nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 31.03.2020. u 18:00 Biljana Lijeskić
POVODOM ODLASKA KŠIŠTOFA PENDERECKOG

Pikaso ga je odlično razumeo

Čuvenom poljskom kompozitoru, prilikom gostovanja u Beogradu, poklonjene su sadnice Pančićeve omorike
(Фото: EPA/Leonardo Munoz)

Na vest da je čuveni kompozitor Kšištof Penederecki, predstavnik poljske avangarde, preminuo 29. marta u Krakovu u 86. godini od posledica dugogodišnjih hroničnih tegoba nije moguće ne prisetiti se koncerta koji je održao u Beogradu, baš 29. marta pre 17 godina, na Kolarcu. Centar za muziku ove zadužbine je tada organizovao povodom njegovog 70. rođendana koncert sa Julijanom Rahlinom, violinistom, uz Litvanski nacionalni simfonijski orkestar, kojim je dirigovao Penderecki lično. Na programu je bio njegov Drugi koncert za violinu i orkestar „Metamorfoze” napisan 1995, a posvećen An Sofi Muter, slavnoj violinistkinji.

Atmosfera je bila uzavrela, publika je stajala sa strane, sedela na stepenicama i gotovo „visila sa plafona”. Penderecki je tada kod nas gostovao u sklopu evropske turneje, boravio u Beogradu svega 24 sata, a posle koncerta je za njega i suprugu bila priređena svečana večera u „Aeroklubu” kojoj je prisustvovao i tadašnji ministar kulture Branislav Lečić. Mi kao domaćini poklonili smo mu tada tri sadnice Pančićeve omorike, jer je Penderecki u Krakovu, gde je živeo i predavao, imao brižljivo negovanu botaničku baštu. Slavni kompozitor je posle toga još gostovao kod nas, a u posebnom sećanju je koncert Beogradske filharmonije 2008, kojom je on lično dirigovao, a solistkinja je bila violončelistkinja, Maja Bogdanović izvodeći njegov Koncert za čelo i orkestar broj dva.

– Osećam se slobodno i ne mislim da treba da komponujem ili radim ono što ljudi od mene očekuju. Ponekad je potrebno zaboraviti na muziku i odmoriti se, kako biste uspeli da pronađete nove izvore koji će vam pomoći da nastavite dalje da radite – govorio je čuveni umetnik.

Svet u kom je živeo i muziku kao biser ljudskog duha i stvaralaštava sagledavao je na svoj način, kršeći stara i uspostavljajući nova pravila. Dovoljno je reći da je voleo Pikasa. Intervjue nije rado davao, ali je u jednom do njih to ovako objasnio:

– Ne koristim uobičajeno notno pismo. Moje notne beleške izgledaju kao nepravilno iscrtani dijagrami ili infantilne žvrljotine. Notna grafika je moje obeležje, a Pablo Pikaso mi je omiljeni umetnik. Zato što slikari kubizma potenciraju estetiku intelekta! Fascinantna su Pikasova dela. Mislim prvenstveno na dela koja je naslikao posle „Gospođica iz Avinjona”: sve te odsečene geometrijske linije, faseti koji se lome i potiskuju... U umetničkom smislu, s time se u celosti identifikujem! Takva je i moja muzika: fragmenti se lome, kidaju, konfrontiraju... unutar samo jedne kompozicije! Eto, Pikaso me je razumeo, još onda, kad mnogi drugi nisu.

Govorio je da su mnogi muzičari odbijali da sviraju njegove kompozicije: cepali su partiture, psovali ga, čak mu i pretili Kšištof Penderecki

Kšištof Penderecki je rođen 1933. i u detinjstvu je počeo da uči violinu i klavir. Kompoziciju je studirao na Muzičkoj akademiji u Krakovu kod Artura Malevskog i Stanislava Vijehoviča, gde je 1958. postao profesor. Godinu dana kasnije osvojio je nagradu na Drugom varšavskom takmičenju mladih kompozitora. Izvođenjem njegovog dela „Anaklasis” za 42 gudačka instrumenta na festivalu u Donauešingenu 1960. godine, svrstao se u red avangardnih kompozitora, a pažnju javnosti zadobio je nakon premijere „Pasije po Luki” 1966. godine. Pored toga što je predavao na Muzičkoj akademiji u Krakovu, podučavao je i na Univerzitetu Jejl od 1973. do 1978. godine.

Stekao je i internacionalno priznanje kao dirigent svojih, ali i dela drugih kompozitora. Prema njegovim rečima, proveo je dekade tražeći novi zvuk, ali je istovremeno istraživao i forme, stilove i harmoniju prošlih stoleća, a svoj opus video je kao njihovu sintezu... Njegove opere „The Devils of Loudon”, „Paradise Lost” izvođene su širom sveta. Kšištof Penderecki uglavnom nije komponovao muziku po porudžbini, naročito ne za filmove, ali su se njegova prethodno nenamenski napisana dela našla u filmovima „Isterivač đavola” Vilijema Fridkina, „Isijavanje” Stenlija Kjubrika, „Divlji u srcu” Dejvida Linča. Dobitnik je četiri Gremija, poslednji put 2016.

– Kjubrik je uvek radio po svome. Sećam se, kada je snimao klasik „Isijavanje” sa Džekom Nikolsonom, angažovao je autore da mu napišu muziku za film. Na kraju bi tek ponešto od njih uzeo; opredelio se za četiri moje kompozicije, i po jednu od Bartoka i Ligetija. Mnogi su ga mrzeli, baš zbog te navodne arogancije – objašnjavao je za medije.

Stvaralaštvo Pendereckog najbolje opisuju ove izjave:

– Prilično sam svojeglav. Nenaviknuti na inovacije, mnogi muzičari su odbijali da sviraju moje kompozicije: cepali su partiture, psovali me, čak mi i pretili! Jer sam među prvima muzicirao pomoću električnih aparata, koristio zvuk metala, lomljenog stakla, pisaćih mašina...

Neka svoja dela Kšištof Penderecki je posvetio velikim katastrofama poput „Tužbalice” za žrtve Hirošime za 52 gudača, a slučaj je hteo da slavni umetnik okonča svoj život u vreme pandemije virusa korona.

Tasovac: Maestro Penderecki je sa nama delio svoj dar

– Postoje koncerti koji ostaju trajno u kolektivnom sećanju orkestra i publike. Jedan od takvih je bio i nastup Kšištofa Pendereckog sa Beogradskom filharmonijom 2008. Jedan od najznačajnijih savremenih kompozitora je potvrdio pravilo da su najveće face istovremeno i beskrajno dobronamerni, ljubazni ljudi. Probe za „Eroiku” i njegov Čelo koncert koji je sjajno izvela Maja Bogdanović, bile su daleko više samo od pripreme tog repertoara. Bila je to nedelja kada je maestro sa nama delio svoj dar, način razmišljanja, humor i sve ono što ga je učinilo jednom od najvažnijih umetničkih figura 20. veka. Hvala mu. Bili smo privilegovana generacija filharmoničara za takvo jedinstveno iskustvo – rekao nam je Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije.

Komentari0
69ca4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja