Širom planete više od petine čovečanstva nalazi se, zbog koronavirusa, u nekom vidu izolacije. Prvi karantin za borbu protiv širenja zaraze, piše „Njujork tajms”, bio je u Dubrovniku još 1377. godine i to zbog pandemije „crne smrti”, kako su nazivali kugu.

Karantin je prvobitno trajao mesec dana, međutim, ali se ispostavilo da je to prekratko pa je produžen na 40 dana. Otuda i naziv karantin - od italijanske reči Quarante (četrdeset).

Nakon uvođenja karantina, počela je i dezinfekcija pošte. Zašto? Tadašnja Mletačka Republika bila je velika, pa je bilo neophodno da merama karantina budu obuhvaćene i poštanske pošiljke koje su pristizale iz raznih krajeva.

Dezinfikovane su sve pošiljke koje su se smatrane posebno osetljivim, uključujući tekstil i pisma. Natopani su ili prskani sirćetom, a zatim su često bili izloženi dimu aromatičnih materija, od ruzmarina do hlora.

Posle obrade na predmet se stavljala karakteristična voštana pločica, tako da primalac mogao da zna gde i kada je izvršena dezinfekcija. Te oznake su često jedini preostali dokaz o izbijanju i toku bolesti. Podataka o epidemiji kuge ili tifusa u mnogim delovima srednjovekovne Evrope ne bi bilo bez ovih poštanskih tragova, piše „Njujork tajms”.

Dubrovnik je bio prvi grad u svetu koji je 1377. godine uveo karantin bez prekida trgovine. Nikome ko je dolazio iz zaraženih područja nije bilo dozvoljeno da uđe u grad, a da nije proveo 30 dana na ostrvu Mrkan ili u Cavtatu. Kasnije je izolacija produžena na 40 dana.