petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 08.03.2020. u 19:33 Darko Pejović

Starogradski biseri – zvuci nostalgije i ljubavi

Međuratna muzička kritika je nije cenila, postrevolucionarne vlasti su je godinama držale na ledu, ali gradska narodna muzika je opstala do danas
Но­ве пе­сме ко­је за­жи­ве у пр­о­гра­му ка­фан­ских орке­ста­ра вре­ме­ном по­ста­ју део ста­ро­град­ског ре­пер­то­а­ра (Фото Н. Марјановић)

Ako i najmanje imate osećaja za lepotu pesama i njihovog izvođenja, morate zatvoriti uši da ne slušate besmislene, dvosmislene, vrlo često i banalne reči, uz prostačku i pretencioznu mešavinu deformisanih otpadaka naših i stranih melodija. Ovako je 1926. o gradskoj narodnoj muzici pisao uticajni kompozitor i muzički folklorista Vladimir R. Đorđević, nipodaštavajući zvuk koji je dopirao iz kafana, nastao mešanjem folklorne tradicije i urbane muzike balkanskih i centralnoevropskih zemalja.

– Za razliku od muzičkih autoriteta, gradska publika je prigrlila novi žanr. Poklonici su bili pripadnici srednje klase, a naročito umetnici skloni boemskom načinu života: pisci, slikari, glumci, pesnici – kaže dr Marija Dumnić Vilotijević, naučni saradnik Muzikološkog instituta SANU. Njena knjiga „Zvuci nostalgije”, objavljena krajem prošle godine, prva je etnomuzikološka monografija o starogradskoj muzici u Srbiji.

– Varoška muzika, koju su izvodili tamburaški sastavi, bila je veoma popularna u Vojvodini. Jak centar je bila i Mačva, sa Šapcem kao središtem. Specifične gradske narodne pesme nastajale su u Vranju i u gradovima Kosova i Metohije. „Muzički jezik” u Raškoj oblasti bio je pod uticajem sevdalinki, koje su takođe vid gradske muzike. Naravno, Beograd  je bio prestonica ovog žanra, a život popularne narodne muzike pulsirao je u kafanama Skadarlije – opisuje naša sagovornica „raspored snaga” početkom 20. veka.

Ni u to vreme, a naročito nakon formiranja Jugoslavije, srpska urbana središta nisu bila izolovana ostrva. Muzički sastavi su cirkulisali među gradovima, a na tim turnejama repertoar su obogaćivali pesmama koje bi čuli od lokalnih orkestara. Prožimanje i tržišna potražnja doveli su do formiranja sve kvalitetnijih sviračkih družina, jednostavne melodije su aranžmanski obogaćivane, a pojedini instrumentalisti i pevači stekli su status zvezda.

– Tekstovi su uglavnom ljubavni, ali postoji i mnoštvo patriotskih pesama, koje veličaju slavnu istoriju. Glavni sentiment je nostalgija, idealizovana slika starih dobrih vremena, laganog načina života, vrednosti kojih više nema – kaže Marija Dumnić Vilotijević, dodajući da su kompozitori i tekstopisci ostajali u senci izvođača. Često se i ne zna ko su autori evergrin hitova gradske narodne muzike.

Od 1929. gradska narodna muzika se iz kafanskih oaza širi etrom, zahvaljujući Radio Beogradu. Nastup uživo na talasima prestoničkog radija bio je potvrda vrednosti, a snimanje gramofonske ploče – mera uspeha i slave. Zlatni period potrajao je do početka okupacije, tačnije do uspostavljanja novog političkog poretka posle rata. Komunistička vlast je gradsku narodnu muziku „stavila na led”, kao relikt buržoaskog društva. Nekim izvođačima je zabranjen rad jer su tokom okupacije nastupali na radiju i u kafanama. Revolucionarna represija vremenom je popustila, pa se, najviše zaslugom urednika Đorđa Karaklajića, u etar vratio „pročišćen” repertoar, bez tekstova u kojima se previše srbovalo ili, ne daj bože, veličala monarhija.

– Preokret nastaje 1971. godine, kada se u izdanju zagrebačkog „Jugotona” pojavljuje prva LP ploča pod nazivom „Starogradski biseri”, za čiju pripremu i realizaciju je zaslužan Žarko Petrović, poznati kompozitor zabavne muzike iz Užica. Njegova ideja je bila da se reafirmiše međuratna baština gradske narodne muzike, obogaćena plesnim ritmovima, kako bi bila prijemčiva uhu mlađe publike. Ujedno, to bi bila i kvalitetna alternativa novokomponovanoj narodnoj muzici, koja je tih godina bujala – kaže Marija Dumnić Vilotijević.

Petrovićev naum je prethodno u Beogradu udario u zid ideološkog nerazumevanja, dok su u Zagrebu prepoznali tržišni potencijal starogradske muzike. Tako se dogodilo da je „Jugoton”, osim „Starogradskih bisera”, objavio i ploču „Solunske pesme”. Oba izdanja su imala odlične tiraže, a dobro su se prodavale i među srpskom dijasporom.

Od tada do danas, ovaj žanr uživa puno „pravo građanstva”, u medijima i na tržištu. Pojedini stvaraoci, poput kantautora Zvonka Bogdana, postali su sinonim za ovaj muzički pravac, čiju su slavu pronosili i ansambli „Narakord”, „Tamburica 5”, „Sekstet Skadarlija”...

U socijalističkom periodu, u uglednim kafanama nastupalo se s podijuma, bez zalaženja među stolove, za unapred dogovorenu platu ili honorar, tako da gosti bakšišom nisu mogli da sužavaju repertoar, tražeći sve jedne te iste pesme...

– Starogradska muzika nije fosilni ostatak prošlosti, ona se regeneriše kroz nove kompozicije u čijem središtu su ljubav ili nostalgija. A kada pesma zaživi u programu kafanskih orkestara, to znači da ima potencijal da vremenom postane deo starogradskog repertoara – zaključuje naša sagovornica.

Državni ispit za radnu dozvolu

Tridesetih godina prošlog veka vođe sastava (kapelnici) polagali su poseban ispit da bi dobili dozvolu za rad. Članovi komisije su bili predstavnik Ministarstva prosvete i član uprave moćnog cehovskog Udruženja muzikanata, tamburaša, harmonikaša, svirača, pevača i pevačica u Kraljevini Jugoslaviji. Kandidat je morao da ima najmanje trogodišnje sviračko iskustvo i da priloži repertoar koji izvodi. Polagao je teorijski deo – poznavanje nota i aranžiranje, a potom je ocenjivan „način izvođenja, samostalno štimovanje i opšta muzikalnost”. Komisija je ocenjivala da li ansambl pod njegovim vođstvom „izvodi pojedine komade na takvoj umetničkoj visini da se njihovo javno izvođenje može dozvoliti po gradovima i palankama Jugoslavije”.

Komentari3
8cb5c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miro,Bastina-Ohio
Uloge vrsnih interpretatora te gospodske muzike,V.Carevca i J.Balas/nekad/i Z.Bogdana,danas,su nemerljive...Ali tako vaznu ulogu su imali i cuveni konzumenti te carobne muzike...Skadarlija belezi imena Dj.Jaksica,T.Ujevica,M. Kapora,Dj. Vestice,D.Radovica...Veliku prazninu i nedostatak te trpeze ljubavi-AGAPE,ne mogu nadoknaditi nikakve matrijalne i potrosacke vrednosti u formi "zlatnog teleta",koje srecemo u dalekim i stranim svetovima..Svima nama,tamo ,AGAPE,nedostaje...U Ohaju,9/3/2020 15:44
Дражо И.
Полагали су и педесетих и шездесетих година извођачи народне музике (укључујући и староградску и романсе) неформални испит, и то код Властимира Павловића Царевца. Ко је положио тај испит, снимао је трајне снимке за музички архив Радио Београда. Ко није, најчешће је мењао професију за неку музички мање захтевну. ПС: Што се тиче Ђорђа Караклајића, недовољно је рећи да је био уредник. Он је основао Велики народни оркестар Радио Београда (по бројности чланова налик симфонијском или филхармонији)...
баба
,,Полагао је теоријски део – познавање нота и аранжирање, а потом је оцењиван „начин извођења, самостално штимовање и општа музикалност”. A danas? Sapienti sat.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja