subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 23.03.2020. u 20:00 Milica Dimitrijević

Pošast kuge na poznatim slikama velikih majstora

Mnoga umetnička dela nastala na tlu Evrope u neraskidivoj su vezi sa epidemijama, ali među brojnim prikazima beznađa krije se i svedočanstvo o velikoj ljubavi
Рем­брант ван Рајн, „Пор­трет Хен­дри­кје Сто­фелс”, 1654.

Deluje neverovatno da možemo imati zajedničkog neprijatelja mi danas, sa svom našom tehnologijom i naučnim dostignućima, i ljudi koji su živeli pet stotina godina pre nas, čija su saznanja u tom pogledu bila ograničena – zaraznu bolest koju niti dovoljno razumemo, niti za nju imamo adekvatan lek. Ali, na to da jeste tako, čega se verovatno svako setio ovih dana, podsetio nas je i papa Franja kada je prošle nedelje prošetao Rimom, jednim od brojnih svetskih gradova sablasno ispražnjenih karantinom zbog virusa korona, a čija se šetnja okončala u Crkvi San Marčelo al Korso, gde je odao poštu pred krstom za koji se veruje da je zaštitio večni grad od kuge 1522. godine.

Ovo bi bila parafraza uvoda u članak objavljen u britanskom „Gardijanu”, u kojem poznati ostrvski istoričar umetnosti Džonatan Džons našu pažnju usmerava na to davno doba, na vreme kada je život ljudi takođe bio ugrožen i okrenut na glavačke, na istoriju koja beleži pomenuti karantin kao jednu od metoda borbe sa opakim protivnikom i na umetnička dela starih majstora koji nam svojim slikama „verno prepričavaju tadašnje događaje”, ali nude i nadu kroz humane poteze i sećanje na ljubav. Među velikanima on ističe Rembranta van Rajna, Karavađa i Ticijana, i dodaje Albrehta Direra, Salvatora Rosu i druge, iza kojih su ostala naslikana svedočanstva o onome što su preživeli...

Džons započinje pregled poznatim Direrovim drvorezom „Četiri jahača apokalipse” iz 1498, koji vizuelizuje Knjigu otkrovenja i tri najveće pošasti: rat, glad i kugu. Smrt i njena tri konjanika haraju svetom, gazeći pred sobom jednako sve, i pape i kraljeve i njihove podanike, pri čemu se u ovom kontekstu autor teksta posebno dotiče 1347. godine kada su brodovi iz Đenove u Evropu sa Krima doneli i kugu – u narednih nekoliko godina ova bolest prouzrokovala je smrt trećine populacije na kontinentu, u nekoliko navrata nakon izbijanja pandemije vraćala se među stanovništvo pa nije bilo moguće ne prikazati je na delima. Ni Direr nije bio imun, ovekovečio ju je u svom maniru, precizno i detaljno, surovo i snažno.

Poznati britanski kolumnista ne zaboravlja „Krhkost ljudskog roda” Salvatora Rosa, delo nastalo 1656, rad kojem zlokobnosti ne manjka i koji se može tumačiti slično izveštaju iz prvih borbenih redova. Rosa je te godine epidemiju preživeo, ali su u njoj stradali njegovo dete, brat i sestra, njen suprug i čak petoro dece – ne čudi da je umetnik time bio ophrvan, što se na radu može i uočiti, u prikazu novorođenčeta (njegov sin Rosaldo) i majke, iznad kojih se nadvija smrt.

Nesumnjivo je da je religiozni aspekt bio više nego prisutan na delima koja se bave ovom teškom temom, tako je i sa Ticijanovom „Pijetom”, slikom izuzetne snage, urađenom 1575–1576, dok je Venecijom vladala kuga, na kojoj je ovaj velikan italijanske renesanse poslao poruku kroz pogled na starog čoveka koji se moli za sebe i sina i za njihov život. Da je u dobroj meri i autobiografska, naglašava Džons, može se posredno zaključiti iz podatka da ni Ticijan ni njegov sin nalet ove zarazne bolesti, nažalost, nisu preživeli.

Nasuprot opisanom beznađu, ovaj kritičar dotiče se i Karavađovih „Sedam milosrdnih dela” iz 1607, slike na kojoj je kontroverzni umetnik, iako u mračnom i pomalo bizarnom tonu kako je za njega i karakteristično, prikazao ljude na ulicama Napulja koji čine dobra dela u zla vremena, trudeći se da užas bolesti i njene posledice umanje.

Džons nudi i utehu ističući značaj emocija kroz dirljiva sećanja na one koje smo izgubili. U tom smislu, on posebno naglašava Rembrantovo umeće slikanja i njegov „Portret Hendrikje Stofels” iz 1654, žene koja je bila njegova velika ljubav, ali koja je, nažalost, bila i jedna od onih čiji je život ugasila kuga devet godina kasnije, u naletu bolesti donete brodom u Amsterdam iz Alžira. Evocirajući poznata tumačenja Rembrantovih potonjih autoportreta ispunjenih umetnikovom ličnom teskobom i tugom, Džons se osvrće na to delo, uočavajući životnost portretisane, nežan prikaz njenog lika, blag pogled – sveukupno slikovit dokaz njihovog bliskog odnosa koji je Rembrant na ovaj način uspeo da zauvek ovekoveči onako kako je to kasnije omogućila pojava fotografije, čak i bolje.

Komentari2
649b7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bojan Bgd
Trebali ste prikazati i slike Karavađa i Direra na ovu temu. Lepo ste ih pomenuli, sa slikama bi bilo još bolje. Jadni Italijani, u prošlim vremenima staršno su stradali zbog kuge i epidemija. Ovom prilikom želim im da istaraju protiv korone i svako dobro!
DC
Umetnost je veoma važan deo života. Izmedju ostalog pomaže da relativizujemo i da posmatramo iz drugog ugla.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja