četvrtak, 02.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 12.03.2020. u 13:19 Snežana Čikarić

Vreme nije prolaznost već večnost

Kad god idem na teren uvek su uz mene kamera, mikrofon, rasveta, stativ. I čekić kojim uzimam uzorke da bih sve to pretvorio u zapis koji će čitaocu i gledaocu omogućiti ne samo da sazna nešto o kamenu, već i da vidi kako to o čemu sam pisao izgleda u prirodi, kaže Dragan Milovanović, autor serijala koji nosi naziv „Čovek i kamen”
Професор др Драган Миловановић (Фото лична архива)

Kamen je najlepši dar prirode. Ima zadatu formu i uvek se lepo osećamo kada je kamen oko nas. Čovek se s kamenom rađa, živi, umire i ponovo rađa prkoseći vremenu, nepomirljivom znaku prolaznosti.

Ovim rečima počinje serijal od 12 epizoda pod nazivom „Čovek i kamen” koji se ove subote završava pričom o Rajkovoj pećini kroz koju će gledaoce Drugog programa RTS-a voditi Dragan Milovanović. Stručnjak, koji je decenijama svojim studentima na beogradskom Rudarsko-geološkom fakultetu na prijemčiv način predavao o stenama i mineralima, svoje znanje već godinama prenosi i televizijskim gledaocima. Skromno kaže da je on pre svega geolog i priučeni novinar kojem su iskustvo i komunikacija s ljudima omogućili da stekne znanje i o govorništvu i o pisanju.

– Posao kojim se bavim isključivo je vezan za teren. A na terenu reči nešto znače, a slika i video još više. Kada sam počeo da se bavim geologijom, sedamdesetih godina prošlog veka, od prvog dana sam imao fotoaparat, od prvog dana sam pisao i spremao tekstove koje sam prilagođavao programu u okviru predmeta koje sam držao, o stenama, mineralima. Oni su namenski rađeni za studente, ali vodio sam računa i o kulturi i o navikama tih generacija da im znanje prenesem što je moguće bolje. Tako je na mojim predavanjima bilo i recitacija, muzike. Podsećao sam ih da su na nekim lokalitetima živeli i stvarali naši poznati književnici, muzičari, voleo sam da im kažem kako je u selu Mokranje na tom nekom kamenu sedeo Stevan Stojanović Mokranjac. I ta veza čoveka i kamena je ostala moja osnovna premisa – kaže profesor Milovanović koji je nastavu držao na još nekoliko fakulteta u Beogradu i Banjaluci, potom u Kolarčevoj zadužbini imao predavanja na koja su dolazili ne samo studenti, već i kolege i njemu neki dragi ljudi, poput razredne starešine koja je i dan-danas njegov najveći i najdraži fan i najveći kritičar.

Vodio ih je kroz svet vulkana, pričao o geonasleđu Srbije, a potom je polako počeo da pravi dokumentarne filmove od kojih su neki nagrađeni.

– Kad god idem na teren uvek su uz mene kamera, mikrofon, rasveta, stativ. I čekić kojim uzimam uzorke da bih sve to pretvorio u zapis koji će čitaocu i gledaocu omogućiti ne samo da sazna nešto o kamenu, već i da vidi kako to o čemu sam pisao izgleda u prirodi – kaže Dragan Milovanović koji je svoja prva televizijska iskustva sticao na RTS-u, s kojim sarađuje još od osamdesetih godina prošlog veka kada je kao član svetske ekspedicije u Južnoj Americi pravio video-zapise od južnog Čilea do Uskršnjeg ostrva i Galapagosa.

Rajkova pećina (Foto: Dragan Milovanović)

Ciklus koji se u subotu zatvara pričom o Rajkovoj pećini prošao je konkurs na kojem je profesor Milovanović učestvovao, a u pripremi je i novi za koji se nada da će takođe dobiti zeleno svetlo za prikazivanje. Teme su različite, ali im je zajednička veza čoveka i kamena, kao i veza čoveka i kamena pored kojeg prolazimo svakoga dana.

– Ne znamo da je Skupština Srbije izgrađena od kersantita koji je iz Ripnja. Hotel Moskva takođe, ali i Narodni muzej. Kersantit ima sivo-zelenu boju, neutralnu, estetski prihvatljivu i lepu. I to je razlog što je korišćen. U najkraćem, blizu je, lep je i kvalitetan. Ako bude neophodno da se na ovim građevinama zameni neki blok, još ga ima u majdanu. I to je samo jedna od priča. Ovo je široka tema kojom obuhvatam celu Srbiju. Već sam bio u Kovinu gde se ugalj vadi pod vodom, u rudniku na Rudniku, pa u Ostrovici, vulkanu – priča naš sagovornik koji je svojevrsni hroničar Srbije iz jednog neobičnog ugla, onog koji priča o stenama na našem tlu.

– Pokušavam tu priču da vežem i s arheologijom kao i istorijom da bi bila pitkija. I s ljudima koji su obeležili jedno vreme. Bio sam svojevremeno s jednim čovekom, auto-mehaničarem, koji jako dobro poznaje istoriju rudnika na Rudniku, sin je rudara i ima veću zbirku rudarskih lampi i minerala nego svi mi. On je sada kustos muzeja – objašnjava profesor Milovanović.

Na pitanje kako dolazi do svojih sagovornika, šeretski kaže kako poznaje svako ćoše u Srbiji.

– Zovu me moji đaci ili kolege kad god se pojavi nešto interesantno i pravimo priče. Želim da pokrenem i mlade i stare da odu u prirodu. Svaka od tih naših planina ima svoju priču, vezana je za čoveka. A ono što je meni važno, ono što je bit svega, jeste to kako je kamen pravio sudbinu čoveka koja je neverovatna. Ovde na Balkanu je zemlja kuvala, ovde je bio osinjak i mi smo to što jesmo. Duboko verujem da je sredina u kojoj smo rasli, starili, umirali i u kojoj ćemo se ponovo roditi dokaz da vreme nije prolaznost, već večnost – smatra profesor Dragan Milovanović.

– Rajkova pećina priča je za sebe, lepota za sebe, doživljaj za sebe. Kao i svaka pećina. To je priča o borbi ljudi da dovoljno zarade za život, borbi koja nema cenu. Ti ljudi su specifičnog mentaliteta gde se emocije mere dodirom. To su rudari koji dodirom kažu da mnogo pričate, oni vam neće reći hvala, ili pomoći ću ti, već će to uraditi svojim delom. U toj epizodi čućemo i legendu speleologije Radenka Lazarevića koji je ovu pećinu detaljno proučavao i u velikoj meri doprineo da se ona pripremi za posetioce. I u desetoj deceniji, kako kaže, „njegovog kratkog života”, Rajko završava novu knjigu u kojoj priča kako istražiti i čuvati pećinu – priča Dragan Milovanović.

Ukoliko bude još jedan serijal, u njemu će profesor Milovanović jednu epizodu posvetiti stenama koje se zovu peščari i od kojih su izgrađeni, recimo, Crkva Svetog Marka, deo Brankovog mosta, Dom sindikata...

– Ti peščari su iz Belih Voda, sela kamenorezaca. Pričaću i priču o novoj klesarskoj školi u Kruševcu, objasniti kako su nastali manastiri... Želeo bih da ovim pričama probudim gledaoce da krenu u prirodu, sami ili s nama, da je upoznaju kako bi bolje upoznali sebe – kaže profesor Dragan Milovanović.

Komentari0
3ad7a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja