utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 01.04.2020. u 16:45

Pranje ruku je nekada smatrano gubljenjem vremena

(Фото Пиксабеј)

Od početka pandemije koronavirusa stručnjaci su dali niz saveta kako da se zaštitimo od ove bolesti, a jedna od stvari koje treba da se pridržavamo je redovno pranje ruku. Iako danas zvuči neverovatno, nekada je higijena ruku smatrana gubljenjem vremena sve dok mađarski lekar Ignac Zemelvajs (1818-1865) nije započeo revoluciju u istoriji medicine svojom teorijom.

Teorija o higijeni ruku nastala je sredinom 19. veka, a ovaj lekar je do otkrića došao u Opštoj bolnici u Beču. Mađarski ginekolog je počeo da radi na Odeljenju za porodilje 1846. godine i odmah je primetio veliku stopu smrtnosti porodilja na svom odeljenju, jer je čak 30 odsto pacijentkinja umiralo nakon porođaja od porođajne groznice. Zemelvajs je napravio poređenje sa drugim odeljenjem koje su umesto lekara vodile babice i ustanovio da nešto nije u redu. Brzo je uvideo da postoji veza između higijene ruku i stope smrtnosti porodilja pa je u naredne dve godine sproveo istraživanje u kome je medicinskom osoblju naredio da pre svih zahvata operu ruke i dezinfikuju ih rastvorom hlora.

U medicini je tada bila uobičajena praksa da se nad svim umrlim licima vrši autopsija, a između seciranja leša i porođaja lekari nisu dezinfikovali ruke pošto još nije bilo poznato da su bez pranja i dezinfekcije ruke pune bakterija. Zbog toga su porodilje obolevale i u velikoj meri umirale, a nakon saveta doktorima da pre svake operacije operu ruke i hirurške instrumente koje koriste u rastvoru hlora, smrtnost porodilja se smanjila sa 12,3 na 1 odsto, piše Eurocomm PR.

(Foto Eurocomm PR)

Iako je saznanje o higijeni ruku bilo revolucionarno doktor je zbog ovog otkrića naišao na bes i negodovanje starijih kolega. Mnogi su pokušavali da ga na sve načine diskredituju, jer je mladi ginekolog doveo u pitanje ustaljenu praksu bečkih lekara koji su poticali mahom iz viših društvenih slojeva. Neki lekari nisu mogli da shvate da pored toga što leče pacijente istovremeno mogu da im naude, dok mnogi nisu želeli niti smeli da priznaju tačnost Zemelvajsovog otkrića, jer bi to značilo da su odgovorni za smrt mnogih pacijentkinja. Dolazilo je do žučnih rasprava koje su završavale time da su mu lekari govorili da umišlja i fantazira.

Zemelvajsu, na nagovor njegovih protivnika, nije produžen ugovor 1849. godine u bečkoj Opštoj bolnici i on se vratio u Peštu. Tamo je radio, imao prepisku sa kolegama iz Hajdelberga i Kila i objavljivao stručne radove o infekcijama koje se javljaju ukoliko nema redovnog pranja i nužne dezinfekcije ruku, ali nikada nije preboleo što je Beč odbacio njegove tvrdnje. Nedovoljno priznat i iscrpljen od neprekidnih borbi sa svojim protivnicima, smešten je u psihijatrijsku bolnicu Debling pored Beča gde je umro pod nerazjašnjenim okolnostima.

I mađarski stručnjak je, kao što se dešavalo nekim velikim umovima u prošlosti, slavu stekao tek nakon smrti. Ime „Zemelvajs” nije ušlo samo u sve istorijske i medicinske udžbenike već i u rečnike mnogih jezika. Postoji izraz „Zemelvajs refleks” koji opisuje momentalno odbacivanje nekog novog naučnog saznanja odnosno informacije u korist ustaljene prakse bez prethodne provere ili razmišljanja o njoj. Zemelvajs i danas važi za „oca pranja ruku” i „spasitelja majki”.

Priredila K. Ivanović

Komеntari3
80f14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Руке се и онако оперу са другим делом тела, а то је често!
joca
A gde je smatrano gubljenjem vremena?
GuglHupf
U Evropi tadašnjeg vremena se nije pridavala naročita pažnja higijeni i pranju ruku. Kad je jednom neko sreo Mariju Antoanetu i hteo da joj poljubi ruku, ona je stidljivo izjavila kako nije oprala ruke četrnaest dana.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja