četvrtak, 02.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:11

Naš stvarni život pod maskom

Autor: Vojislav Milićutorak, 24.03.2020. u 18:00
(Срђан Печеничић)

Venecijanski karneval pod maskama prekinut je uoči same završnice, dakle bez finalne procesije. Razlog je bio strah od nadolazeće epidemije opasnog virusa. Kakva ironija. Ispostavilo se da nijedna maska, pa ni venecijanska, nije zaštita od bolesti koja se širi planetom, niti od zlih duhova, kako su verovali naši daleki preci. Naravno, sudbina tradicionalne venecijanske maske time se ne dovodi u pitanje. Kada se epidemija okonča, pa ma koliko trajala i sa ma kolikim bilansom žrtava, čovečanstvo će je ponovo prigrliti kao svoju veliku i neprolaznu ljubav.

Zamak iz čuvene Poove priče „Maska crvene smrti” trebalo je da posluži kao svojevrsna zaštitna maska, kao sigurno utočište za 1.000 odabranih ljudi koji su se zatvorili u njegove zidine zbog straha od epidemije. Nije im uspelo. Stotinak godina kasnije, roman Vilijama Goldinga „Gospodar muva” ima sličnu priču o zaštiti odabranih. Engleska država je odlučila da 100 dečaka iz najboljih porodica skloni na pusto ostrvo usred Pacifika, kako bi preživeli užase Drugog svetskog rata. Verovalo se da će deca obrazovanih roditelja i plemenitog porekla na ostrvu uspostaviti civilizovane međusobne odnose, u najboljem maniru stare demokratije. Nije im uspelo. Za veoma kratko vreme deca su se podelila i organizovala u smrtonosne falange, progoneći i ubijajući razumne. Nema, dakle, na svetu sigurne luke niti sigurne zaštitne maske.

Ipak, maska je bila i ostala nasušna potreba ljudskog roda. Ona se sama nametnula čovečanstvu i nikako se nije mogla izbeći. Proizašla je iz same suštine čovekove prirode, iz svih aspekata ontološkog. Pod maskom naš stvarni život izgleda pristojno. Međutim, danas se pod maskom čine i zločini, oduzimaju se ljudski životi. Maska se, kao i svako drugo dobro, zloupotrebljava. Pod njenom senkom često se vraćamo starom, nezaboravljenom atavizmu, ubilačkom nagonu predaka. „Maska je ono što od nas čini ljude. Kakve, to je sasvim drugo pitanje”, reči su Borislava Pekića.

Ona je svojevrsna pobuna protiv nametnutih pravila društva, istovremeno pokušaj da se nađe udobna zavetrina, bezbedan kutak. Bežeći u sigurno utočište maske, u predele drugosti, čovek uspostavlja paralelni univerzum novih vrednosti zabranjenog sveta i drugačijeg poimanja života. Ona je otpor ozvaničenom licemerju. Samo je pod maskom moguće ponovo uspostaviti izgubljenu ravnotežu i harmoniju. Pod maskom čovek ima ono što nikada nije imao. „Čovek je najmanje svoj kada govori u svoje ime. Dajte mu masku i reći će vam istinu”, napisao je Oskar Vajld.

Savremeni čovek se pod maskom sebi činio boljim nego što jeste. Kafka je smatrao da se ceo ljudski život može shvatiti kao stalna potraga za sopstvenim identitetom i kao žudnja za sigurnim utočištem („Jazbina”). Jedan naš savremenik, poznati eklektik, zabeležio je: „Ljudi ne žele istinu. Žele samo sigurnost.”

U renesansnim vremenima italijanskih gradova maska je predstavljala snažan društveni ventil. Pod njom su bili sakriveni koreni čežnje savremenog čoveka željnog da se domogne zabranjenog, da predahne nasamo sa svima. Maska je bila privremena sreća i odložena nevolja. „Maska, igra i borba za opstanak oduvek su išli ruku pod ruku. Ljudi su se najpre maskirali za bogove, zatim za ljude, ali je opstanak, preživljavanje, uvek bio primarni cilj. Isti kod zoološke i građanske mimikrije” (B. Pekić). Originalna maska neretko je bila prihvatljivija od izgleda serijskog lica. Biti pod maskom je biti sve.

U evropskoj civilizaciji, kao obredni rekvizit, maska doseže daleku prošlost, čak i do dvadeset hiljada godina pre naše ere. U paganskoj Srbiji maska se u obrednim ritualima pojavljuje veoma rano. Poklade su njihov daleki odjek. Te seoske karnevalske svečanosti organizovane su poslednje sedmice pred veliki vaskršnji post.

Daleke 1268. godine prvi put se pominje do sada najčuveniji karneval pod maskama, Venecijanski karneval. On živi i danas u nešto izmenjenom obliku. Maska je suština karnevala koja mu daje neporeciv smisao i moć. Tradicija maskiranja u Veneciji ima dublje korene i mnogo je duža od same ceremonije karnevala (lat. carne vale – zbogom, meso). Običaj maskiranja u Veneciji započeo je kao intrigantna i neobična pojava. Pod maskom čovek je bio kakva-takva pretpostavka, a bez nje, samo gola činjenica.

Balovi pod maskama služili su renesansnom čoveku da nekažnjeno krši društvena pravila i vladajuće dogme. Ali već u 12. veku Katolička crkva je zabranila javno nošenje maski u vreme verskih praznika, da bi je 1797. Napoleon definitivno zabranio. Skoro dva veka od tada nije je bilo na društvenoj sceni.

Osamdesetih godina 20. veka, maska vaskrsava iz mraka vekova, čineći ljudski rod podnošljivijim. Ona je bila i ostala moćno sredstvo zabave i manipulacije identitetom. Pod maskom strepi samo prljava prošlost. Događa se da u braku shvatimo da volimo, ili da smo nekada voleli masku. Konačno, maska pristaje svakom licu.

Master književnosti, izdavač

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari1
8891c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Makar
Ni najbolja maska ne skriva paranoju i umisljenost.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja