utorak, 14.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 03.03.2020. u 18:00 Marijana Avakumović
KOPAONIK BIZNIS FORUM

Ministar finansija obećava penzije od 430 evra

Drugu industrijsku revoluciju smo pokušali, treću smo preskočili, a četvrtu nećemo propusti – rekao je Mali povodom industrije 4.0, koja je glavna tema ovog foruma
Синиша Мали (Фото Танјуг)

Od našeg specijalnog izveštača
Kopaonik – Prosečna penzija će biti 430 ili 440 evra na kraju 2025. godine. S tim pitanjem u vezi već smo započeli razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom. Švajcarska formula je sjajna, ali hoćemo još više da damo i da se odužimo svojim najstarijim sugrađanima, koji su najviše podneli teret reformi – ovim rečima je ministar finansija Siniša Mali na Kopaonik biznis forumu objasnio zašto se posle dva meseca od usvajanja švajcarske formule razmišlja o novom načinu usklađivanja penzija.

Prema njegovim rečima, projekcija je da će do 2025. BDP naše zemlje iznositi 73 milijarde evra, dok će u narednoj deceniji čak biti udvostručen.

Do takvog rezultata Srbiju će dovesti stabilna makroekonomska politika, javne finansije i ulaganja od 14 milijardi evra u okviru programa „Srbija 2025”.

To ulaganje, kako je objasnio, podrazumeva da svi građani Srbije dobiju vodovod i kanalizaciju. Potom je planirano devet milijardi evra u izgradnju puteva i pruga. Zdravstvu je namenjeno 600 miliona evra. Obrazovanju i digitalizaciji 600 miliona evra. Poseban akcenat biće stavljen na unapređenje poslovne klime za dolazak stranih investitora.

– Drugu industrijsku revoluciju smo pokušali, treću smo preskočili, a četvrtu nećemo propusti – rekao je Mali povodom industrije 4.0, koja je glavna tema ovog foruma.

Ministar finansija je naglasio da je 2019. bila ekonomski jedna od najuspešnijih za Srbiju, zbog završetka mera fiskalne konsolidacije i velike stope rasta, koja je iznosila 4,2 odsto. U poslednjem kvartalu iznosila je čak 6,1 odsto, uprkos uvođenju kvota na izvoz čelika i prištinskim taksama, kada smo bili prvi u Evropi. Stopa rasta u januaru ove godine iznosila je čak 6,5 odsto.

Naglasio je da vlada vodi odgovornu politiku, rekavši da je učešće javnog duga u BDP-u ispod 50 odsto, dok je 2015. javni dug imao učešće 75 odsto BDP-a.

Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, rekla je da je udeo problematičnih kredita smanjen na 4,1 odsto, a prema poslednjim podacima, dinarska štednja iznosi 83 milijarde dinara, što je samo delić pokazatelja koji potvrđuju finansijsku stabilnost zemlje. Ona je podsetila da je inflacija u Srbiji niska i stabilna sedmu godinu zaredom i da se u proseku kreće oko dva odsto.

– Ekonomskom politikom koju smo sprovodili gotovo osam godina stvorili smo povoljan ambijent za investiranje. Danas govorimo o Srbiji s niskom inflacijom, znatno povoljnijim uslovima finansiranja, relativno stabilnim kursom dinara, jednocifrenom stopom nezaposlenosti, Srbiji s uređenim javnim finansijama, u kojoj se smanjuju regionalne razlike i obnavlja i podiže infrastruktura, uvode savremene usluge koje omogućavaju brže, lakše i jeftinije transakcije – rekla je guvernerka NBS.

Tabakovićeva je kazala i da je postignuta i očuvana stabilnost cena, da je promenjen pristup u vođenju monetarne politike i da se uz mnogo manje troškove postiže mnogo više.

Guvernerka je navela da je NBS u periodu od avgusta 2012. do danas kupila na deviznom tržištu oko četiri milijarde evra, a da se i dalje govori o kursu dinara od oko 117,5 dinara za evro, što je promena manja od jednog procenta. U tom periodu gotovo su udvostručene neto devizne rezerve.

– Pojedini, opet vrlo retki, kritikuju nas da veštački održavamo jak dinar, a ja im poručujem da bi bez naših intervencija dinar bio još jači, što i upravo iznet podatak potvrđuje. Reagovali smo na kratkoročne eksterne šokove, bez uticaja na trend kursa, i intervencije su bile ređe nego u prethodnom periodu – navela je guvernerka NBS i podsetila da je u decembru Džej Pi Morgan, jedna od najcenjenijih finansijskih institucija u svetu, u izveštaju o očekivanim makroekonomskim i finansijskim kretanjima u zemljama u razvoju za 2020. ocenio da je srpski dinar realno vrednovan.

Tabakovićeva je navela da izvoz srpske robe i usluga od 2013. raste po prosečnoj godišnjoj stopi od oko 11 odsto i da je njegova vrednost udvostručena sa 11,5 milijardi evra na 23,4 milijarde evra. Učešće izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu povećano je sa 34 odsto na 51 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 67 odsto na 84 odsto.

Prema njenim rečima, izvoz naše robe i usluga zadržao je snažnu dinamiku i u 2019. uprkos usporavanju globalne tražnje, čak je, uz rast po stopi od 10,5 odsto u 2019, ubrzao rast u odnosu na 2018, kada je iznosio 9,6 odsto.

Guvernerka je naglasila da su samo u poslednje dve godine investicije opredelile tri četvrtine rasta. Po tom osnovu, učešće fiksnih investicija u bruto domaćem proizvodu od 2015. do 2019. povećano je sa 17,5 odsto na 24 odsto. Ove godine NBS očekuje dalji rast njihovog učešća na 24,5 odsto.

Jan Kes Martijn, šef misije MMF-a u Srbiji, zadovoljan je reformama koje je srpska vlada sprovela, ali prema njegovim rečima, potrebna je mnogo veća stopa rasta BDP-a, koja je u Srbiji po glavi stanovnika niža nego u zemljama članicama Evropske unije.

– Prioritet je da se održi fiskalna disciplina. Srbija je dosta uradila i uspela je zaista da održi zdravim svoje javne finansije. Taj fiskalni prostor je bolje iskoristiti za investicije nego za potrošnju – smatra Martijn.

Jedan od ključnih izazova, po njegovom mišljenju, jeste demografija. Ova tema provejava kod većine govornika na Kopaonik biznis forumu. On je naveo da je 420.000 ljudi emigriralo iz Srbije između 2008. i 2017. godine i da očekuje da će se to pogoršavati kada se Srbija priključi EU, kao što je bio slučaj s Rumunijom i Hrvatskom.

Infrastruktura je poslednjih godina poboljšana, ali još ima prostora za njeno unapređenje.

– Moramo da vidimo da li u budžetu ima prostora za velike investicije. Potrebno je povećati mehanizam upravljanja i kontrole projekata da bi se za uloženi novac dobila prava vrednost – naglasio je predstavnik MMF-a.

Prema njegovim rečima, siva ekonomija i dalje ima veliki udeo u bruto društvenom proizvodu u odnosu na prosek Evropske unije. Taj udeo je iznosio 25 odsto između 2015. i 2017. godine, sada je pao, ali je i dalje visok.

Komentari21
75c7a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sofija
Mi nismo na obali mora to je nas hendikep , oni jesu i mogu da ucenjuju, jer ako se ne prodje preko njih , tesko je i skuplje dalje. Mi nemamo takav polozaj ,to je razlog, ne nikakva ljubav.
Decak
Penzije od 430 Evra na kraju 2025 God ? Da li to vazi samo ako SNS pobedi na aprilskim izborima i ostane na vlasti ?
violeta
Mali obecava ,,velike,, penzije ? To nije problem, problem je da li verujete u to ?
Simka
Pred izbore obećanja... a šta će sve biti do 2025 g. I kolko će sve poskupeti , to ne priča !
Jeremija
Šta ga košta?!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja