ponedeljak, 13.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 23.04.2020. u 12:46 Ana Vuković

Čuvajmo „bašte” Beograda

Zvezdara, Miljakovačka i Banjička šuma, Košutnjak, Stepin lug, Avala, Kosmaj, Bojčinska šuma... desetak jezera i beogradske reke su oaze kojima nas je priroda darovala za oporavak i uživanje
Трешња – језеро које се прославило у чувеној сцени купања у филму „Маратонци” (Фото А. Вуковић)

Adresa: Beograd, Srbija. Datum: 22. april, Dan planete Zemlje. Vreme: dvanaesti je čas da se urazumimo i shvatimo da je vreme da počnemo da vodimo računa o životnom okruženju.

Istina, živimo u gradu – u oblaku saobraćajnih gasova i smogu kotlarnica. Umesto travom, koračamo asfaltom. Umesto cvrkuta ptica, budi nas brujanje automobila. U takvom okruženju često zaboravimo da smo i mi deo prirode, ali sve što se ovih dana dešava može nam biti podsetnik da drugog doma osim ove planete nemamo. Beograd je, sve više uviđamo, zatvoren i ograničen različitim zabranama – naša kuća. A najlepši deo te kuće su i njene „bašte”, odnosno prirodne oaze kojima ćemo, sigurno, kada sve ovo prođe sve više hrliti.

Znate li samo koliko naš grad ima šuma? Kada „stege” popuste, šetaćemo i dalje Zvezdarskom, piti vode sa hladnog izvora u Miljakovačkoj šumi i brojati ptice na Banjici. Spomenik prirode Košutnjak odavno više nije lovište kneza Miloša. Jeleni i košute po kojima je šuma i nazvana tu više ne stanuju. Ipak, ovo mesto s pravom zovemo „pluća Beograda”, i dalje je oaza u koju ćemo se radovati da odemo i uživamo u razgovoru sa lišćem srebrnaste lipe, graba, hrasta lužnjaka… Mnogi su se baš ovih dana prisetili i Stepinog luga, dragulja skrivenog na 13 kilometara od grada, dela najveće šumske površine u gradu koju još čine Baba Velka, Torlak i Jajinci. Hoćemo li i njega da sačuvamo ili ćemo ga, u šta se uverio nedavno naš reporter, i dalje koristiti kao kantu za otpatke koje mnogi za sobom ostave posle izleta? Avalska i kosmajska zelena prostranstva, obećajte to sebi na Dan planete Zemlje, ostavićemo u amanet i našim praunucima! Obrenovački zabran i Bojčinsku šumu isto ćemo morati da sačuvamo za pokolenja!

Beograd se uz sve ove prirodne oaze može pohvaliti i sa desetak jezera. Trešnja, jezero koje je proslavila Seka Sablić u čuvenoj sceni kupanja iz filma „Maratonci”, Duboki potok u Barajevu, Markovačko jezero u Mladenovcu, prelepa Ada Safari ušuškana između Save i Čukaričkog rukavca... samo su neki od gradskih bisera kojima nas je priroda darovala. Nasuprot ovim vodenim površinama, ima i onih zbog kojih bismo morali da se postidimo. U Rakinoj bari u Sremčici, jednom od šest preostalih kraških jezera u Šumadiji, već godinama, međutim, gotovo da nema vode i živog sveta. Na sreću, poslednjih meseci grupa entuzijasta iz udruženja „Eko-Pančevački” rit čisti ovo jezero i pokušava da ga ponovo oživi.

Košutnjak (Foto Z. Anastasijević)

Nažalost, dok jedni „grade”, drugi uništavaju.

Nedavno nas je tako zgrozila vest da je reka Peštan kod Lazarevca poplavela zbog zagađenja. I to usred epidemije koja bi svima morala da nam bude opomena da moramo čuvati svoju okolinu. Ovakve situacije trebalo bi da ostanu samo ružna prošlost, ali jedno su optimistične želje, a drugo surova realnost. Jer iako Sava i Dunav još odolevaju, manji gradski vodotokovi trenutno više liče na kolektore umesto na reke. Topčiderka, Bolečica, Gročica... kanali poput Kalovite i Vizelja umesto da budu oaze prirode, predstavljaju sanitarnu katastrofu. Situaciju bi, nadajmo se, mogla da poprave postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na koja čekamo već decenijama. Hidrografska mreža našeg grada je, inače, kažu u JVP „Beograd vode”, veoma razvijena.

– Obuhvata 190 bujičnih vodotoka drugog reda, u ukupnoj dužini od 1.055 kilometara. Od toga je regulisano samo 28 kilometara – kažu iz ovog preduzeća.

Dosta toga nam je dakle dato, samo sve to treba da sačuvamo.

– Danas, u vreme svetske pandemije, pitanje brige za zdravlje čoveka je više nego ikada aktuelizovalo pitanje zdravlja planete. Vesti i satelitski snimci iz različitih delova sveta ovih dana svedoče da je planeta manje zagađena, da su čistije vode i vazduh jer je, zatvaranjem fabrika, smanjivanjem industrijske aktivnosti i saobraćaja, smanjeno emitovanje gasova koji utiču na zagađenje i klimatske promene. I to je svojevrsna opomena i pitanje da li će, kada sve ovo prođe, ljudska civilizacija moći da zadrži ove pozitivne promene – saopštio je povodom Dana planete Zemlje ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i istakao da je naša zemlja odlučna da rešava ekološke probleme i klimatske izazove.

Komentari3
94d9f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
U brdovitom delu G. Tresnjevice nalazi se ostaci bezbroj cumorana u kojima se od drveta pekao cumor .Upotrebljavan je za kovanje alata pri vadjenju rude u doba Rimljana i kasnije. To su omanje zaravni prekrvene ostacima sagorelog drveta. Taj teren ,bogat sumom , do danas nije ispitan.
Немања Опанчаревић
Погледајте број коментара на вест Јурић, Абрамовић, педофилија и сатанизам и на ово лепо запажање новинара. Савршена илустрација стихова из народне песме (и онога што је мој учитељ давних дана волео да каже) "Сви јунаци ником поникоше, и у црну земљу погледаше". Сви улажу енергију у пљување неког, доказивање некаквих бесмислених теорија, а ово што се тиче свих нас и што је често наша одговорност - нико ништа! Туга, чемер и јад. И треба да нас нема, ако смо оволико слепи и глупи.
Minja
Lep clanak i informativan, jedino bih primetila da ako se budemo oslanjali na Ministra Trivana, slabo nam se pise. Covek je bezidejan i nije energican na nacin koji bi bio produktivan za ekoloska pitanja. Ja se vise uzdam u samoorganizovanje ljudi na lokalnom nivou i aktivnom odnosu prema problemima koji nisu svuda isti. A povodom pomenutog djubra po izletistima, razlog je jednostavan, korpe za smece su smesno male. Pogledajte kako izgledaju u velikim parkovima u svetu, pa ce biti jasno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja