sreda, 30.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 28.03.2020. u 18:00 Slobodan Ćirić
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Hrabri oficir u „prestonici zemlje smrti”

Major dr Milan Pecić bio je nadupravnik svih vojnih bolnica u Valjevu, „gradu bolnici” 1915. godine u vreme epidemije pegavog tifusa
Мајор др Милан Пецић (седи у средини) са колегама у Ваљеву 1915. (Фото Музеј науке и технике – Фонд Музеја Српског лекарског друштва)

Valjevo - U vremenu pandemije virusa korona, koja je i te kako pogodila i grad na Kolubari se nameće sećanje na još jednu tešku epidemiju stariju od jednog veka. Pred kraj 1914. godine, neposredno po završetku Kolubarske bitke, Srbiju je zahvatila pošast trbušnog tifusa, praćenog pegavim tifusom i rekurensom. Obolelo je više od pola miliona ljudi, a broj umrlih vojnika, civila i zarobljenika procenjen je na preko 170.000. Svojevrsni centar epidemije bilo je Valjevo koje je imalo nešto više od 8.000 stanovnika, a u njemu je u nekoliko meseci 1914. i 1915. umrlo 3.500 vojnika, oko 2.000 zarobljenika i 4.000 civila, što građana ove varoši i okolnih sela, što izbeglica...

 „Ako je Srbija te izbegličke 1915. godine bila zemlja smrti , a bila je više od toga, onda je Valjevu bilo suđeno da bude njena prestonica”, pisao je o tom vremenu američki novinar Džon Rid.

Istorija medicine poklanjala je veliku pažnju tom vremenu.  Jedan od priloga tim otkrićima svakako jeste knjiga „Dr Milan Pecić ‒ Autobiografija najstarijeg pukovnika srpskog saniteta”, u izdanju Srpskog lekarskog društva, koju su priredili istoričari dr Vladimir Krivošejev iz Valjeva i Ninoslav Stanojlović iz Jagodine.

Dr Milan Pecić (1865‒1959) bio je nadupravnik svih vojnih bolnica u Valjevu 1915. godine bio je prvi obučeni sanitetski oficir u Srbiji, dodatno se usavršavao na Vojnomedicinskoj akademiji u Berlinu. Nakon što se usavršavao u Beču, bio prvi valjevski i drugi srpski vojni stomatolog, upamćen je i kao konstruktor sanitetske opreme ‒ nosila i poljske mobilne apoteke, kao i autor brojnih članaka i knjiga na temu vojnog saniteta...

Dr Pecić od 1904. do 1910. godine bioje  upravnik valjevske Stalne vojne bolnice Drinske divizijske oblasti,  doprineo je da se ona renovira i uredi.

Pecić je  u grad na Kolubari stigao u februaru 1915. i postao nadupravnik svih osam postojećih valjevskih vojnih bolnica, bolnica u „prestonici zemlje smrti”...

‒ Preuzeo je vodeću ulogu u borbi protiv smrtonosne pošasti, kao i koordinaciju rada srpskog saniteta ‒ ističe dr Krivošejev.

Dr Pecić u autobiografiji navodi da je za pregled bolesnih vojnika uzeta kuća Manojla Panjevića, a prilikom njenog čišćenja primetio je zaključana vrata sobe. Kroz mali otvor uočio je da u sobi ima nešto belo naslagano... „Vrata su otvorena i   u sobi je nađeno puno novih čaršava. Oni su odmah podeljeni bolnicama”, piše dr Pecić.  Niko se nije setio da popuni redove bolničara, jer su i oni u ratu umirali, pa je rad u bolnicama bio skoro nemoguć...

„Ja sam pisao Vrhovnoj komandi da se što pre poveća broj bolničara i, ako ovih nema, da se u Valjevo uputi veći broj zarobljenika ‒ najmanje 300. I na kraju je dobio upravo zarobljenike za bolničare, pa je tek tada postalo moguće početi uređenje bolnica i vršiti službu kod bolesnika. Svakoga dana umiralo je od tifusa 40, 60, 80, 100, jednog dana čak 150 ljudi. Bilo je to strašno umiranje, ali prenos umrlih još strašniji, jer su tovareni u prosta seljačka, otvorena kola i to po 8-10, pa su ta kola sa umrlima prolazila usred bela dana i to glavnom ulicom... „Ja sam odmah naredio da se izrade zatvorena kola, tako da se ništa nije moglo videti šta ima u kolima. Svet je bio užasno preplašen gledajući ovaj užasan prenos umrlih, a odmah je danuo dušom i oslobodio se i javno se govorilo, od kako dođe dr Pecić prestade i umiranje. Nije prestalo umiranje, ali je užasan prenos umrlih prestao”, piše dr Milan Pecić. Podseća i da je grad bio pretrpan đubretom, pa je oko 200 osuđenika upućeno da ga najpre pokupi, a onda su čišćene ulice. „Za polivanje ulica udešena su bila naročita kola sa jednim velikim buretom, za bure je vezana gumena cev sa rešetkom i tako su ulice polivane i čišćene svakog dana”, piše dr Pecić.

Ovaj vredni oficir je tokom tridesetogodišnje radne karijere, od 1893. do 1923. godine, obavljao sedam različitih dužnosti u 11 mesta, uključujući Prokuplje, Valjevo, Tulon, Krf... Penzionisan je 1923, penzionerske dane proveo u Beogradu. Umro je 1959. u 94. godini i ostao poznat kao najstariji pukovnik srpskog saniteta.

„Srpsko bure”

Vaš kao uzročnika i prenosioca pegavog tifusa identifikovali su francuski naučnici nekoliko godina pred Prvi svetski rat. Krajem januara 1915. načelnik srpskog saniteta dr Lazar Genčić obavestio je vojvodu Putnika da se „rekurens i pegavi tifus prenose preko vašiju kojih sada ima u našoj vojsci u najvećem stepenu, treba, dakle, uništavati vaške”.

Odmah je uz ograničeno kretanje i dezinfekciju i dezinsekciju železničkih kompozicija i prostorija u objektima, propisan i sprovođen niz mera za poboljšanje higijenskih uslova vojske i stanovništva. Jedna od ključnih bila je masovna primena „srpskog bureta”, improvizovanog Kohovog lonca, sredstva za dezinfekciju vodenom parom. Dok se ljudstvo kupalo u improvizovanim kupatilima, njihovo rublje, odeća i posteljina, umesto da budu otkuvani i dugo sušeni dok vojnici nemaju šta da obuku, tretirana je vrelom vodenom parom, što je omogućavalo da vrlo brzo bude u upotrebi. Tako je zaustavljena epidemija.

Komentari2
eb2e1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

decak
O majoru Pecicu i epidemiji pegavog tifusa saznao sam mnogo prilikom posete Muzeju srpskog lekarskog drustva u ulici Dzordza Vasingtona 19 u Beogradu. Muzej sadrzi ogroman broj dokumenata i predmeta koji su vekovima sluzili u borbi protiv pandemija kao sto je koronavirus. Trenutno : "Izlozba medicine u Srbiji kroz vekove".
Dragan Jovic
Strasno No muka natera coveka pa su smislili Srpsko bure za unistavanje vaski

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja