utorak, 26.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49

Pogled farmakologa na novi virus korona

​Proizvodnja vakcina i vakcinisanje određenog dela populacije je veoma uspešan, ali često dugotrajan postupak; zato je nužno hitro pronalaziti lekove koji mogu smanjiti smrtnost i sprečavati širenje infekcije
Autor: Akademik Rajko Igićutorak, 31.03.2020. u 18:00
(Фото Пиксабеј)

Ovih dana se širi pandemija koju izaziva novi tip korona virusa (SARS-KoV-2). Nova bolest (kovid 19) se pojavila 99 godina nakon pandemije španske groznice, od koje je bolovala trećina svetske populacije, a usled nje je umrlo više od 50 miliona ljudi. Ta bolest, koju je izazvao virus H1N1, vladala je samo godinu dana i još nije jasno šta je dovelo do toga da ona prestane; verovatno se dogodila mutacija virusa koja mu je smanjila snagu. Danas su biološke nauke i medicinska praksa daleko razvijenije i očekivano je da će se sadašnja pandemija obuzdati. Pred naukom, lekarima i svima drugima stoji važan zadatak koji treba hitno rešavati – kako prekinuti širenje zaraze i kako lečiti bolesne. Treba tačno ustanoviti puteve širenja virusa, saznati koliko traje inkubacija i do kada je bolesnik izvor zaraze, proceniti kliničke odlike bolesti, kako se dijagnostikuje i leči, saznati koja je populacija najosetljivija na tu bolest, ali je neophodno pratiti i kakve su posledice kod osoba koje su preležale teži oblik bolesti.

Pošto za lečenje ove virusne bolesti nema leka, a na pronalazak vakcine treba dugo čekati, najpre je sprovedena stroga epidemiološka mera. Izvršen je najbrojniji karantin u istoriji, između 50 i 60 miliona ljudi u više kineskih gradova; uz karantin su sprovođene higijenske mere, otkazivano je grupno sastajanje, zatvarane su škole i zabranjena putovanja. Neki smatraju da će kasnija evaluacija tih epidemioloških mera pokazati da li su baš sve opravdane.

Što se tiče naučnih istraživača, oni su gotovo trenutno, januara ove godine, ustanovili genom novog virusa i to je omogućilo da se isti uporedi sa starim tipom virusa korona, SARS-KoV, koji vodi poreklo od slepih miševa, a koji koji je 2002–2003. godine izazvao virusnu epidemiju. Pokazano je da je genetska sličnost starog i novog virusa korona veća od 70 odsto. Dakle, novi virus korona je kombinacija virusa slepog miša s virusom nepoznatog izvora. Izgleda da je rezervoar tog kombinovanog virusa – virus zmije. Ranije je ustanovljeno da se stari tip virusa korona (SARS-KoV) veže za receptore enzima konvertaze-2 angiotenzina (ACE-2) koji se nalazi na ćelijama disajnih puteva i alveola.

Kada su izvršene analize umrlih zbog infekcije novim virusom (kovid 19), ustanovljeno je da je najmanja smrtnost bila kod plućnih bolesnika, u poređenju sa srčanim bolesnicima ili obolelima od dijabetesa. Smrtnost hipertenzivnih bolesnika slična je onoj kod plućnih bolesnika. Lekari su hitro potražili da li neki od postojećih lekova dovodi do poboljšanja stanja obolelih. Najpre su kineski stručnjaci pokazali da su antimalarijski lekovi (hlorohin i hidroksihlorohin) efikasni kod obolelih. Zatim su francuski istraživači, na veoma maloj grupi obolelih, pre nekoliko dana pokazali da istovremena primena hidroksihlorohina i azitromicina ima još bolje dejstvo kod bolesnika od kovida 19. Bez obzira na to što je navedeno istraživanje insuficijentno, ono ukazuje da se može, bez obzira na neželjene efekte azitromicina (teški prolivi usled bakterije Clostridium difficile i produžen Q-T interval na EKG-u), znatno smanjiti smrtnost usled infekcije novim virusom. Vredi napomenuti da su istraživači fabrike lekova „Pliva” 1980. godine pronašli makrolidni antibiotik azitromicin, ali su sva distribuciona prava za Evropsku zajednicu i SAD 1986. godine prodali firmi „Fajzer”. Moram navesti da sam pisao farmakološko mišljenje za lek „sumamed”, što je ime pod kojim je „Pliva” stavila u promet azitromicin u Jugoslaviji i istočnoevropskim zemljama.

Neki farmakolozi pretpostavljaju da bi za lečenje kovida 19 mogle da se koriste supstance koje inhibiraju rast koronavirusa, npr. cefarantin, selmektin ili meflokin hidrohlorid, ali da je i u tom slučaju nužno što pre proveriti njihovu kliničku efikasnost. Cefarantin (sastojak lokalne biljke Stephania cephalantha) koristi se u Japanu već skoro 70 godina za niz akutnih i hroničnih bolesti, jer ima razna farmakološka dejstva, uključujući protivupalno, antikancersko, antivirusno i antiparazitsko svojstvo. Verovatno je taj lek u Japanu već ovih dana predmet istraživanja kako bi se ustanovila njegova efikasnost na infekciju kovidom 19.

Ovih dana vodi se značajna rasprava među biomedicinskim naučnicima da li bi trebalo obustaviti uzimanje ACE inhibitora (ACEI: enalapril, lizinopril, ramipril i drugi) i lekova koji blokiraju angiotenzinske receptore (ARB: losartan, eprosartan, valsartan i drugi), a svakodnevno ih uzimaju hiljade pacijenata. Ti lekovi znatno pomažu obolelima od visokog krvnog pritiska, srčane slabosti (hronična insuficijencija srca), dijabetesnog oštećenja bubrega i drugih vaskularnih poremećaja. Zato bi prestanak uzimanja pomenutih lekova imao brojne teške posledice. Mišljenja o uticaju ACEI i ARB na kovid 19 su podeljena. Postoje podaci da bilo koji lek iz navedene grupe pogoršava virusnu bolest i drugi koji ukazuju da postoji korist od njihovog uzimanja. Neka od ovih ranih opservacija praćena su na malom broju obolelih i zato se planiraju detaljnija kontrolisana klinička ispitivanja koja će pokazati da li navedene lekove treba privremeno (i kojim bolesnicima) obustavljati ili te lekove treba čak davati zaraženima. Za sada, niko ne treba da izostavlja uzimanje bilo kojeg pomenutog leka.

Vredi navesti da je od 1940. godine do danas ustanovljena pojava oko 400 novih infektivnih patogena. To je redovno davalo šansu naučnim istraživačima da pronalaze i usavršavaju rešenja kojima će se pojava novih infekcija što bolje lečiti i eliminisati. Proizvodnja vakcina i vakcinisanje određenog dela populacije je veoma uspešan, ali često dugotrajan postupak; zato je nužno hitro pronalaziti lekove koji mogu smanjiti smrtnost i sprečiti širenje infekcije. Međutim, danas je globalno širenje infekcija ubrzano zbog avionskog saobraćaja, jer su samo u 2013. godini na ovaj način prevezene tri milijarde putnika. Zato naučnici, lekari, stanovnici i državni organi moraju biti veoma brzi kako u primeni dokazanih postupaka za ograničavanje širenja infekcije, tako i za lečenje obolelih.

Farmakolog i toksikolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari4
4b5f1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

n ercegovac
Izuzetan članak, u moru politikantskih prepucavanja i lovljenja u mutnom. Francuskog profesora Raoulta, kolegu akademika Igića, sa vrlo sličnim idejama o mogućnosti vakcine s jedne strane i sve efikasnijeg lečenja s druge strane, mediji u njegovoj zemlji grubo etiketiraju kontroverznim itd. dok se preko ekrana razvlače nekad doktori, sad političari ili šoumeni u borbi protiv "poludelog naučnika".
Nikola Nesic
Pravo pitanje bi bilo da li od trenutka kada WHO proglasi pandemiju, ujedno izdaje i preporuke, uputstva koji lekovi trebaju da se koriste? Da li postoji mogućnost da se n-tom broju zaraženih ili onih koji dođu u poodmaklu fazu bolesti, prema uputstvima daju lekovi koji onda povećavaju smrtnost, jer ne reaguju svi na lekove isto. Da li je dakle moguće da nisu usklađene preporuke sa kliničkim stanjem na licu mesta, zbog kratkog vremena od kraja decembra do proglašenja pandemije?
Rale
Njemacki doktor Volfgang Vodarg,koji se vec godinama bavi procavanjem virusa kaze da je ovo jaca gripa.Poznato je da gripe puno vise zivota odnose i niko nista ne poduzima,ali cemo uskoro saznati sta je pozadina ovih mjera kod ovog virusa,koji je puno manja opasnost nego prethodne gripe.Do pocetka maja ovaj grip ce proci,jer ni jedna epidemija nije trajala celu godinu.Virusi se povlace sami,a ne zbog nekih posebnih mjera.
Bolero
U jednoj TV Emisiji pre 10-tak dana na švajcarskoj televiziji SRF 1 su stručnjaci i lekari iz CH i DE sve tvrdnje od ovoga doktora demantovali, baš sve. Ovaj doktor, inace sa puno iskustva od ranije, nije u toku o kakvom je virusu rec, neuvestvuje u istrazivanju i neodgovorno je sto tako nesto pausalno iznosi. Svi se pitaju sa kojim motivom? Ako on moze da ponudi resenje za ovaj problem, eto prilike da dobije Nobeleovu nagradu.
Preporučujem 32

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja