utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 15.03.2020. u 13:30 Biljana Lijeskić

Lujo Davičo – fragmenti života

Dr Saša Brajović dobila je nagradu Ulupudsa „Pavle Vasić” kao autor knjige posvećene životu ovog igrača, koreografa i pedagoga u izdanju „Klija”
(Фото Sambmynael)

Za razliku od obilja informacija koje se mogu dobiti o baletskoj školi „Lujo Davičo” u Beogradu, one o samom Daviču svode se u svim medijima na nekoliko rečenica. Ova knjiga nastoji to da promeni. Njen nastanak podstaknut je poštovanjem prema talentu i hrabrosti Luja Daviča, igrača, koreografa i pedagoga, naglašava u uvodu svoje knjige „Lujo Davičo – fragmenti života” (izdavač „Klio”), autorka dr Saša Brajović, redovna profesorka na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Boreći se protiv vremena, koje je izbledelo i izmenilo većinu podataka o radi i životu Luja Daviča, dr Saša Brajović je nastojala da nađe retke preživele svedoke, skloni prašinu sa starih novinskih članaka i dokumenata, kako bismo jasnije videli lik i delo velikog umetnika i patriote.

– Uporišta ove knjige veoma su lična. Moja majka je u okupiranom Nikšiću zapamtila poslednje mesece života i smrti Luja Daviča. Ispostavilo se da je pamćenje jedne devojčice u vremenu gladi, teške zime, okupacije, hapšenja i streljanja antifašista veoma retko, neposredno sećanje na njega – naglašava dr Saša Brajović. I dodaje:

– Tokom deset godina predavanja na radionici posvećenoj jevrejskoj kulturi i umetnosti na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, mnogo sam saznala o životu Jevreja u našoj prestonici, kao i o njihovom strašnom stradanju, što mi je pomoglo da razumem Daviča... Tragajući imala sam pomoć izuzetnih žena. Venecija Levi Breder, Lujova rođaka iz Kanade, filolog Branka Džidić, istoričarka umetnosti Barbara Panić tragale su za dokumentima iz Jevrejskog istorijskog muzeja, a pomoć je stigla od Ivane Stefanović, kompozitorke i književnice i mnogih drugih.

Lujo Davičo rođen je 1908. u Beogradu, živeo je na Dorćolu, a ubijen je 1942. u Nikšiću, kada je aktivirao bombu i bacio je na italijanske okupatorske vojnike u jednom hotelu. U Crnu Goru su ga iz prestonice, u kojoj su Jevreji masovno stradali, prebacili partizani. Poticao je iz stare sefardske porodice, otac Benko, bio je advokat, književnik i oficir, oženjen lepom i preduzimljivom Strejom, a pored Luja imali su još dvojicu sinova Samuila Boška i Avrama Arsena. Kako tvrdi autorka dr Saša Brajović, Lujo Davičo je mogao da izabere udobniji životni put, ali se to nije dogodilo. Izuzetan talenat usmerio ga je ka modernoj igri i koreografiji, što je i u našem vremenu smelo i avangardno, a u njegovo doba je bilo krajnje egzotično. Sa takvim umetničkim izrazom Davičo se susreo u Beogradu u školi za ritmiku i plastiku Mage Magazinović, a potom je u Ženevi bio učenik Emila Žaka Dalkroza, švajcarskog umetnika i profesora. Davičo je bio igrač, koreograf, scenograf, pedagog, priključio se kasnije partizanima i bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe. Nastupao je sa poznatim baletskim umetnicima svog doba, o čemu su izveštavali članci u „Pravdi”, „Politici”, „Balkanu”, „Vremenu” i drugim novinama. Kreativnoj energiji u prestonici poseban ton davali su Jevreji tridesetih godina prošlog veka, kako naglašava dr Saša Brajović. Pedagoškom radu Lujo Davičo se posvećuje 1937–1938. godine kada se osniva Muzička akademija u Beogradu. Njegovu pedagošku aktivnost najbolje je opisao Jovan Putnik (1914–1983), dramski i operski reditelj u sećanju na umetnički život Beograda tridesetih godina prošlog veka u kom je istakao stasavanje mladih plesača „plastičnog baleta” iz škole Mage Magazinović, prema kojima su rukovodioci beogradskog baleta bili potpuno zatvoreni, kao i prema svim „avangardnim kretanjima” u umetničkoj igri.

– Oni koji su želeli da se posvete savremenim oblicima umetničkog plesa utočište i znanje su nalazili na tečaju ritmičke gimnastike po Dalkrozu u MŠ „Stanković”. Taj tečaj je vodio „divni čovek Davičo”. Davičov tečaj, čije je uporište bilo povezivanje muzike, ritmike i pokreta, prošlo je nekoliko generacija mladih „avangardista”. Umeo je da ih nauči da pronađu međusobnu povezanost plesa, poezije i drugih umetnosti. Njegov pedagoški rad podsticao je kultivisanje ličnosti polaznika i mogućnost da svoje znanje prenesu u omladinske grupe – naglašavao je Putnik.

I za kraj dr Saša Brajović opisuje da je „Lujo Davičo bio tih i povučen čovek. Imao je čvrst, a blag karakter, koji je njegove učenike, saradnike i prijatelje podsticao na kreativnost. Posvećen modernom izrazu snažno je sledio njegova idejna i estetska uporišta, prilagođavao ih i razvijao u skladu sa sopstvenim sistemom vrednosti. Atentat na italijanske okupatore nije izveo iz očajanja... počinio ga je zato što nije želeo da čeka da bude uhvaćen i sproveden na stratiše bez borbe. Izvršio ga je u ime antifašizma i borbe za slobodu, žrtvujući sebe zato što je bio junak – zaključuje dr Saša Brajović na poslednjoj stranici knjige „Lujo Davičo – fragmenti života”.

Komentari1
5788c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gradjanin Kejn
Ovaj tekst i knjiga, predstavljaju jednog covjeka cina je sudbina i hrabrost za divljenje!!! Prva hrabrost je bila sto je balet, odnosno ples i igru izabeao za zivotno zanimanje i sada, a kamoli tada!!! U svom zanimanju je postigao evidentan i znacajan ispjeh!!! Dtuga hrabrost je bila sto je izabeao herojsku smrt u sukobu sa okupatorom!!! Pocivaj u miru veliki covjece!!! Dr. Brajovic sve cestitke za rad!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja