Kada se u jeku pandemije novog virusa raščistilo nebo iznad delova Kine i Italije na satelitskim snimcima, a venecijanski kanali ponovo postali bistri, mnogi su, tražeći u svemu neki dublji smisao, razvili teoriju da nam priroda strašnim virusom uzvraća udarac. Među ekološkim aktivistima se pojavila nada da će lideri sada ozbiljnije shvatiti problem klimatskih promena i odlučnije preduzeti nužne mere koje ne moraju da budu ovako drastične, ali će na duže staze sačuvati živote. Ne treba zanemariti ni vezu između uništavanja planete i bujanja virusa, na šta upozoravaju naučnici, jer razaranje prirodnih staništa povećava ljudski kontakt sa divljim životinjama i olakšava „preskakanje” virusa.
Nažalost, klimatolozi upozoravaju da će panedmija na duže staze usporiti delovanje protiv klimatskih promena. Usvojeni izdašni ekonomski paketi nisu „zeleni”, a neki potezi idu u sasvim suprotnom pravcu.
Američka agencija za zaštitu životne sredine EPA prošle sedmice je ublažila propise za kompanije, donevši odluku da ih zbog aktuelne krize ne kažnjava ako ne prate i ne prijavljuju zagađenje vode i vazduha. Ekološki aktivisti kažu da je ovakvo ublažavanje propisa za najveće zagađivače, uključujući petrohemijsku industriju, bez presedana i da predstavlja „otvorenu dozvolu za zagađivanje”.
Slične probleme prijavljuju nevladine organizacije u Brazilu. Starosedeoci Amazonije žale se da je usled pandemije slabija zaštita tropskih šuma i njihovih stanovnika uoči sezone požara. U nekim delovima je već primetna invezija lovaca na zlato, jer je njegova cena skočila zbog krize. Za pet meseci ubijeno je pet čuvara šume u zajednici Gvahahara, piše „Gardijan”. Brazilska agencija za zaštitu prirode je priznala da zbog rizika od zaraze šalje na teren sve manje ljudi. Prošle godine požari su naneli najgoru štetu u poslednjoj deceniji, nakon što je predsednik ultradesničar Žair Bosonaro ublažio zakone o zaštiti životne sredine, dajući vetar u leđa rudarskim i drvnim kompanijama.
Premijer Češke, zemlje koja dosta zavisi od uglja, apelovao je na EU da odustane od važnog zakona koji predviđa nultu emisiju ugljen-dioksida u određenom periodu. SAD će milijardama dolara poreskih obveznika spasiti od bankrota avio-kompanije, koje će do 2050. verovatno utrosturčiti emisiju štetnih gasova.
Ekolozi upozoravaju da će način privrednog oporavka od pandemije biti ključan za borbu protiv klimatskih promena i da će, ako se opet budu od bankrota spasavali najveći zagađivači, velike korporacije i banke, svet biti još opasnije mesto za život.
Imaju li veze pandemija novog virusa i klimatske promene? Kratak odgovor je „veoma malo”, ali generalno – sve je povezano, kaže američki klimatolog Ketrin Hejho za „Njujork tajms”. Toplija planeta pogoduje širenju virusa koje prenose komarci ili krpelji, jer se zagrevanjem širi njihovo stanište, ali kovid 19 prenose ljudi. Po nekim istraživanjima, toplija klima loše utiče na naš odbrameni sistem, a postoji i dublja veza između zagađenja i podložnosti bolestima. Prilikom sagorevanja fosilnih goriva oslobađaju se ne samo gasovi koji menjaju klimu, nego i oni koji zagađuju vazduh i uništavaju zdravlje. Studije su pokazale da tamo gde je vazduh zagađen ljudi više obolevaju od bolesti disajnih puteva. U Kini je u vreme epidemije SARS-a pre 17 godina smrtnost bila dva puta veća u zagađenijim oblastima. Ukratko, klimatske promene su faktor koji umnožava rizik i svaki problem čini još gorim.
Vidžaj Kolindživadi, postdoktorand na Univerzitetu u Antverpenu, piše za „Al Džaziru” da globalno zagrevanje i epidemije ovakvih virusa imaju isti koren – u postojećem ekonomskom modelu, zasnovanom na neprestanom ekonomskom rastu, na štetu životne sredine od koje nam zavisi opstanak. Nemilice se troše bogatstva – voda, fosilna goriva, šume, zemlja, rude – da bi se proizvela razna dobra i mnogo otpada. To dovodi do klimatskih promena, ali u isto vreme ima veze i s pojavom virusa, jer čovek u potrazi za resursima narušava različita prirodna staništa i izlaže se ranije nepoznatim patogenima. Masovna proizvodnja hrane na farmama takođe je postala sredina za mutaciju i pojavu novih bolesti, piše biolog Rob Volis u knjizi „Veliki grip sa velikih farmi”. Američki Centar za kontrolu bolesti procenjuje da tri od četiri nove zarazne bolesti dolaze preko kontakta sa životinjama. Ebola i koronavirusi poput MERS-a skočili su na čoveka u narušenim prirodnim staništima. U slučaju kovida 19 to se desilo na pijaci divljači u Vuhanu.
Svetska zdravstvena organizacija je i pre pojave kovida 19 upozoravala da će klimatske promene uticati na pojavu i širenje zaraznih bolesti. Studije su pokazale da je rizik od epidemije malarije pet puta veći u godini posle fenomena El Ninjo, koji dovodi do zagrevanja okeana.
Brza reakcija na pandemiju je pokazala da je društvo sposobno da udruženo deluje kad je suočeno s ozbiljnom krizom. Da li je tako nešto moguće i kad je reč o zaštiti planete? Prvi korak bi bio da se pažljivije dele paketi pomoći korporacijama, slažu se eko-aktivisti. Grupa demokratskih senatora traži da se pomoć avio-kompanijama uslovi zahtevima da postepeno smanje emisiju štetnih gasova. Kao model se pominje Obamino spasavanje automobilskih džinova „Dženeral motorsa” i „Krajslera” posle krize 2009, kada su uvedeni stroži ekološki zahtevi. Poruka građanima je da zadrže deo novih navika: da manje troše, manje putuju, smanje kućni otpad i više kupuju u lokalnim radnjama.
