petak, 03.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:21

Balast prošlosti oborio cenu Komercijalne banke

Na dokapitalizaciju i isplatu stranim ulagačima potrošeno 360 miliona evra, a postignuta cena iznosi 387 miliona
Autor: Jovana Rabrenovićpetak, 28.02.2020. u 22:51
(Фото Небојша Марјановић)

Sada kad je Komercijalna banka prodata Novoj Ljubljanskoj banci i kad je konačno poznato da je za udeo od 83,23 odsto država uspela da dobije 387 miliona evra, jasno je da je to mršav posao za državu. Ne zbog postignute cene, jer stručnjaci kažu da je to na nivou prodaje drugih banaka u regionu, već zato što treba imati u vidu troškove koje je država imala pre ove transakcije, a to je isplata stranih investitora.

Podsećanja radi, deoničarima, a to su bili Evropska banaka za obnovu i razvoj, IFC – Međunarodna finansijska korporacija, nemački i švedski fond, država je u drugoj polovini prošle godine isplatila oko 260 miliona evra. Na to se obavezala takozvanom put opcijom, još ugovorima iz 2006. i 2009. godine, u slučaju da zaključno sa 2015. godinom banka ne bude privatizovana ili da se ne postigne zadovoljavajuća cena. Stranci su u pomenutom periodu dokapitalizovali banku sa 190 miliona evra, što znači da su na tom poslu zaradili gotovo 70 miliona.

Nisu samo stranci dokapitalizovali banku, jer je i država 2012. uložila dodatnih 100 miliona evra kako bi ostala najveći pojedinačni vlasnik, s udelom od 42 odsto. Dakle, na rashodnoj strani država je okvirno imala trošak od oko 360 miliona evra.

Nenad Gujaničić, broker „Momentum sekjuritiza”, kaže da je Komercijalna banka prodata za 77 odsto knjigovodstvene vrednosti, što je u rasponu prodavanja banaka u regionu u poslednjih nekoliko godina. Istina, bilo je i nekoliko izuzetaka, kada je cena išla do knjigovodstvene vrednosti.

– S obzirom na to da Komercijalna banka ima veliki udeo na domaćem tržištu, ova cena bi svakako bila viša da banka nema balast prošlosti. Akcionarima duguje više od 66 miliona evra dividendi, koje se moraju isplatiti, a nema ni baš sjajnu reputaciju s obzirom na veliku količinu loših kredita koje je akumulirala tokom krize i dugo skrivala u bilansima. Tačno je da sa aspekta finansija država nije previše sjajno prošla, uzevši u obzir otkup akcija od stranih finansijskih institucija definisan ugovorom, ali je u ovom momentu postupila racionalno i logično s obzirom na istorijat uloge države u upravljanju bankama. Čak i da je država u minusu, ovo je dobra odluka jer će se privatizacijom Komercijalne banke preduprediti novi gubici, koje bi ponovo snosili poreski obveznici – smatra Gujaničić.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da očigledno nije mogla da bude postignuta bolja cena. Koliko god da se sada govori o njenom profitu na godišnjem nivou od sedamdesetak miliona evra, ne treba zaboraviti da je bila opterećena problematičnim plasmanima, raznim aferama, lošim državnim upravljanjem i da joj je to svuklo cenu naniže. Treba uzeti u obzir i kakvo je finansijsko tržište u Srbiji, na kojem nema povećanja plasmana.

– Nisu se Slovenci, odnosno Amerikanci investitori sigurno preračunali. Nije ovo više vreme kao ono kad je Mišković prodao Delta banku za 380 miliona evra. Tada su se banke prodavale po višim cenama. A što se tiče toga da je država imala trošak od 360 miliona evra da bi na kraju dobila 387 miliona, ja tu ne vidim ekonomski rezon. Mislim da nije trebalo baš sada da je prodaju, ali su verovatno morali – kaže Milićević.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da sama činjenica da je postignuto samo 77 odsto knjigovodstvene cene pokazuje da nije trenutak za prodaju banke, pogotovo ako se ima u vidu da je lane, nakon čišćenja bilansa, imala profit od 70 miliona evra i ako se uzme u obzir pretpostavljena dobit u ovoj i narednim godinama.

– Argument za prodaju po kojem će se dobijeni novac koristiti za zamenu starih, skupljih zaduženja i za finansiranje investicija ne stoji, jer je trenutno na međunarodnom tržištu poplava jeftinog novca i možemo lako da se zadužimo po povoljnijim kamatama nego ranije. Pogotovo sada, kada smo blizu investicionog rejtinga – kaže Đukić.

Prema kupoprodajnoj ceni za 83,23 odsto akcija, cela banka vredi 465 miliona evra, međutim NLB nije obavezna da raspiše tender za obavezan otkup akcija od manjinskih akcionara Komercijalne. Sem toga, dodeljena, ali još neisplaćena dobit iz prošlih finansijskih godina biće isplaćena pre zatvaranja transakcije. Postojeći akcionari takođe će dobiti dividendu u iznosu od 50 odsto neto prihoda u 2019. godini, do maksimalno 38 miliona evra pre zatvaranja transakcije.

Kupovinom Komercijalne banke NLB grupa dobija najveću stranu filijalu, više od 770.000 aktivnih klijenata fizičkih lica i najveću prodajnu mrežu u zemlji, sa 203 ekspoziture uz postojeće NLB-ove ekspoziture. Dodatno – i filijale u BiH i Crnoj Gori.


Komentari21
ba7a2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Mihailović
Prodaja KB za debeli minus, 360 je ova vlast uložila u istu, a uz plus kupovinu u BiH i CG filijala, u kojoj je i 1,8 milijardi e štednje i godišnji profit 70 miliona e je najveća glupost neodgovornih do naroda i države. Mislili su samo na svoj komfor i podmirivanje sebe za i posle izbora jer će neki dobiti verovatno i političke otpremnine da ne bi talasali. Ovo je ubrzano osiromašivanje države da bi se oterala u stečaj, podelila sa juga i bila privatizovana, sa većinskim nekim novim narodima.
vox ex populi
Ma, nismo ni sumnjali. Opet oni pre upropastili i to vam je džoker.
sve za nase dobro
Prvi exspert zatvori Beobanku, drugi prodade Agrobanku , i nastavi da nas savetuje iz sveta, sta jos ima da se proda, i treci potpisa prodaju, jedine Srpske banke koja je ostala. Da li smo mogli bar neku banku da sacuvamo da bude nasa Srpska, bili bi smo ponosni na nase finansiske strucnjake. Znamo, da je teza opstati i boriti se , nego prodati, i debelo platiti posrednika.
Preporučujem 6
Nikola
Balasti proslosti...ali je zato sada tu svetla kapitalisticka buducnost...
Леон Давидович
Невероватна је неспособност људи који су завладали од деведесетих па на овамо. Ти људи нису способни да било шта корисно ураде за Србију већ је сав смисао њихове политике све распродати и дати на управу странцима.Има ли већег понижења за један народ ако више ништа није у његовим рукама, ни зашта се не пита и ни о чему не одлучује. Грађани Србије постају само статисти , а главне улоге добили су странци који о свему одлучивати.
vox ex populi
Građane Srbije država je predala stranim multinacionalnim kompanijama koje ih zapošljavaju na lizing(!).
Preporučujem 29
Ko to ugasi svijetlo?!
@Gradjanin : Ko ugasi svijetlo u Srbiji? Cudo jedno : nas Tesla izmisli struju, a sad neko od nasih politicara izmisli kako napraviti mrak!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja