sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:23

Radna mesta na udaru krize

Ugrožen je čak i IT sektor, jer i ti radnici rade za nekoga poslodavca čije poslovanje može da bude ugroženo zbog moguće recesije
Autor: Marija Brakočevićnedelja, 26.04.2020. u 22:00
Поштеђене су професије које се односе на производњу хране, фармацију и медицинску опрему (Фото Н. Марјановић)

Kriza na tržištu rada neće podjednako pogoditi javni i privatni sektor, a radna mesta kod privatnog poslodavca će i u budućnosti, kada prođe vanredno stanje u Srbiji i situacija s širenjem kovida 19 bude stabilizovana, biti ugroženija od onih u javnim službama. Ipak, kako ističe Mario Reljanović, naučni saradnik s Instituta za uporedno pravo, država će i tada morati da smanji troškove i dalja zaduživanja, da se posledice krize drastičnije ne bi osetile i u javnom sektoru.

– Budući da se trenutno i dalje zadužujemo, onda je veoma moguće da će se posledice osetiti i u javnim službama, prvenstveno u smislu smanjenja zarada. Ipak, ne bih rekao da će tako biti kada je reč o smanjenju broja zaposlenih. Državni službenici i oni koji rade u javnim ustanovama, u zdravstvu, prosveti, vojsci i policiji, mogli bi tek neznatno da osete krizu izazvanu kovidom 19, ali ne u ekonomskom smislu, jer njihove plate neće biti smanjene – smatra Reljanović.

Kada je reč o ostalim profesijama, određene već jesu „profitirale” od virusa korona, počev od onih koje se odnose na proizvodnju hrane i medicinske opreme, kao i one koje su deo farmaceutske industrije.

– Firme koje se bave takvim poslovima i u vreme krize opstaju na tržištu, što se može videti. One svakako neće osetiti dalje posledice, pa je pretpostavka da ni njihovi radnici neće imati razloga da budu zabrinuti za svoja radna mesta – dodaje Reljanović, i podseća da najbolje posluju upravo oni za kojima je potražnja konstantna i čiji poslovi ne poznaju zatvaranje granica. Tu dolazimo do IT sektora, kojem čak ni pandemija maltene ne može ništa, pokazalo je nedavno istraživanje „Infostuda”, jer su u ovoj oblasti rada takvi kadrovi i dalje neophodni.

– Ipak, i ova grana privrede može da pretrpi posledice izazvane kovidom 19, jer i ti radnici rade za nekoga poslodavca. Ako cela privreda zemlje odakle je poslodavac, na primer, upadne u recesiju, u problemu će onda biti i IT industrija. Samim tim biće smanjena potražnja za IT stručnjacima i iz naše zemlje i njihovim proizvodima, pa će i njihova radna mesta biti ugrožena – dodaje Reljanović, zaključujući da nijedna oblast rada zapravo neće proći netaknuto u doba pandemije i posle nje.

Upitan da li je misli da je moguće očekivati skoriji povratak radnih mesta koja su u vreme krize izbrisana sa mape i šta da očekuju radnici koji su ostali bez posla, naučni saradnik s Instituta za uporedno pravo odgovara da je taj problem veoma složen.

– Čak i oni koji su najveći optimisti među ekonomistima kažu da će biti potrebno oko dve godine samo da bi se nivo našeg BDP-a vratio na donedavni. To je zaista dug period za nekog ko nema posao, pa će samim tim i sistemska dugoročna nezaposlenost još više doći do izražaja. Ona je u jednom trenutku u Srbiji uistinu bila svedena na relativno mali procenat, naravno zbog odliva radne snage, ali i zbog novih zapošljavanja – podseća Reljanović, uz očekivanje da će mnoge industrije odsad opreznije investirati u dalji razvoj, što će takođe uticati na tržište rada.

– Kada ulazite u trku da privlačite strane ili domaće investitore, očekujete da se taj ciklus neprestano obnavlja, i na taj način održavate određeni broj radnih mesta. Međutim, kada neko u ovim okolnosti ode, vi ćete onda vrlo teško privući novog ulagača, jer će potencijalne kompanije biti više okrenute tome da zadrže ono što imaju, nego da investiraju dalje u širenju neke proizvodnje. U tom smislu smatram da će nam za povratak na stare staze i relativno normalan ciklus funkcionisanja privrede biti potrebno duže vremena, bar pet godina – precizira Mario Reljanović.


Komentari12
664fd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

XXI vek
Pojmom tržište rada umesto pojma tržište radne snage, kapitalizam ruši stare diskurse i pojmove koji dovode u sumnju ili koče oplodnju kapitala. Pored pojma tržište radne snage, potisnuti su pojmovi socijalne pravde, humanizma, revolucije, eksploatacije, internacionalističke solidarnosti prema siromašnima itd. Na taj način kapitalizam i semantički proizvodi veru u sebe, unajmljujući onaj deo intelektualne radne snage koji veruje da je u njegovom interesu da prihvati tržište i robne brednosti.
Petar Milošević
Polako činjenice postaju poznate. Čak i ako Srbija i dalje uspeva da se bori sa virusom, i čak i ako uspe da smanji posledice... pad svetske a pogotovo (!) EU-privrede će imati teške ekonomske posledice. Vlada mora SADA da se konsultuje sa vodećim ekonomistima i da počne da radi na ekonomskoj STRATEGIJI za povratak u normalu. Ne treba zaboraviti da je ovo čudo ujedno i ŠANSA za našu privredu jer u EU dirme masovno propadaju.
Dejan
U ovoj zemlji ili radiš u državnoj firmi - ili umri, robuj, strahuj. Posle nam kao smetaju spoljni neprijatelji a domaća nepravda gora od haške i svake druge
Домаћи предузетник
Или једноставно пређи у приватни сектор и то је то. Ја сам још 2013. прешао у приватнике и много ми је боље овако. Јес да је тешко са нашим пореским системом али ништа се не може поредити са слободом коју човек осећа.
Preporučujem 17
Београђанин
Радим за једну веледрогерију у Србији и у недељу, две буквално све нам је стало. Скоро да нема продаје а ми снабдевамо скоро све апотеке у држави. Уколико се привреда не нормализује пропашћемо ми а са нама и цела фармацеутска индустрија.
Miroslav Jović
Već jutros se oseća užurbanost na ulicama Beograda i to u sferi poslovnog angažmana. Potrebno je otvoriti gradski prevoz u najkraćem roku. Van urbanih sredina priroda sama goni na rad i oni koji su u poljoprivredi već uveliko su podigli aktivnosti, pa je potrebno pokrenuti medjugradski saobraćaj. Kao što je i sam g-din Reljanović napomenuo proizvodnja hrane će imati održivost, pa na tu činjenicu treba obratiti pažnju kada je u pitanju angažovanje radne snage. Tu je i izvozna šansa velika.
Miroslav Jović
Otvoriti gradski prevoz nije toliki problem jer već postoje autobusi koji su prevozili radnike, pa im treba pridodati broj koji zadovoljava sadašnje projekcije zaposlenih koji će početi sa radom po prvomajskom prazniku. Sve sa poštovanjem lekarskih protokola u prevozu treba da rade nadležni u GSP, pa će se videti kako će i taj sistem krenuti i podnositi prevoz zaposlenih i ostalih njegovih korisnika. To je specifičnost sadašnjice pa će se videti kako to može da prati nadležni sekretarijat BGD.
Preporučujem 1
Marko Mišić
"Potrebno je otvoriti gradski prevoz u najkraćem roku" Drugim rečima po Vama sada treba uraditi potpuno suprotno od svega do sada? Svaki zatvoren prostor sa gomilom ljudi je idealno mesto za prenošenje virusa. Imate po belom svetu hiljade primera vozača gradskog saobraćajnog koji su se tako inficirali i umrli. A o putnicima da ne govorim.
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja