ponedeljak, 01.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 30.03.2020. u 18:04 Marijana Avakumović

Moguća negativna stopa privrednog rasta na kraju godine

Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da bi se trebalo fokusirati na mere kojima se odlažu ili privremeno umanjuju poreske obaveze obveznika iz privrednih grana koje su snažno pogođene krizom
(Фото ЕПА/Татјана Зенковић)

Kriza izazvana pandemijom uticala je na usporavanje privrede Srbije u prvom kvartalu 2020, pre svega kroz uzurpiranje lanaca snabdevanja, uzrokovanog stanjem u Kini, a krajem kvartala dodatno je uticalo i obustavljanje rada velikog dela privrede, u zemlji, ali i inostranstvu. U drugom kvartalu, očekuju se dodatni negativni efekti, uzorkovani nastavkom prekida proizvodnje u mnogim oblastima, kao i smanjenjem tražnje, usled oštrog pada evropskih privreda, te smanjenja lične potrošnje domaćinstava u zemlji, zbog povećanja broja nezaposlenih, smanjenja primanja, kao i odlaganja transakcija u privredi usled neizvesnosti.

To će uticati na oštar pad privrede u drugom kvartalu, dok se u drugoj polovini godine, ako se zdravstvena kriza bude većim delom sanirala do juna, može očekivati početak oporavka. Ipak, postoji velika verovatnoća da na nivou cele 2020. godine bude ostvarena negativna stopa privrednog rasta u Srbiji, kaže za „Politiku” Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

S obzirom na razmere krize, neophodna je snažna intervencija države, u pogledu obezbeđenja funkcionisanja zdravstvenog sistema, a zatim i u pogledu ublažavanja negativnih ekonomskih posledica. Naš sagovrnik kaže da brzina ulaska u ovu krizu i njene razmere  potvrđuju značaj stabilnih javnih finansija, jer da smo u ovu krizu ušli sa velikim javnim dugom, prostor za delovanje države bi bio veoma ograničen.

– Imajući u vidu dosadašnja kretanja, procenjuje se da Srbija u krizu u vezi sa pandemijom ulazi sa fiskalnim deficitom od oko 1-1,5 odsto BDP-a, što ostavlja prostor za anti-recesiono angažovanje države. Najavljeni paket pomoći od 2,5 milijarde evra, implicirao bi povećanje fiskalnog deficita za oko pet do šest odsto BDP-a, što bi uz pad BDP-a uticalo da javni dug krajem godine dođe na nivo od oko 60 odsto BDP-a. U slučaju implementiranja fiskalnog stimulansa od 4,5 milijardi evra, javni dug bi prešao 65 odsto BDP-a, što bi pak moglo da ugrozi održivost javnih finansija i makroekonomsku stabilnost – objašnjava Ranđelović.

On smatra da bi pre preuzimanja obaveza, država trebalo da ispita mogućnosti za finansiranje deficita. S obzirom na veliki problem sa likvidnošću na domaćem tržištu, bilo bi opravdano da država izvore finansiranja traži pre svega na svetskim tržištima, ako je to u trenutnim okolnostima moguće pod prihvatljivim uslovima, kao i kod međunarodnih finansijskih institucija, a ne treba isključiti ni mogućnost međudržavnih zajmova.

– Antirecesione mere bi trebalo da obuhvate fiskalne i monetarne instrumente, koji bi trebalo da budu usmereni pre svega na pospešivanje likvidnosti, tj. za pomoć zdravim preduzećima da premoste krizu, koja se za sada smatra privremenom. S obzirom na stanje, sa zaokruženim paketom mera bi trebalo izaći u što skorije vreme, iako veliki nivo neizvesnosti u pogledu dužine trajanja i razmera krize, smanjuje mogućnost adekvatnog i preciznog odmeravanja mera – upozorava naš sagovornik.

Profesor Ekonomskog fakulteta naglašava da bi se u fiskalnom domenu, na strani poreske politike, trebalo  fokusirati na mere kojima se odlažu ili privremeno umanjuju poreske obaveze obveznika iz sektora, to jest  grana koje su snažno negativno pogođene krizom. To bi, kako ističe moglo da obuhvati privremeno umanjenje fiskalnog opterećenja zarada zaposlenih u najizloženijim sektorima, smanjenje akontacija za porez na dobit, odlaganje plaćanja poreza na imovinu i slično.

– S obzirom na opšte stanje, trajno smanjenje ili ukidanje nekih poreza ili uvođenje opšteg moratorijuma na plaćanje poreza do kraja krize, ne bi bilo ekonomski opravdano, a ni održivo, jer bi moglo da ugrozi funkcionisanje države. Na rashodnoj strani budžeta, biće potrebno ojačati mrežu socijalne sigurnosti, koja bi prihvatila i privremeno zaštitila socijalni položaj onih koji  budu u ovom periodu ostala bez posla i primanja. Osim toga, u cilju pospešivanja likvidnosti privrede, trebalo bi razmotriti mogućnost uvođenja programa subvencija, koji bi podstakli pre svega banke da krenu u povećanje kreditne aktivnosti. U tom pogledu trebalo bi iskoristiti i određene instrumente monetarne politike – objašnjava Ranđelović.

Pema njegovom mišljenju  uvedeni opšti moratorijumom na otplatu kredita negativno se odražava na likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal, pri čemu stvara podsticaj za odlaganje otplate i onima koji na to nisu ekonomski primorani. Ovaj nedostatak je moguće popraviti prelaskom na sistem selektivnog moratorijuma na otplatu kredita (za snažno pogođena preduzeća i fizička lica koja ostaju bez posla), a trebalo bi razmotriti i opcije u pogledu sniženja obavezne rezerve, čime bi se kreditni potencijal banaka uvećao, zaključuje Ranđelović.

Komentari0
3fcec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja