravo (sedilački način života, pušenje, prekomerna telesna težina). U svakom slučaju, periodi gladovanja ili restrikcije pojedinih namirnica u kraćem periodu neće biti od koristi za one koji se ponovo vrate na dotadašnji nezdrav način života.

Komentari7
18084
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca
Пуног стомака, лепо је пост хвалити !
Blagojević Jovan
Mi Srbi ne vodimo dovoljno računa o ishrani.Često preterujemo sa jelom i pićem.Jedini koji vodi računa o našoj ishrani je vlast.Ona nam ne dozvoljava da se često prejedamo.
Meho
Srbi rijetko prakticiraju gladovanje. Najviše vole da se najedu prasetine.
Ivo Ebel
mislim da celo okruzenje jednako podrzava i prati trend i prasetine i inace dobre i jace kuhinje
Stevo Davidovic
Dr Stevo Dzamanja je 1929. godine objavio knjigu Gladovanje- najbolji i najkraci put k ozdravljenju. Eto preporuke da malo istrazite temu, da postoje ljudi koji su se davno i kod nas bavili ovom temom
Сава Савановић
Срби већ 30 година осећају те благодети
Бранислав Станојловић
800 година. Чу ли икад за пост, Саво?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja