petak, 29.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 30.03.2020. u 19:00 Aleksandar Apostolovski
BALKANSKI EVERGRIN

Klint Istvud u doba korone

Za šaku toalet papira: izvlači kolt, upuca bandita i previje mu ranu troslojnim toalet papirom. Ili mu obriše poslednju suzu. Potom upuca sam sebe, pitajući se zar je to novi svet posle pandemije

Ne ismevajmo ljude koji širom sveta manično skupljaju zalihe toalet papira, od Svilajnca i Hongkonga, do Melburna i Njujorka. Možda predviđaju ono što ne vide psiholozi, koji bi ih smestili na kauč i savetovali da gledaju u prst i pričaju o detinjstvu. Trojica pljačkaša u Hongkongu, koji su presreli dostavljača robe i oteli mu 600 rolni, u vrednosti 130 dolara, i anonimni Australijanac, koji je zbog paketa troslojnog papira takođe opljačkao radnju, tražeći isto, zalihe troslojnog, svakako nisu koordinirali svoju akciju. Ali učinili su isto. Potegli su noževe da bi ga se domogli. Pištolje su, verovatno, zaboravili kod kuće. Širom sveta, pljačkaju se i javni toaleti.

Verovatno se preko vajbera nisu dogovarali ni sa srpskim radnim ljudima i građanima koji, srećom, bez čakija, prazne rafove i umesto konzervi pasulja ili mesnih narezaka gomilaju zalihe ve-ce hartije. Kako se na šolji obavlja prirodna fiziološka potreba, šta nam svi oni poručuju? Da je život koji su živeli bio sličan tom prirodnom činu pražnjenja creva, a da će onaj koji će uslediti nakon korone postati svet dijareje. Postoji još jedna omiljena srpska reč za takvo stanje, ako razumete ovu igru reči. Ne znači to da će u novom poretku homo sapiensi bitisati u toaletima, sa zabranom izlaska u dnevnu ili spavaću sobu bez formalnog uvođenja policijskog časa, uz obavezno socijalno distanciranje, već o globalnoj metafori obrisa novog sveta usamljenosti koji oni naslućuju.

Ne osećaju svi oni strah da neće imati čime da se obrišu, od zadnjeg dela leđa, ili nosa – može i tome da posluži – već u rolnama koje gomilaju kao zlatne poluge prepoznaju ono što je oslepelo kako takozvane globalne lidere, tako i filozofe ili psihoterapeute. Nisu, dakle, ljudi širom sveta pošandrcali, već šalju poruku kako će te zalihe postati novo sredstvo plaćanja. Kakav život, takav i novac. Zato se tako histerično pripremaju za doba pred nama i čine sve da ga se domognu. Ko ga nije nabavio, postaće sirotinja!

U Americi vlada jednaka pomama i za toalet papirom i za oružjem, daleko veća nego posle terorističkih napada 11. septembra ili uragana. Ameri danas kupuju jednako koltove, sačmare i rolne da bi postali spremni za apokalipsu sutra. Da je tvorac špageti vesterna veliki režiser Serđo Leone živ u doba korone, verovatno bi se cinično nasmejao. U svojim filmovima stvorio je lik bezimenog antiheroja ili stranca koji ruši ušećerene stereotipe Divljeg zapada Džona Forda ili Hauarda Hoksa, gde su revolveraši frajeri predstavljani kao naparfemisani manekeni. Leonea, koji uzgred nije znao ni reč engleskog, niti je bio u Americi sve dok nije postao slavljen, nije interesovao takav Zapad, već je u svojim filmskim maštarijama stvorio svoj sopstveni. Ispostavilo se da je daleko stvarniji. Leoneovi špageti vesterni, najpre ismevani, a potom proglašeni za klasike, poput trilogije „Za šaku dolara”, „Za dolar više” i „Dobar, loš, zao”, bili su komična i istovremeno noćna noćna mora o životu, brutalnosti, pohlepi, usamljenosti i zlu u koju upada revolveraš bez imena i cilja, s moralnim kodeksom, potpuno suprotnim od onoga koji je promovisao Henri Fonda. Zato je Henri i odbio Leonea, smatrajući njegovu viziju mračnog sveta i novih antiheroja koji dolaze iz Italije običnim smećem. Leone je potom uzeo ćutljivog i pomalo asocijalnog mladog glumca Klinta Istvuda, s facom idealnom za svoje krupne kadrove koje je, uzgred, snimao u Španiji.

Dragan Stojanović

Italijan Leone, koji snima vesterne u Španiji, dakle, reč je o dve zemlje najviše stradale od virusa, detektuje još sredinom šezdesetih godina stvarni svet, i onaj budući, i isporučuje ga bioskopima. U Beogradu je to bio „20. oktobar”, gde su u doba samoupravnog socijalizma prikazivani filmovi takozvane be produkcije. Taj bioskop odavno ne postoji, kako dečaci ne bi buljili u Leoneovog ćutljivog junaka koji se vodi mišlju da je smrt manje važna od načina na koji se čovek suočava s njom. Likovi prljavih, bradatih desperadosa, koji žvaću duvan, što više ćute, to više kažu! Kao i Bezimeni koji će ih preseliti na onaj svet. Ni da zucnu. Gledaju, a onda pucaju! Briljantni Klint Istvud, kao prototip novog junaka ne samo Amerike, već korporativnog sveta u kojem se ne snalazi, tek je manje loš i manje zao od bandita koje će koknuti. Iako to čini za šaku dolara, njegov odnos prema novcu, što će reći bogatstvu, ambivalentan je. Zbog dolara će u brutalnim scenama masakra pobiti sve zlikovce, ali on ne zna šta da učini s lovom.

Leone nikada nije ni nominovan za Oskara, ali je imao ogroman uticaj na Martina Skorsezea, Frenisa Forda Kopolu i Džona Šlezingera. Ovaj poslednji je „Ponoćnog kauboja” snimio upravo pod snažnim uticajem špageti vesterna, u mračnoj slici modernog Njujorka, gde između nebodera dvojica gubitnika tragaju za smislom i srećom, ali su neprilagođeni za bogati svet Vol Strita koji se stvarao. I Kventin Tarantino je, kad god bi mu ponestala inspiracija, gledao Klinta Istvuda, koga kao da zabavljaju groteskni svet i ljudi koji ga čine ovakvim kakav je sada. Klint ih tamani kao komarce, iako je svestan da te radnje obavlja bez ikakvog smisla jer s one strane prerije ima isuviše zlikovaca, a on svega dva kolta. Šta je video i predviđao Serđo Leone, a nisu videli ostali? Da svet rađa zlo, koje Klint Istvud ili Bezimeni ne može da uništi, pa makar radio u tri smene. Ali ćutljivo radi na tome. Kako bi izgledao Klint Istvud u doba korone? Izvlači kolt, upuca tipa i previje mu ranu troslojnim toalet papirom. Ili mu obriše poslednju suzu. Potom upuca sam sebe, pitajući se zar se za to borio? Zar da, umesto šake dolara, pobije toliko negativaca za rolnu toalet papira?

Čekaju li nas zaista takav svet i takvi filmovi? Publika se širom sveta sprema za takav scenario katastrofe. Ulaznice neće platiti dolarima, evrima, juanima, rubljama ili dinarima, već novom globalnom valutom. Kakav život, takav i film!

Komentari5
7336e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Branislav popović
Autor podseća na čoveka koji ispriča vic i jedini se nasmeje.
"3:10 to Yuma"
Aleksandre, trikotaza Vaseg teksta je leprsava, vedra, sa western-potkom. Citaoci, u svojim postovima pominju taj "leprsav stil" i za moj tekst "Sam sa sobom u sobi" koji bi ispred Vaseg. Ja se zakacih za legendarni kaubojac "3:10 to Yuma" (1957) ciji reziser bi Delmer Daves. A glumci, Glenn Ford i Van Heflin. U filmu pjeva cuveni pjevac kaubojskih pjesama Frankie Laine. Onaj iz filma "Obracun kod OK Corral". Inace, James Mangold, napravio je 'remake' filma "3:10 to Yuma" 2007. godine. (Dj.Te.)
C.G.
Xeнри Фонда глуми страшног негативца у филму Леонеа "Било једном на Дивљем западу".......
Sam sa sobom u sobi
Sto se tice kaubojaca, zaboravili ste na onaj legendarni sa Glenom Fordom "3:10 to Yuma" kojeg autor pominje u svom komentaru "Sam sa sobom u sobi".
mirjana
Eeeee čoveče baš si "lud"!!!Dobila sam odgovor na ,zašto toalet papir?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja