ponedeljak, 30.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:14

Udar korone na privredu

Eventualna kriza se dočekuje u boljem stanju nego prethodna, ali naša država nema kao moćne ekonomije mehanizme da preduzećima pomogne
Autor: Jovana Rabrenovićčetvrtak, 12.03.2020. u 21:00
Не­мо­гу­ће да ми бу­де­мо по­ште­ђе­ни ути­ца­ја ви­ру­са на при­вре­ду, пи­та­ње је са­мо ко­ли­ко (Фото А. Васиљевић)

Ekonomija je kao čovek. Ako ima neku hroničnu bolest, stradaće od nekog udara, krize, a ako nema, lakše će sve to prebroditi. Ovako Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, komentariše eventualne posledice virusa korona po našu privredu.

Mnoge države se već presabiraju šta im valja činiti u slučaju štete koju po njihove privrede može da ima virus. Mađarska vlada je već najavila da je spremna da interveniše u privredi kako bi neutralisala ekonomske posledice širenja kovida 19. Oni su već smanjili prognozu ekonomskog rasta za 2020. na 3,5 odsto sa četiri procenta ranije ove godine, delimično i zbog uticaja globalnog širenja virusa korona.

Nemačka savezna vlada je već usvojila niz mera kako bi ublažila negativne posledice epidemije virusa korona po preduzeća. Strahuje se da bi neka preduzeća mogla da budu primorana da obustave proizvodnju zbog nedostatka delova od dobavljača. U tom slučaju bi firme morale da otpuštaju radnike, što bi dovelo do snažnog rasta nezaposlenosti. A ko ne zarađuje, taj ne može ni da troši, pa bi pala i potražnja za nekim proizvodima. Da se to ne bi dogodilo, vlada je, kao i 2008. godine, olakšala kompanijama uvođenje skraćenog radnog vremena, piše „Dojče vele”. Skraćeno radno vreme je u vreme ekonomske krize 2008–2009. sačuvalo više od milion radnih mesta u Nemačkoj.

Arsić kaže da je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj saopštila da se može očekivati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 0,5 odsto u proseku za svaku zemlju, i to ako virus potraje samo u prvoj polovini godine. Ukoliko se produži njegovo dejstvo na celu 2020. godinu, može se očekivati pad BDP-a od 1,5 odsto u proseku za svaku zemlju. Ipak, s toplijim vremenom očekuje se smanjenje epidemije i njenih posledica po ekonomiju.

Dodaje da će uticaj virusa korona na našu ekonomiju zavisiti od toga koliko budu pogođeni naši glavni spoljnotrgovinski partneri Nemačka i Austrija, kao i okruženje. U Italiji je stao veliki broj delatnosti koje su povezane s našim preduzećima, i to je taj dupli efekat u lancu snabdevanja kada su i drugi pogođeni. Sem toga, Kinezi su angažovani na brojnim infrastrukturnim projektima, pa će se tek videti kakve će tu biti posledice. Za sada je pogođen turizam, i to još u periodu kada kod nas nije bilo zaraženih.

– U uslovima neizvesnosti ljudi odustaju od kupovine trajnih potrošnih dobara, automobila, nameštaja, bele tehnike, i tražnja pada. Takođe, investitori se uzdržavaju od ulaganja, što za nas može postati problem, jer mi imamo deficit u platnom bilansu koji finansiramo stranim direktnim investicijama. Ako se one smanje, moraćemo da trošimo devizne rezerve. Kriza pokazuje slabosti neke ekonomije i ukazuje na velike neravnoteže poput toga da postoji spoljnotrgovinski deficit i da zavisi od stranog kapitala kojim finansira taj deficit. Ili da privreda i građani imaju velike dugove, tako da je kriza okidač da sve to ispliva na površinu – kaže Arsić.

Upitan da li naša država može nešto da učini da spreči posledice po ekonomiju, ovaj stručnjak kaže da je pozicija države osetljiva, jer u slučaju krize, kada padne privredna aktivnost, padaju i poreski prihodi, a njene potrebe se povećavaju. A da bi ona nekome mogla da pomogne, od nekog drugog mora da uzme.

Branko Urošević, takođe profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je nemoguće da mi budemo pošteđeni uticaja pomenutog virusa na privredu i pitanje je samo koliko loše po nas to može da bude.

– Mi nemamo mehanizme koje imaju moćne ekonomije i u razumnim granicama možemo da razmatramo šta je pametno uraditi. Ne možemo da se razmahujemo fiskalnom i monetarnom politikom. Treba imati u vidu da je naša ekonomija visoko zavisna od evra i takođe treba biti oprezan i ne zadužiti se kao u prethodnoj krizi. Struktura privrede sada je bolja nego 2008. godine, kada se rast prevashodno zasnivao na domaćoj potrošnji, jer je sada privreda više orijentisana na izvoz, pa kako se izvoz bude oporavljao, povećavaće se i privredna aktivnost. Sada je naš rast održiv. Kako bude našim glavnim spoljnotrgovinskim partnerima Nemcima i Italijanima, biće i nama – kaže Urošević, dodajući da je mnogo izazova poput trgovinskih ratova, poremećaja na tržištu nafte, slabosti evropskog bankarskog sistema.


Komentari5
df5f6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar
Naš narod kaže da papir trpi sve. Po mom mišljenju ekonimija nije se ni oporavila posle 2008. Presipanje iz šupljeg u prazno.
nikola andric
Najbolja analiza situacije je narodna: ''kad bi imali brasna, kao sto nemamo sira i jaja mi bi napravili pitu koju bi ovako podelili...'' Kod nas su se delile (vece) penzije, veci licni dohotci, veci ekonomski rast, itd. ''vecih velicina'' pogodnih za izborne rezultate. Ali slogan nije vise ''mi (na vlasti) cemo to it to'' nego ''svi zajedno cemo''…= SSSS. Sloga izmedju koliko partija?
Ivan Tomic
Plasim se da ce posledice biti mnogo vece i da su trenutno nesagledive. Ovog puta srecom neke privredne grane nece biti toliko pogodjene ili ce cak mozda zabeleziti rast (poljoprivreda i proizvodnja hrane generalno, farmaceutska industrija i sve one grane vezane za zadovoljavanje osnovnih potreba stanovnistva) pa mozda u proseku i ne bude toliko lose. Ali turizam ce trpeti mnogo, avio transport isto, usluzne delatnosti uglavnom sve, finansije... Mozemo samo reci - videcemo.
Pera Segedinac
Upoređujući se sa krizom iz 2008 godine i posledicama koje je izazvala po svetsku ekonomiju,posledice koje će biti zbog ovog virusa po našu ekonomiju biće takve da će se planirani rast za ovu godinu prepoloviti.Ovo važi čak i da se kriza okonča u prvoj polovini godine i da poljoprivreda bude na nivou proseka.
Dušan
Možda ne bi bilo loše da imamo jaku domaću banku sa velikom štednjom koja može da pomogne privredi povoljnim kreditiranjem?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja