petak, 05.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 07.04.2020. u 19:07 Milica Dimitrijević

Jan Fabr kao da anticipira život u doba virusa

Njegov rad pokazuje apsolutni strah i izazove suočenja sa opasnošću, uživanje u riziku života sa malim vidljivim ili nevidljivim prijateljima i neprijateljima, kaže Miško Šuvaković
Ми­шко Шу­ва­ко­вић (Фо­то На­род­ни му­зеј)

Verujemo da Jan Fabr nije ni pomišljao da će njegova izložba „Praznik malih prijatelja”, otvorena 21. februara u Narodnom muzeju u Beogradu, publici umesto do početka aprila biti dostupna samo 25 dana i da će nakon toga preći iz fizičkog u virtuelni prostor. Vanredno stanje i mere ograničenja kretanja uvedeni zbog virusa korona neumoljive su. Ali, ima tu i dobrih vesti. Prvog dana, a prema rečima Lidije Ham iz Narodnog muzeja, priliku da onlajn poseti postavku radova iz mlađih dana ovog svestranog belgijskog stvaraoca (crteži, instalacije i skulpture), koji je svojim potonjim pozorišnim poduhvatima (za koje je dobijao brojne nagrade) pomerio granice, iskoristilo je čak 4.000 ljudi.

Uz video vođenje, na sajtu ove kuće umetnosti (čijim je digitalnim sadržajima do sada pristupilo oko 170.330 posetilaca) može se pronaći i predavanje Miška Šuvakovića, profesora Fakulteta za medije i komunikacije čiji je predmet teorija umetnosti i medija, a čiji je razgovor sa publikom bio jedini toga tipa održan iz serije planirane da se odigrava tokom trajanja Fabrove izložbe.

Svoje tadašnje slušaoce na stručan, sveobuhvatan i iscrpan način uživo je proveo kroz svet Fabrove imaginacije, kroz izložbu čiji je kustos Joana de Vos, a koja baštini temu kojom je Fabr bio fasciniran kao mladi vizuelni umetnika. Reč je o svetu insekata kroz koji ovaj reditelj i pisac analizira i komentariše posredno i ljudske aktivnosti i emocije, stvarajući sopstveni mitski univerzum usredsređen na život i smrt, lepotu i užas, krhkost i nasilje, smrtnost i večnost. Ove krajnosti imaju važno mesto i u njegovoj pozorišnoj umetnosti.

La­bo­ra­to­ri­ja Nos, 1978–1979. (Fo­to Na­rod­ni mu­zej)

Profesor Šuvaković Fabra prati dugi niz godina, gledao je njegovu predstavu „Noć pozorišnih ludosti” u Beogradu na Bitefu 1984, a zatim je video i izložbu crteža, modela i objekata u Modernoj galeriji 1989. Upitan kako doživljava umetnika koji se ne može lako smestiti u neki žanrovski okvir, Šuvaković kaže:

– Fabr spada u one retke teatarske umetnike, istraživače reditelje koji ne polaze od dramskog teksta i idu ka scenskom događaju. On o scenskom događaju razmišlja na način vizuelnog umetnika. Niz reditelja i koreografa (u Bauhausu Oskar Šlemer, u vreme minimalizma Robert Vilson, u kontekstu postmoderne Jan Fabr ili u savremenoj umetnosti Tino Sigal) narušio je, iznutra ili spolja, granice teatra uspostavljajući transdisciplinarni odnos između dramskog teatra, novog plesa, performans umetnosti, novih medija, ambijentalne umetnosti, dizajna i likovnog eksperimenta. Uspostavljeno je hibridno polje estetskog istraživanja čulnog, osećajnog, memorijskog i projektivnog. Jan Fabr počeo je istraživanja vizuelnih umetnosti i teatra u vremenu postmoderne, specifičnije transavangarde osamdesetih godina. Njegov rad kao savremenog vizuelnog umetnika povezan je sa testiranjem vidljivog, granicama fantazije i fantazma, dizajniranja predmetnog i prostornog sveta. On je proizvođač ’spektakla’ kao vidljivosti akumuliranog kapitala, moći, intimnosti, relativnih odnosa privatnog i javnog, nežnog i brutalnog bivanja u svetu ljudi i svetu insekata mašina bez ljudi.

Po­zo­ri­šte pa­u­ko­va – de­talj  (Fo­to An­ge­los stu­dio)

Šuvaković nije propustio ni kontroverznu predstavu „Olimp”, pre dve i po godine viđenu na otvaranju već pomenutog Bitefa i to u dvadesetčetvoročasovnom trajanju.

– I „Olimp”, igran 24 sata, i „Noć pozorišnih ludosti”, izvođena 5 sati, jesu izuzetni događaji proistekli iz objašnjenog suočenja postmodernog i savremenog teatra sa ekspanzivnim i agresivnim potencijalima vizuelne umetnosti i performansa. Reč je o teatru ili umetnosti koja život čini vidljivim i retorički naglašenim. O spektaklu u kome ljudski, tehnološki, fantazmatski, seksualni i finansijski kapital savremene kulture postaje vidljiv na sceni i u životu. Fabr je tvorac savremenih vidljivih mitova. Po tome je blizak spektakularnosti umetnosti Marine Abramović. To je mit i spektakl na rubu perceptivne izdržljivosti – objašnjava naš stručni vodič kroz Fabrovo stvaralaštvo.

Fabrove „Noćne dnevnike”, čiji je treći deo, izdat na srpskom jeziku, takođe promovisan prilikom njegove februarske posete našoj prestonici, kada je na Sceni „Raša Plaović” Narodnog pozorišta igrana po tom tekstu i monodrama „Noćni pisac”, u hvaljenom izvođenju Slobodana Beštića, Šuvaković je, kaže, u dahu pročitao.

– Dnevnici otkrivaju razmišljanja i vode dalje u smeru ospoljenja unutrašnjeg sveta umetnika. Istovremeno, njegovi dnevnici su katalog sa popisom brojnih umetnika, prijatelja, slučajnih saputnika ili ljudi iz savremenog javnog života. Hronika jednog vremena. Takođe on čitaoca uvodi u koncepte predstava, umetničkih instalacija ili crteža. Odlična hronika, dramatična lična ispovest, društveni dokument i zbirka projekata. Pravo štivo za čitanje u vreme svakog vanrednog stanja – poručuje ovaj profesor i vraća nas na samu izložbu, njen karakter i poruke. Neki su ih čitali kao satirično-duhovite opaske, neki kao mladalački umetnikov bunt, a neki kao produkt oštrog umetničkog oka, lišenog svakog uzdržavanja. On ih vidi ovako:

– Fabr je uvek radio i radi sa intenzivnim čulnim afektima, izazovnom uticaju koji crteži ili prostorne ili scenske slike imaju na naša traumatična sećanja, želje ili nesigurnosti. Fabrov odnos sa slikama, skulpturama, tekstovima i arhitekturom baroka je veoma bitan. On je bio i jeste u dijalogu sa umetnošću drugih vremena i drugih ljudi. Njegova privatnost je javna i izazovna – a to pokazuju njegova vizuelna dela. On radi sa zamišljenim stvorenjima i sa stvarnim stvorenjima od insekata do mikro-mašina koje nas istovremenom privlače, uzbuđuju i plaše. Njegovi mali prijatelji od pauka do mašina jesu opasni, brutalni, ali i nežni, krhki, kao i svet u kome živimo. Njegov rad kao da anticipira upravo vreme globalne epidemije virusa, ekoloških katastrofa: apsolutni strah i izazove suočenja sa opasnošću, uživanje u riziku života sa malim vidljivim ili nevidljivim prijateljima i neprijateljima.

Komentari0
607cd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja