nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 30.03.2020. u 14:00 B. Vasiljević, A. Vuković

Oluja, loženje i garež sa tla povećali zagađenje

Prašinu sa Kaspijskog jezera u naše krajeve doneo je istočni vetar, a slična situacija bila je i u regionu, posebno u Hrvatskoj
(Фото Д. Мучибабић)

Peščana oluja u srednjoj Aziji, pojačano loženje na čvrsta goriva, ali i prašina i čađ koje je vetar podigao posle snega izgleda da su bili glavni razlog zbog koga se Beograd minulog petka opet našao na vodećem mestu na listi najzagađenijih gradova sveta. Da je ovo uticalo na loš kvalitet vazduha u gradu potvrdili su i u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

– Tačno je da je na zagađenost uticala peščana oluja na Kaspijskom jezeru, tačno je i da su tome dodatno doprineli i pojačano loženje na čvrsta goriva, ali i remisija čestica PM 10 i PM 2,5 koje su u međuvremenu pale na sneg. Pošto se sneg brzo otopio i zemlja osušila, vetar je te čestice podigao u donji sloj atmosfere zbog čega je vazduh u gradu na nekim lokacijama, ne svim, bio jako zagađen – rekao je za naš list Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, i istakao da se slične situacije, od kada se bavi ovom tematikom, ne seća.

Ovu prašinu u naše krajeve doneo je istočni vetar i ona nije samo pala u Srbiji i Beogradu, već je slična situacija bila i u regionu, posebno u Hrvatskoj.

– Videćemo šta će se dogoditi kada počne da duva vetar sa zapada, hoće li on uspeti da „odnese” ovo zagađenje. Meteorološki uslovi su ti koji diktiraju stanje i kvalitet vazduha i veoma često mnogo toga zavisi od njih. Pri tome mislim i na vetar i na pritisak, ali i mnoge druge parametre. Što se tiče čestica koje su stigle sa Kaspijskog mora, naši stručnjaci će uraditi njihovu analizu da bi se utvrdio njihov sastav i izvor zagađenja – dodao je Trivan.

Meteorološki uslovi su ti koji diktiraju stanje i kvalitet vazduha i veoma često mnogo toga zavisi od njih, ali i vetar i pritisak i mnogi drugi parametri

Državna mreža za praćenje kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine zabeležila je visoke koncentracije suspendovanih čestica PM 10 i PM 2,5 u toku noći između 26. i 27. marta. Detektovane su vrednosti više su od 100 mikrograma po kubnom metru.

– S obzirom na to da je ovo nezabeležena pojava od 2010. godine od kada je uspostavljeno automatsko praćenje, tragali smo za uzrokom. Utvrđeno je da ne postoji nijedan izvor emisija na teritoriji Srbije i okolnih zemalja koji bi mogao da izazove ove vrednosti. Pojedini sajtovi preneli su rezultate programa Evropske unije za osmatranje globalne mreže za praćenje transporta peska na velike udaljenosti. Definitivno je zaključeno da je dominantni doprinos ovoj pojavi kod nas bio atipičan prenos ogromne količine peska sa udaljenosti više hiljada kilometara sa istoka. Zbog meteorološke sineoptičke situacije ova vazdušna masa sa istoka prodrla je duboko u centralnu Evropu kao i njen zapadni i severozapadni deo. Sve ovo ukazuje da se meteorološki uslovi moraju pratiti na globalnom nivou da bi se stanje kvaliteta vazduha moglo tumačiti na pravi način – objasnio je Filip Radović, iz Agencije za zaštitu životne sredine.

Aplikacija „Sepa” Agencije za zaštitu životne sredine pokazala je da se juče oko 13 časova dobro disalo oko Mostarske petlje i centru Obrenovca, Novi Beograd je ocenjen sa odrednicom „prihvatljiv”, dok je vazduh na Starom gradu i Vračaru bio „zagađen”. Sajt „Beoeko” Gradskog zavoda za javno zdravlje pokazivao je da je vazduh „prihvatljiv”, a kako oni kažu tegobe usled disanja takvog vazduha mogu imati osetljive grupe.

Dobile ime po veličini

Suspendovane čestice PM 10 dobile su naziv po svojoj veličini – one imaju manje od 10 mikrometara. Poređenja radi, ljudska dlaka „široka” je 100 mikrometara. Zbog toga one lako prodiru u pluća. Njihov sastav je mešovit pa se u njima nalaze čestice dima, čađi, kiselina i delova teških metala.

Čestice PM 2,5 četiri puta su manje od prethodnih. Nastaju loženjem čvrstih goriva, u toku požara, nalaze se u izduvnim gasovima automobila i aviona.

Komentari2
488f5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ДрИвана НиколићМишковић
Читам овај текст и питам се као староврчарка да ли се мисли да ми заиста везе немамо са правим стањем броја кућа које се греју на дрва и угаљ на нашем Врачару којих, и да свећом тражите, наћићете пре у старим филмовима него САДА НА Врачару јер су нас СВЕ ПОРУШИЛИ И ИЗГРАДИЛИ ОВЕ КАЊОНЕ - УЛИЦЕ кроз које ВАЗДУХ ВИШЕ НИ НЕ МОЖЕ ДА СТРУЈИ КАО НЕКАДА па навести ТО КАО РАЗЛОГЕ ЗАГАЂЕЊЕ Београда је једноставно извртање чињеница које некоме очигледно треба да послуже. КОМЕ ТО Врачар-ци смета-ју?
komentar
Vrlo naivna objasnjenja ! Merite velicinu cestica, a nemate pojma odakle su tu ni sta su po sastavu ! Kakvo razocarenje u nadlezne za ovu problematiku !!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja