ponedeljak, 25.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:47

Zbog pranja novca doznake i sefovi pod lupom

U registru podaci o korisnicima, a ne i o konkretnim novčanim transakcijama i njihovim iznosima
Autor: Jovana Rabrenovićsreda, 04.03.2020. u 20:20
(Фото Д. Јевремовић)

Zbog pranja para doznake i sefovi ubuduće će biti pod lupom Narodne banke Srbije (NBS), to jest ona će voditi registar korisnika novčanih doznaka i registar sefova. Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ova ovlašćenja dobija centralna banka, a posao registracije počinje od 1. juna 2020. U međuvremenu, NBS je usvojila odluke kojima se bliže uređuju način vođenja ovih registara, način i rokovi dostavljanja podataka u ove registre, kao i način ostvarivanja uvida u te podatke.

– Sve banke i pružaoci platne usluge izvršavanja novčane doznake dužni su da do 15. aprila 2020. ispune sve neophodne tehničke uslove za dostavljanje podataka u ove registre i da obaveste NBS o tome. To za njih neće biti problem, niti će iziskivati dodatne troškove, imajući u vidu da se radi o subjektima nadzora koji sa NBS već imaju uspostavljene zaštićene kanale komunikacije za dostavljanje velikog broja podataka i izveštaja, a koji ispunjavaju najviše standarde informacione bezbednosti – kažu u centralnoj banci.

Cilj uspostavljanja jedinstvenih registara korisnika novčane doznake i sefova jeste unapređenje efikasnosti sistema za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma omogućavanjem nadležnim organima u tom sistemu (tužilaštva, sudovi, policija i Uprava za sprečavanje pranja novca) da brzo i pouzdano pristupe podacima o korisnicima sefova i licima koja vrše platne transakcije bez otvaranja platnog računa, budući da će podaci sada da se vode centralizovano i da će se redovno dostavljati i ažurirati. U skladu s međunarodnim standardima FATF i Nacionalnom procenom rizika, gotovinske transakcije po pravilu nose veće rizike, a imajući u vidu primenu savremenih tehnologija i brzinu izvršavanja platnih transakcija i u međunarodnom prometu, neophodno je stvoriti baze podataka koje će omogućiti efikasan i blagovremen pristup nadležnih organa u zakonom propisanim slučajevima.

Obavezu redovnog dostavljanja podataka u registar korisnika novčane doznake imaju svi pružaoci platne usluge izvršavanja novčane doznake – banke i platne institucije koje pružaju ovu uslugu, kao i „Pošta Srbije”.

– Napominjemo da će se u ovom registru voditi samo podaci o korisnicima platne usluge izvršavanja novčane doznake, koja predstavlja platnu uslugu kod koje se sredstva primaocu isplaćuju u gotovom novcu, a ne preko platnog računa, što je u ovom trenutku usluga koja se u najvećoj meri kod prekograničnih transakcija pruža preko globalnih servisa za prenos novca kao što su „Vestern junion”, „Manigram” ili RIA. Dakle, podaci u ovom registru odnosiće se na korisnike ove platne usluge, bez obzira na to da li primaju ili šalju novčana sredstva, a ne i na građane koji preko platnih računa u bankama primaju novčana sredstva iz inostranstva po osnovu penzija i zarada, socijalne pomoći – kažu u NBS.

U 2019. godini je ukupan priliv po osnovu novčanih doznaka iz inostranstva iznosio 3,516 milijardi evra, to jest oko osam odsto BDP-a, dok je u navedenom iznosu udeo onih novčanih doznaka iz inostranstva čiji će korisnici biti predmet evidentiranja u budućem registru iznosio oko 482 miliona evra (novčane doznake preko platnih institucija, banaka i javnog poštanskog operatora koji vrše prenos novca putem globalnih servisa gde se isplaćuje gotov novac).

– Napominjemo da će se u registrima voditi podaci o korisnicima novčanih doznaka, a ne i o konkretnim novčanim transakcijama i iznosima tih transakcija. Podaci iz Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake neće biti javno dostupni, već će se na njih primenjivati odredbe Zakona o platnim uslugama koje se odnose na poslovnu tajnu i odredbe propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti. S tim u vezi, pristup podacima u Jedinstvenom registru korisnika novčane doznake moći će da ostvare isključivo organi i lica koji na osnovu Zakona o platnim uslugama imaju pravo pristupa podacima koji se, u skladu s tim zakonom, smatraju poslovnom tajnom i isključivo za svrhe koje su predviđene time – kažu u NBS.


Komentari7
3aa67
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miodrag mio
Drzava ce ovim potezom stviti i sebi i siromasnom narodu, kiji prezivljava od doznaka iz dijaspore, omcu oko vrata. Jedini dobitak ce imati jer umrlom narodu od gladi nece morati da isplacuje minimalne penzije. Ovo sigurno nije izmislila Jorgovanka Tabakovic, guverner NBS vec copor onih koji mrze sopstveni narod.
Marija P.
Da li je pranje para ili finansiranje terorizma prijem ino penzije u Srbiji, ili kada ti muz, zena, dete ...posalje novac porodici da prezivi?? Sada ce penzioneri (kao 90-tih) otvarati racune u inostranstvu i dva puta godisnje ici za sve penzije, a dijaspora ce slati novac (200-300eu), po prijateljima kada dodju u Srbiju. Tuzno. Losa odluka cija je baza da oporezuju novac koji je u inostranstvu vec oporezovan.
Mirko
Sem za tete iz Kanade
Zoran
Jos jedan uspeh nasih drzavnih sluzbenika koji smisljaju razne nacine za otimacinu para,naravno uvijeno u oblandu.Samo ne znam jesu li to sami smislili ili im je neko pomogao.
Seka
Većina tih donacija je u stvari plata negovateljica i negovatelja. Rade u inostranstvu po 24h na crno. A rodbina baka i deka, o kojima brinu novac uplaćuje nekome od radbine radnice u Srbiji. Bolje bi bilo da zaštite svoje građane da im ide staž i zdravstveno. Jel će posle spasti na teret socijalne pomoći, a ovamo rade u inostranstvu po 24h! A dosta njih ovde već i koristi socijalnu pomoć, a u inostranstvu zagađuju po nekoliko hiljada evra mesečno...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja