sreda, 27.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 09.03.2020. u 15:56 Ljiljana Petrović

Čovek sanja, Bog odlučuje

Mladi glumac Jovan Jovanović visok je 199 centimetara i nosi cipele broj 47. Jedna kostimografkinja mu je jako zamerila to što je visok. „Što ne ideš da igraš košarku. Mene si našao da mučiš”. To se i ostvarilo: u seriji „Žigosani u reketu” (Nova S) tumači lik košarkaša Gorana Babića. Trenutno ga gledamo i kao kadeta „Vojne akademije” (RTS)
Јован Јовановић (Фото Н. Марјановић)

Rastao je u Trebinju i imao razna interesovanja, tražio se i pronalazio svakog dana. Onda je shvatio da ekonomija nije za njega i da je gluma izbor pravi. Tako je odlučio da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Gledali ste ga preko raznih medija, a ima i zapažene uloge u serijama „Vojna akademija” (RTS) i „Žigosani u reketu” (Nova S). U prvoj je kadet Gvozden Savić, u drugoj košarkaš Goran Babić. Igrao je i u seriji „Senke nad Balkanom”, te u nagrađivanom TV filmu Gorana Markovića – „Slepi putnik na brodu ludaka”. Njegove uloge Dragog u „Hipnozi jedne ljubavi” Dušana Kovačevića i Murata u komadu „Osama – kasaba u Njujorku” Vladimira Kecmanovića, u režiji Darka Bajića, neće vas ostaviti ravnodušnim. Obe predstave su na repertoaru Zvezdara teatra.

Jovan Jovanović je neko za koga će se tek čuti. Skroman je, vaspitan, kulturan, talentovan i vredan. Veli da svoj početak karijere nije zamišljao tako uspešnim.

– Uloge su mi došle brže nego što sam očekivao. Radio sam marljivo tokom prvih godina studija. Bilo je puno posla. Ostalo mi je još nekoliko ispita da završim fakultet. Prošle godine snimao sam seriju „Žigosani u reketu” i pripremao diplomsku predstavu „Aj, Karmela” Hozea Sančiza Sinistera, sa Mionom Marković, sa kojom me je profesor Dragan Petrović Pele spojio na vežbama na prvoj godini. Ovu predstavu smo već odigrali na raznim studentskim festivalima: u Trebinju, Skoplju, Valjevu i kao „profesionalci” prvi put pred beogradskom publikom u Kulturnom centru Čukarica, 30. januara.

Zahvalan Peletu i Markoviću

Njegova životna deviza je „Čovek sanja, Bog odlučuje”. Priča nam da je igrom sudbine upisao glumu.

– Neke neverovatne stvari su se desile, neverovatni znaci pored puta i ja sam ih pratio. Prve godine sam došao potpuno nespreman i ispao u užem krugu. Bio sam dodeljen profesoru Srđanu Karanoviću, ali u okviru užeg kruga vi idete kod svakog profesora pojedinačno, pa sam te 2014. godine bio i kod Dragana Petrovića Peleta. S njim sam radio na tekstovima na kojima sam se spremao. Sećam se da su iza profesora sedeli tada apsolventi, danas glumci Đorđe Stojković i Anđela Jovanović i posmatrali kako radi sa kandidatima iz užeg kruga. Tu mi je bilo jako prijatno. I to je bio jedan od razloga zašto sam se vratio glumi. Nisam neko ko baš uvek istraje u svemu. Čini mi se da me je profesor Pele, na neki način, pokrenuo da ostvarim svoj san. A drugi je slučajan susret s glumcima Radomirom Nikolićem i Sofijom Juričan. Svojim savetima šta je potrebno za prijemni ispit mnogo su mi pomogli. Za moj drugi izlazak pred komisiju spremio sam dramski monolog „Smrt trgovačkog putnika” Artura Milera, odlomak iz „Zvezdane prašine” Dušana Kovačevića i govorio poeziju Miloša Crnjanskog. Strahovao sam da će me opet odbiti, ali, eto, dobio sam šansu da studiram sa jednom divnom, posebnom klasom o kojoj će se tek čuti.

Prvu ulogu ostvario je u televizijskom filmu „Slepi putnik na brodu ludaka” Gorana Markovića. Ulogu Jovana dobio je na početku druge godine fakulteta. Poznatom reditelju su bili potrebni dečaci od 17, 18 godina.

– Uh, kakvu tremu sam imao. Obukao sam kostim, ošišali su me, poslali na set. Nisam znao da toliko ljudi ima na setu. A onda je sve utihnulo, trebalo je da govorim tekst... Nije bilo jednostavno. Posebno što je bio napravljen plan da u prva dva dana snimam sve svoje scene sa Igorom Đorđevićem, koji je igrao Petra Kočića, glavnu mušku ulogu. U tri, četiri poslednje scene sam se malo umorio i išlo je sve teže. Goran Marković i cela ekipa su imali strpljenja. Marković me je često pozivao u svoju režisersku sobu, razgovarali smo: „Samo to kaži...”. Jako sam mu zahvalan, sačuvao me je. Ne kažem da sam napravio neku bravuru, ali dobro me je sačuvao. Znate već, mi na fakultetu učimo o pozorištu, nema tu kamere i ne treba da praviš neke velike, široke pokrete, već da budeš u kadru, uz to zanemariš i sve te ljude koji stoje iza kamere i snimaju. Tada nije bilo jednostavno, sada je već mnogo lakše, izveštio sam se. Naučio sam da se izolujem.

U seriji „Žigosani u reketu”

Majka i sestra su najveća podrška

Voli način rada i organizacije u pozorištu. Četvrtog aprila biće dve godine kako igra u predstavi „Osama – kasaba u Njujorku” u Zvezdara teatru. Nedavno je odigrao 50. predstavu, a ima osećaj kao da ih je bilo 10. U šali nam priča kako je za njega teško pronaći kostim. Visok je 199 centimetara i nosi cipele broj 47. Jedna kostimografkinja mu je žestoko zamerila to što je visok. „Što ne ideš da igraš košarku. Mene si našao da mučiš”. Kada je kostim skrojila, slatko su se smejali u kakvim situacijama su se sve našli. I to se i ostvarilo: zaigrao je košarkaša u hit seriji „Žigosani u reketu”. Postao je košarkaš kluba „Radnik”, sa Liona, zajedno sa Miodragom Dragičevićem, koji je nesuđeni košarkaš. Dragičević je trenirao u Crvenoj zvezdi, Partizanu, Superfundu, Vizuri. Spremao se za Ameriku, da studira na sportskom koledžu na Havajima, ali sprečila ga je „bolest poljupca”. Zatim sa Aleksandrom Radojičićem, Miloradom Kaporom koji takođe igraju dobro, i Vučićem Perovićem, odličnim šuterom.

– Već smo snimili prvi deo druge sezone. Od kraja januara snimamo finale, 21 epizodu. Svi u ekipi znamo da radimo pristojnu porodičnu seriju i nema tenzije. Od ranog jutra svi smo vredni i nasmejani. Ja snimam u Barandi, gde je stan košarkaša i Živkova kafana, a košarkaška sala nam je u masteru u Zemunu. Videli ste da se u ovoj drugoj sezoni moj Goran dosta promenio. U početku ga je sve čudilo, došao je iz Trebinja. Sada se navikao, nije zbunjen. Čak se i zaljubio...

Čujemo i da je zbog nove, pete sezone „Vojne akademije” morao da ide na časove boksa pa sada zna ponešto i o ovom sportu. Njegova uloga je ovoga puta manja. U prošloj, četvrtoj sezoni imao je 25, a u ovoj samo 9 snimajućih dana. Gvozden se okrenuo boksu i ne posvećuje dovoljno vremena svojoj devojci Maši, koju igra Gordana Paunović, pa i ona počinje da trenira boks.

Za svoje uspehe kaže da su to uspesi i njegove majke Ankice, koja je opštinski službenik, i sestre Jelene. Bile su svih godina uz njega. Otac mu je umro kada je imao pet godina.

– Sestra je starija od mene dve godine. Ona je neko ko me uči da cenim sve to što imam. Ona je neko ko me nekada kada sam nezahvalan vrati na pravi put, neko ko me uči da cenim i to malo što imam. Ona je neko ko poseduje samo ljubav i pruža je u neograničenim količinama i pritom ne očekuje da joj se vrati. Ona je moja inspiracija. Mnogo sam naučio od nje.

Nakratko je zaćutao...

– Jeca je osoba sa posebnim potrebama i na prvi pogled bi možda neko rekao da od nje ne može puno da se nauči, a, eto, ja sam neke suštinske stvari naučio upravo od nje. Ona je neko ko mi ne da da se izdignem kada bih ja malo uzleteo. Zato što mi pokaže da se sa malo može mnogo.

Za svoju majku kaže da je „majka hrabrost”, sve je ponela na svojim leđima. Bila mu je i otac i majka. Zahvalan joj je što ga je podržala kada je bio spreman da raširi krila i ode u beli svet... Danas se rado vrati u svoj porodični dom u Trebinju, koji je tik do stadiona fudbalskog kluba Leotar, da malo udahne vazduh, da uspori, bude mali čovek, jede mamina kuvana jela, leži i ceo dan ne radi. Ponose se njegovim uspesima i mnogi u Trebinju... Štampa beleži sve što radi.

Komentari5
93866
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

čovek
Čovek sanja, čovek i odlučuje. Sapient sat.
Andjela
Bravo Jovane, neka te sreća prati i Bog čuva!
Modesty
Пуно среће, Јоване!
Миодраг Стојковић
Човек сања, Бог одлучује, и одлучи да испуни сан човеков, а комисије се праве да ништа не виде и не чују . Шта тада са сновима чинити? Зна ли неко?
Mustafa Aga
Slazem se da mi ljudi imamo raznorazne snove ali dok nash Tvorac, Uzvisheni Bog, ne odluchi da nam se neshto desi...To neshto se sigurno neche desiti...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja