ponedeljak, 25.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43
„POLITIKA” ISTRAŽUJE PUT IZGUBLjENE PA NAĐENE UMETNIČKE SLIKE

Makedonska veza „Klopke za ptice”

Autor: Aleksandra Petrovićponedeljak, 02.03.2020. u 22:55
Још је нејасно како је дело познатог сликара прешло из државне својине у приватну (Фото Монографија „Сликари и вајари”)

Ako je Skoplje dalo „Klopku za ptice” srpskim kolekcionarima u zamenu za dela makedonskih umetnika, onda je sve u redu, jer se „trampa” tretira isto kao i kupoprodaja, ali samo pod uslovom da je tadašnja SR Makedonija zaista dobila sliku na poklon od SIV-a, kažu pravnici kojima smo predočili jednu od mogućih verzija neobične priče o slici velikog slikara Mila Milunovića, koja se decenijama vodila kao „nestala” iz zgrade SIV-a, a pre dva meseca se pojavila na izložbi „Srpsko slikarstvo 20 veka” u Domu vojske u Beogradu.

Autor izložbe, istoričar umetnosti Nikola Kusovac, najpre je za naš list rekao da „slika nije nestala”, jer bi on to znao, budući da je pre 44 godine bio član komisije koja je popisivala umetnička dela u državnim institucijama, ali sada tvrdi da je „Klopka za ptice” poklonjena Skoplju još 1963. godine, posle katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio taj grad. Tada su u Makedoniju pristizale slike iz celog sveta, među kojima je bio i Pikaso.

Sasvim je izvesno da je u nesebičnoj pomoći Skoplju iz Beograda i iz cele Jugoslavije došlo mnogo poklona u vidu umetničkih dela. Međutim, za sada ne postoji nijedan dokument da je „Klopka za ptice” data na poklon. Pravnici tvrde da bi to moralo biti zabeleženo u arhivama, naročito u vreme druga Tita, koji je i sam bio veliki ljubitelj Milunovićevih slika. Štaviše, u Palati Srbija nema traga da se ova slika uopšte nalazila u toj zgradi.

– Slika je bila svojina Izvršnog veća FNRJ. To je 1959. godine zabeležio Miodrag B. Protić, osnivač Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, u „Prosvetinoj” monografiji „Slikari i vajari” – kaže za „Politiku” dr Ivana Simeonović Ćelić, redovni profesor u penziji Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, sada direktor Muzeja „Cepter”, inače supruga čuvenog srpskog slikara Stojana Ćelića.

Ona je prva evidentirala da slike nema u zgradi SIV-a kada je 1996. godine priređivala monografiju o Milu Milunoviću, o čemu smo pisali u sretenjskom dvobroju „Politike”. Nikola Kusovac nam je tada rekao da „ne koristi nepouzdanu literaturu” i da je u knjigama profesorke Simeonović Ćelić bilo grešaka. Sada, međutim, priznaje da podatak nije pogrešan i priseća se da je „Klopka za ptice” bila poklonjena Skoplju.

„Politikinu” priču o ovoj slici preneli su i drugi mediji. Neki tabloidi tvrdili su da je „Klopka” bila ukradena, što je dalo povoda za različite komentare u krugovima kolekcionara.

Profesorka Ivana Simeonović Ćelić javila se našoj redakciji sa otvorenim pismom Kusovcu.

– Ako osporavate literaturu „sa puno grešaka i nepouzdanu za korišćenje” nadam se da barem poštujete neprikosnovenu ličnost kakav je bio Miodrag B. Protić, osnivač Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, slikar, teoretičar, likovni kritičar i odličan poznavalac dela i lika Mila Milunovića. Šaljem skenirane stranice davno objavljene knjige Miodraga B. Protića u ediciji „Slikari i vajari” u izdavačkoj kući „Prosveta”, u kojoj se nalazi podatak o slici „Klopka za ptice” koja je sada predmet raznih insinuacija i domišljanja – napisala je dr Ivana Simeonović Ćelić.

Našoj redakciji javio se i vlasnik slike Radojica Mihajlović, iz čije je kolekcije ovo delo pozajmljeno za izložbu u Domu vojske.

– Slika je došla 2001. godine iz Makedonije, sa odobrenjem njihovog Ministarstva kulture. Imam uredne papire o tome kao savestan kupac. Dimenzije nisu 120 puta 70, kao što ste objavili, već 170 puta 118, a tehnika nije tempera i ulje na platnu nego ulje na lesonitu. Možete doći da vidite sliku i da je izmerite – rekao nam je Radojica Mihajlović.

Dva naziva iste slike (Foto A. Petrović)

Poslao nam je dopis Ministarstva kulture Republike Makedonije, od 31. januara 2001. godine, naslovljen na Umetničku galeriju Skoplje. Reč je o dozvoli ovog ministarstva da se pet dela iz kolekcije galerije može izneti iz zemlje i to u zamenu za slike makedonskih slikara Lazara Ličenoskog i Nikole Martinoskog. Navedeni su nazivi pet dela za koje se izdaje dozvola za iznošenje iz zemlje. Među njima su i „Pejzaž” Petra Lubarde i „Momče so kačket” Petra Dobrovića. Kao naziv slike Mila Milunovića iz 1958. godine navedeno je – „Kompozicija”, dimenzija 170 puta 120, u tehnici „maslo na platno”. Naznačeno je da će dela iz Makedonije izneti Tomislav Gievski, a dozvolu je potpisala tadašnja ministarka kulture Ganka Samoilovska Cvetanova.

Slika na poleđini ima i nalepnicu Umetničke galerije Skoplje, ime autora i naziv „Kompozicija”. Pitali smo kako to da je naziv drugačiji od izvornog i ima li papira o kupovini slike.

– Nije neobično da jedna slika ima više naziva. Možete da krstite sliku kako hoćete. U to vreme bili smo jedna država i slike su dolazile u sve muzeje širom Jugoslavije, a za iznošenje desetak slika iz Makedonije 2001. godine postoji odluka Sobranja. Sa muzejem u Skoplju je napravljen ugovor o razmeni za dela makedonskih slikara i tako je srpsko kulturno blago vraćeno u Srbiju. Ja nisam ovu sliku kupio tada. Ona je najpre došla u kolekciju košarkaša Saše Obradovića, a ja sam je od njega kupio 2008. godine. Nemam ugovor jer to nije bila kupoprodaja već razmena. To je uobičajeno među kolekcionarima. Dao sam Obradoviću „Bosanski pejsaž” Jovana Bjelića, a on meni ovu sliku i papire iz Makedonije – ispričao je Radojica Mihajlović.

Naglasio je da je reprodukcija bila objavljena 2013. godine u publikaciji „Kolekcionar kao kustos i selektor” beogradske galerije „Arte”, sa tačnim dimenzijama, ali pod nazivom – „Ptica u kavezu”. U monografiji izložbe „Srpsko slikarstvo 20. veka” iz decembra 2019. godine ponovo se pojavljuje prvobitni naziv „Klopka za ptice”, ali sa manjim dimenzijama. Kusovac kaže da je to štamparska greška.

Imali smo uvid u obe publikacije i uverili se da je reč o reprodukcijama iste slike, ali sa drugačijim nazivima i podacima.

– Slika „Klopka za ptice” Mila Milunovića nije zavedena niti evidentirana u našoj kartoteci. Što se tiče drugih radova Mila Milunovića, smeštena su u objektima Vlade RS, u zgradi Predsednika Republike Srbije na Andrićevom vencu 1, reprezentativnim vilama i rezidencijama, a dve slike se nalaze u Dvorskom kompleksu na Dedinju. Najveći broj Milunovićevih slika koje su u nadležnosti uprave nalaze se u Palati Srbija – navela je istoričar umetnosti Sandra Vesić Tesla, rukovodilac Grupe za zaštitu, očuvanje i prezentaciju kulturnih dobara Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, koja se nalazi u Palati Srbija.

Useljenje zgrade SIV-a počelo je 1961. godine i tada je raspisan konkurs za otkup umetničkih dela. Međutim, Milunovićeva slika je još 1959. godine evidentirana kao svojina Izvršnog veća FNRJ.

Upitana da li može da tvrdi da „Klopka za ptice” nikada nije bila izložena u zgradi današnje Palate Srbije, naša sagovornica je odgovorila: „Za svaku sliku imamo podatak, samo za ovu sliku nemamo nikakav trag.” Dodala je da je u Titovo vreme postojala „gvozdena kontrola”.

– Izvršno veće FNRJ se pre useljenja u zgradu SIV-a nalazilo u Starom dvoru, gde je sada Skupština grada Beograda – rekla nam je Sandra Vesić Tesla.

Zvanično smo se obratili i direktorki Muzeja grada Beograda Jeleni Medaković, u nadi da će u njihovim arhivama biti pronađen pisani trag o „Klopki za ptice”. Očekujemo da odgovor uskoro stigne.


Komentari0
ed033
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja