Svako okupljanje i javni događaji zabranjeni, iščekivane premijere i koncerti otkazani, kretanje vremenski i prostorno ograničeno – ovo teško pada još jednoj aktivnosti sa čijim rezultatima smo gotovo svakodnevno upoznati – fotografisanju. Oštro oko i spreman prst na okidaču foto-aparata nije lako smiriti u vanrednoj situaciji. Neki od onih koji se bave ovom umetnošću i dalje rade, drugi hvataju prizore sa svojih balkona i prozora, a tu su i oni kojima su planovi ozbiljno zaustavljeni.

Diplomirani ekonomista Nemanja Đorđević profesionalno se bavi fotografijom od 2000. godine, gde posebno interesovanje gaji prema koncertnoj fotografiji, od pre nekoliko godina snimanjem i produkcijom video-spotova, a zvanični je fotograf i raznih kulturnih manifestacija, kao i urednik muzičkog portala.

Zajedno sa rok fotografima Anamarijom Vartabedijan i Stanislavom Milojkovićem trebalo je da sinoć u galeriji „Blok” otvori izložbu „Rok momenti”. U skladu sa situacijom, otvaranje je odloženo.

– Ovih dana vreme posvećujem sebi i razmišljanju o svetu koji nastaje. Nedostaju mi klupske svirke u Beogradu koje često posećujem i zabeležim meni najzanimljivije momente. Nadam se da će se situacija smiriti do leta jer kreću muzički festivali. Pošto sam inače vrlo aktivan, ova „fotografska pauza” mi donekle i prija, ali sam svakako u pripravnosti – rekao je Nemanja, dodajući da nije bio motivisan da fotografiše prazne ulice „dok se svet raspada” jer on radi sa ljudima i oni ga iznova inspirišu.

Fotograf Jakov Simović kaže da je činjenica da posla ima malo. Kako navodi, priroda njegovog zanimanja je takva da iziskuje nekad puno ljudi u istom prostoru, a pošto je sada bezbednost na prvom mestu, trudi se da i za one angažmane koje dobija u trenutnoj situaciji maksimalno vodi računa o bezbednosti svojih klijenata.

– Dosta unapred zakazanih poslova pomereno je zbog ove situacije. Trenutno ne postoji plan, ovo stanje poremetilo je tok posla. Tek kad se sve završi možemo da postavimo neki novi plan rada – rekao je Simović.

– Ulice su prazne, nema ljudi, svi su u strahu. Tako i mi fotografi koji se trudimo da uhvatimo atmosferu možemo samo da čekamo taj pravi duh Beograda koji čine sami ljudi. Da se bezbedno ponovo kreću ulicama, a i mi zajedno sa njima i da uhvatimo sliku prestonice kakvu svi poznajemo – dodaje Jakov.

Fotograf i sociolog Ivan Dinić nedavno se iz Niša doselio sa devojkom u Beograd i zaposlio na televiziji. Iznenada, njegovo privikavanje na novi grad pretvorilo se na privikavanje na novonastalu situaciju.

– Moje radno vreme se nije promenilo, televizije rade, program se realizuje. Ljudi zatvoreni u kućama moraju da gledaju program, informišu se i zabave. Mogu samo da izrazim divljenje kolegama koje svoje vreme provode na ulici i na zadacima širom Srbije, kako bi fotografijama zabeležile ovaj period naših života – dodaje Ivan, koji sa terase svog stana, „duboko u vreme zabrane kretanja koja je trenutno na snazi”, ponekad fotografiše puste zvezdarske ulice.