sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 11.03.2020. u 22:55 Jelica Antelj – Ivana Albunović
UOČI DANA POTROŠAČA

Svet ulazi u deceniju održive potrošnje

„Konzjumer internešenel” dao smernice po kojima bi kupci u budućnosti mogli da usvoje navike koje doprinose oporavku naše planete
(Фото Пиксабеј)

Svakog minuta se širom sveta proda gotovo milion plastičnih flaša, dok najnovija istraživanja pokazuju da čak pet triliona komada plastike pliva u okeanima. Godišnje se proda 80 milijardi novih odevnih predmeta, a potroši se oko 3,9 milijardi tona hrane, od čega se baci jedna trećina tih namirnica. Najnoviji podaci na koje je ovih dana, uoči obeležavanja Svetskog dana potrošača 15. marta, ukazao „Konzjumer internešenel”, potvrđuju da je svetu hitno potrebna drastična promena u svim segmentima potrošnje. Zato će i ovogodišnja kampanja kojom se obeležava dan svih potrošača u svetu biti posvećena održivoj potrošnji. Globalni pokret potrošača će, navodi se, ukazati na sve načine na koje građani u deceniji pred nama (koja se smatra i poslednjom šansom da se zaustavi globalno zagrevanje), mogu da menjaju navike i doprinesu oporavku i razvoju naše planete.

– Potrošači širom sveta moraju da menjaju navike i na taj način odigraju svoju ulogu. I vlade i kompanije moraju da učine sve da bi održiva potrošnja bila što lakši izbor za kupce. Potrošači su spremni za ove promene, a to su pokazali i milioni onih koji su u septembru prošle godine izašli na ulice zahtevajući odlučnije akcije od svojih vlada i kompanija – navodi se u saopštenju „Konzjumer internešenela” povodom Svetskog dana potrošača. U nedelji pred nama u kojoj će sve organizacije potrošača širom sveta organizovati nacionalne kampanje, Svetska organizacija za zaštitu potrošača dala je smernice koje mogu da pomognu u boljoj promociji održive potrošnje. Jedna od njih jeste i bolja informisanost, a to podrazumeva pružanje jasnih i intuitivnih informacija kako bi kupci lakše donosili odluke o kupovini takvih proizvoda.

– Netačne informacije slabe poverenje kupaca. Tako je nedavno u Brazilu u jednom istraživanju kvaliteta proizvoda za takozvano zeleno pranje ustanovljeno da na 48 odsto od 500 analiziranih proizvoda deklaracije nisu bile tačne. Potrošači su dovedeni u zabludu da kupuju „zdravije” proizvode, a to nije bilo tačno. Kompanije koje pružaju jasne, odgovorne i transparentne tvrdnje na deklaracijama mogu u budućnosti da steknu konkurentsku prednost – navodi „Konzjumer internešenel”.

Druga smernica odnosi se na napredak u tehnologijama koje bi trebalo da smanje emisiju ugljen-dioksida. Pre svega se to odnosi na sve veći broj električnih vozila, ali i drugih inovacija. Kako potrošači u ovom slučaju mogu da menjaju svoje navike? „Konzjumer internešenel” napominje sve rasprostranjeniji trend usluga „rajd šeringa”, čije bi tržište do 2025. godine moglo da dostigne 170 milijardi dolara.

Ovaj model iznajmljivanja vozila ima cilj da smanji broj vozila na ulicama, a postoji i mogućnost takozvanih grupnih vožnji do odredišta. Budući da ovaj model preti da smanji profite proizvođačima automobila, mnogi od njih su već sami počeli da organizuju sopstvene servise kako bi se suprotstavili konkurenciji.

– Akcije se očekuju i u sektoru tekstilne i modne industrije, a posebno bi trebalo insistirati na većoj transparentnosti na održivosti brendova i proizvođača. Već ima veliki broj kompanija koje su svoje poslovanje podredili očuvanju planete, ali prostora ima mnogo, posebno kada je reč o proizvodnji predmeta iz sigurnih i obnovljivih materijala. U svetu se već održavaju brojne akcije doniranja neželjene odeće, a insistira se i na reciklaži – navodi se u smernicama ove organizacije.

Bilo da je reč o kupcima preko interneta ili u lokalnoj prodavnici, „Konzjumer internešenel” savetuje da se sve više radi na edukaciji kako bi neodrživa pakovanja bila što manje u upotrebi. Važno je izbegavati gomilanje nepotrebne ambalaže, ali i podizati svest o tome kako da je se rešimo. Osim pakovanja, promene su neophodne i kada je reč o zastarelosti proizvoda. Većina proizvoda ima definisan vek trajanja, međutim trebalo bi prekinuti praksu takozvanih ugrađenih kvarova koje su kompanije praktikovale zarad profita. Mnogi proizvodi koje koristimo svakodnevno – mobilni telefoni, televizori, bela tehnika, osetljivi su na mehaničke kvarove i softverske zastoje, a troškovi popravke su visoki. Globalno se njihov vek trajanja smanjuje, ali se u svetu već preduzimaju drastične mere zaštite potrošača koji su imali ovakve probleme. Uvode se propisi koji će podrazumevati i posebno obeležavanje proizvoda koji se „prebrzo kvare”. Pitanje elektronskog otpada se već ozbiljno rešava u većini svetskih zemalja, donose se posebni zakoni, a sa vodećim tehnološkim kompanijama prave se kampanje o korišćenju obnovljivih materijala.

Komentari5
bfe84
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јован К.
Најпре треба законски прописати да век нормалног коришћења разних апарата у домаћинству и разних електронских уређаја буде дужи и да произвођачи морају да обезбеде заменљиве резервне делове. Произвођачи треба да се договоре о заједничкој стандардизацији, а не да сваки од њих има неке своје стандарде. Вратити се употреби стакла и картона (јер могу да буду поново коришћени) и смањити паковања у пластичним судовима (флашама, теглама) за једнократну употребу. Борити се против потрошачке грознице.
Savjest i kultura naroda!
Gospodine Jovan, sa otpadom je tako u Srbiji. Npr. u Švajcarskoj samo ljudi odvajaju, staklo po boji, karton, papir, aluminijum, konzerve, stara garderoba, zeleni otpad, sve! Istrošena bijela tehnika se vraća u prodavnice jer je prilikom kupovine već plaćen otpad. Kućni otpad se baca u specijalnim kesama, u cijenu kese je uračunat odvoz. Ako je nešto pored kontejnera bačeno, to se ne odvozi, nego se mora pozvati i platiti specijalni odvoz. Zašto to ne funkcioniše u Srbiji? Sami ste krivi!
jesam gradjanin
Kako su samo naivni. Eto informisace potrosace sta treba da kupuju a sta ne treba i sve ce biti lepo. Nema sanse da to uspe, jer cela industrija svega na svetu, pociva na prodaji nepotrebnih a losih proizvoda i usluga koje je jeftinije praviti nego dobre i na kojima se visestruko zaradi Nece svetski tajkuni dozvoliti da im se smanji zarada, sto bi bilo neminovno ako se ovakvi planovi realizuju.
Милош
@Misli šta kupuješ - то је велика заблуда. Таквих што мисле шта купују је јако мало и они су безначајни. Већина купаца су послушне овце које раде шта им рекламе кажу. Маркетари су научили да веома вешто манипулишу људима, створили су потребе за безначајним глупостима и људи троше брдо пара на то.
Misli šta kupuješ...
Potrošači usmeravaju proizvodnju. Potrošači su tu koji sami zahtevaju samo jeftino, a ne kvalitetno, pa je proizvodnja tako usmjerena. Ako si građanin, onda misli šta ćeš kupovati, za tebe se proizvodi. Potrošač nameće tajkunima proizvodnju, ne obrnuto.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja