petak, 07.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 22.03.2020. u 18:00 Nikola Čukanović

Na Pešteri se vraća život

(Фото лична архива)

Bez obzira na poslednja događanja u Crnoj Gori, ljudi na sjeničko-pešterskoj visoravni vrlo su ozbiljno shvatili i prihvatili odluku Vlade Srbije da se preko njihove visoravni, do kraja 2024. godine, izgradi auto-put od Požege do Boljara u Crnoj Gori (107 km). Na terenu se mogu videti brojni primeri ljudskih aktivnosti, koje idu u prilog navedenoj konstataciji.

Novi Pazar ubrzano raste, pa je za poslednjih nekoliko godina dostigao cifru od 120.000 stanovnika i već pretekao, ne samo u broju stanovnika nego i u ekonomskoj moći, grad Kraljevo, koji je do juče bio glavni ekonomski centar ovog regiona. U gradu je prestala da radi fabrika tekstila „Raška”, koja je zapošljavala oko 6.000 radnika i godinama hranila građane ovoga grada, ali su se pojavile brojne male privatne fabrike tekstila, koje lagano preuzimaju moć nekadašnjeg tekstilnog kombinata iz ovoga grada. Slična situacija je i sa sjeničkom fabrikom „Vesnom”, koja je nekad imala oko 3.000 zaposlenih.

Kada se od Novog Pazara pođe put Tutina i Sjenice, odmah iza Dojevića, put se spušta u lepu i pitomu dolinu Ljudske reke, koja se uliva u reku Rašku. Ova prekrasna i bogata rečna dolina, duga oko 30 km, koja počinje na izvorištima ispod najvećeg vrha planine Golije (Jankov kamen 1.833 m) u selima Crčevo i Šare, doskoro je bila samo pitoma dolina, korišćenja za proizvodnju voća i povrća, te pšenice i kukuruza, kojom su se hranili njeni meštani i deo stanovnika Novog Pazara i Sjenice, na kojoj je radilo dvadesetak vodenica i jedna vunovlačara.

Sada je to nešto sasvim drugo. Dolina Ljudske reke je postala turistički i ekonomski dragulj novopazarske, a delimično i sjeničke opštine. Duž njene doline izgrađeni su brojni privredni, verski i objekti za život i stanovanje ljudi koji su tu rođeni, a bogatstvo stekli u Zapadnoj Evropi. Prava je milina i uživanje u jutarnjim satima proći ovim putem, koji Novi Pazar povezuje s Dugom Poljanom i Sjenicom (28 plus 25 kilometara).

Kada se iz Belih Voda pođe uz serpetine brda Strmac obraslim hrastovom šumom i prođe poslednja 13 krivina, ispred vidika se pojavljuje varoš Duga Poljana, okupana jutarnjim sunčevim zracima, s ušorenim malenim radnjama i jagnjećim pečenjarama, u kojoj se još uvek pomalo oseća miris pitome novopazarske klime. I samo još jedan kilometar dalje, put izbija na brdo zvano Pometenik (1.200 m), koje visoravan geografski odvaja od pitome doline Ljudske reke. A pogled s ovog brda puca u četiri pravca: na istok ka Odvraćenici, na sever ka planinama Golija i Javor, na zapad ka planinama Zlatar i Jadovnik, na jug ka planinama Ninaja, Ozren, Rogozna, Giljeva i daleko u Crnoj Gori , Komove. I upravo u tom impresivnom planinskom zagrljaju leži prostrana, livadama obrasla i rekama i potocima ispresecana, sjeničko-pešterska visoravan, oblika jedne ogromne tepsije, površine blizu 1.000 kilometara kvadratnih, s nadmorskom visinom preko 1000 m, bez grinja i zagađenog vazduha, zdravom hranom i rudama bogata. I ako putnik zastane na ovom mestu i pogled usmeri na zapad preko sela Sušica, Brnjica i Vrapci, u daljini od 15 km, primećuje obrise šumovitog brda zvanog Stupska česma (1.250 m), gde prema Prostornom planu Srbije, izbija auto-put B. B. od Požege na visoravan, pošto prođe Arilje, Ivanjicu, dolinu reke Nošnice, Boljare i Erčege.

Od Stupske česme trasa se spušta ka selima Vrapci i Brnjica, tu seče put Novi Pazar, Duga Poljana, Sjenica i prelazi preko Brnjičke reke kod Salaševe Ćuprije. Odatle trasa ide uz Žitnićka brda, prolazi između sela Draževiće i Žitniće, seče Raščansku reku i izbija u selo Cetanoviće. Od Cetanovića trasa ide preko sela Buđeva, gde seče put Novi Pazar, Tutin, Sjenica, pa preko sela Doliće i planine Giljeva, prelazi crnogorsku granicu i ulazi u mesto Boljare. Procenjuje se da ukupna dužina dela trase na visoravni ne prelazi cifru od 50 km, a nadmorska visina se kreće od 1.050 do 1.250 metara.

Imajući u vidu to šta će auto-put B. B. doneti nakon izgradnje, ljudi s ovih prostora su najozbiljnije pošli u susret svojoj budućnosti. Smanjuje se migracija stanovništva iz srpskih sela ka centralnoj Srbiji, a bošnjačkih ka Sarajevu. Pada interesovanje meštana za odlazak na duži rad u Zapadnu Evropu. Dolaze brojni penzioneri koji su davno trbuhom za kruhom napustili ove krajeve. Vraćaju se mnogi ljudi koji su izgubili poslove u gradovima centralne Srbije i Bosne. Dolaze domaći i inostrani turisti.

Očigledno je da se vraća život i na visoravan. Ljudi ukrupnjavaju i uređuju svoja imanja, grade vikendice i objekte za stanovanje, povećavaju stočne fondove ovaca, govedi, konja, grade objekte za uzgoj stoke, priključuju se i proširuju postojeću infrastrukturnu mrežu, grade male energetske objekte (solarne elektrane, vetro-generatore, vodenice potočare), ribnjake, male restorane… Slobodno se može reći da odluka Vlade Srbije o izgradnji auto-put B. B. preko Ivanjice i Sjenice polagano i sigurno vraća život na sjeničko-pešterskoj visoravni.

Dipl. inž. el. Beograd

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari6
77e24
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan S.
Pozdrav Nikola za tebe i porodicu. Divno je ovo što pišeš o rodnom kraju. Još u Zemunu sam video šta ti znači rodni kraj. Javi se. Pozdrav.
Decak
Izvanredan tekst ! Svaka cast autoru. Prvom prilikom cu posetiti ovu prelepu visoravan i njene stanovnike raznih vera i nacionalnosti - sto je nase veliko bogatstvo. Pogotovu danas, kad treba da budemo solidarni i ujedinjeni jer svi smo, i levi i desni, i bogati i siromasni, podjednako izlozeni nevidljivom neprijatelju.
Бранко Срб Козаковић
Колико тамо има Срба, и какава је стопа њиховог раста у односу на ине етниције? То је кључно питање. Да ли се радујемо развоју новог *Албанкоса (албанског Космета) или оживљaвању српске средине у сред Србије. Ја се у Новом Пазару не осећам као да сам свој на своме - не сасвим. Тако је и у још неким местима.. Што се више еманципују, иноетниције теже ка томе да постану независне и самосталне. Да ли гледамо у нови тумор који убрзано расте? Сачувајмо природу - где се људи омасове ту ње нема.
Дрић
Ја не желим много да паметујем и надмудрујем се са Вама. Види се да сте образован човек. Ја високо ценим Ваше коментаре. АЛИ.....За око стотинак година и мање, иѕгубисмо Космет. Шта то значи?? Ако један ентитет овлада на једном већем простору, једноставно ништа ту не можете учинити. Они чак могу изабрати и Србина за вођу али шта то значи. Важно је већинско становништво. Они хоће да по своме уређују атмосферу у којој живе. Ви можете ту живети као и на Космету али атмосфера је креирана од њих.
Бранко Срб Козаковић
То је замена теза. Наравно да твој друг није крив за то што припада "плодној" култури-вери, али ја желим да се на својини осећам своје и да нисам принуђен да се размножавам као зец да бих сустизао оне који живе на тој "мојини". То разликује грађанску и националну државу. Прва је свачија - а, у то каква је уверили смо се на примеру Албанаца. Сада стварамо услове осталим несрпским грађанима да остваре свој "косовско-албаснки сан". Не кваримо природу.. има довољно аутопутева.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja