Odnos broja zaraženih i umrlih od koronavirusa drastično varira od zemlje do zemlje. Posebnu pažnju privlači relativno niska stopa smrtnosti u Nemačkoj, 181 preminuli, u odnosu na 35714 zaraženih ljudi ( worldometers.info). Kako to?

„Da budem iskren, još uvek znamo premalo o ovoj infekciji da bismo odgovorili na ovo pitanje”, rekao je stručnjak Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Ričard Pibodi za nemačku novinsku agenciju (DPA).

Prema njegovim rečima nizak broj smrtnih slučajeva od infekcije koronavirusom u poređenju sa brojem zaraženih još uvek je „misteriozan”. Smrtnost od koronavirusa u Italiji je 20 puta veća nego u Nemačkoj, pokazuju trenutni podaci Univerziteta „Džon Hopkins”, a broj zaraženih je nizak u poređenju sa populacijom.

Međutim, dr Pibodi ne prihvata direktno poređenje dve zemalje.

„Ne možemo da mešamo kruške i jabuke. Okviri u kojima se epidemija razvija razlikuju se od zemlje do zemlje”, napominje ekspert SZO. Jedan od razloga različite smrtnosti u slučaju koronavirusne infekije, Pibodi navodi vreme nastanka epidemije i podseća da je verovatno počela ranije u Italiji i Španiji nego u Nemačkoj.

„Tamo su se prvi slučajevi pojavili mnogo ranije. Nisu otkriveni i virus se nezapaženo proširio stanovništvom,” kaže Pibodi i dodaje da je bilo potrebno neko vreme da se zbog infekcije razviju zdravstvene komplikacije. Neki od pacijenata su možda proveli nedelje na intenzivnoj nezi pre nego što su pojedini od njih preminuli.

Mnoge zemlje nisu obavile dovoljno testiranja, pa se može znati samo prosečna starost onih za koje je dokazano da su zaraženi. Moglo bi da bude mnogo mladih ljudi sa koronavirusom, a da nemaju ozbiljne siptome. Nemački demograf Andreas Bekhaus je preko Tvitera poručio da je prosečna starost zaraženih u Nemačkoj 45, a u Italiji 63 godine.

U članku koji je objavljen na internet stranici Medium, Bekhaus navodi da je uporedio Južnu Koreju i Italiju, tačnije dane kada su obe zemlje imale približno isti broj zaraženih. Ispostavilo se da su u Južnoj Koreji u skoro devet odsto potvrđenih slučajeva bili ljudi stariji od 70 godina, dok ih je u Italiji te starosne dobi bilo preko 40 odsto. Početkom ove nedelje 19 odsto potvrđenih slučajeva zaraze u Nemačkoj imalo je 60 i više godina, dok je više od polovine zaraženih bilo između 35 i 59 godina.

Podaci o starosti zaraženih mnogo govore o samom testiranju. Da je više mladih ljudi bilo testirano u Italiji, brojevi bi verovatno dali drugačiju sliku.

Mišel Rajan, koordinator SZO za pomoć u kriznim slučajevima ukazuje na to da je veliki broj inficiranih prošao „ispod radara”.

 „Nemačka je, vrlo agresivna u svojoj strategiji testiranja, tako da mogu biti otkriveni blaži slučajevi u ukupnom broju zaraženih,” kaže on.

Kao poslednji argument stručnjaci SZO takođe navode bolničke ustanove. „Nemačka je u povoljnijem položaju u odnosu na svoje partnere iz EU. Što su bolnice bolje pripremljene za izbijanje zaraze više će se spasiti života,” naglasio je dr Rajan i naveo tri ključna faktora: broj kreveta u intezivnoj nezi, dovoljno zaštitne opreme i osoblje obučeno za brugu o pacijentima u intezivnoj nezi.

Italija je pre krize imala 5.000 kreveta na odeljenjima intezivne nege, na svojih 60 miliona stanovnika. Sa izbijanje epidemije dodavani su novi kreveti. Velika Britanije, sa oko 66 miliona stanovnika, ima 4100 kreveta u intezivnoj nezi. Nemačka je u daleko boljem položaju sa oko 28.000 kreveta na intezivnoj nezi na 83 miliona stanovnika, a ovaj broj bi trebalo da se udvostruči kao odgovor na izbijanje zaraze.