Neće vas više niko nedeljom zvati na ručak. Neće vas više niko zvati ni na kafu. Jedino možda tri sedmice unapred. Kad upiše u svoj rokovnik.

Nećete imati omiljenu mesnicu i biti mesareva ljubimica kojoj ostavlja najbolje batake. Ovde ćete teško uopšte naći mesnicu. Meso ćete kupovati zapakovano u supermarketima sa rokom trajanja 12 dana.

Nećete imati kome da ostaviti dijete na dva sata da sa prijateljicom odete na kafu. Nećete imati ni prijateljicu koja bi vas zovnula na kafu. Nećete imati ni vremena da odete na kafu.

Neće vam mama ispred vrata ostaviti gajbu domaćeg povrća iz bašte. Neće, jer je hiljadu kilometara, ipak, daleko. Neće moći da vam napravi knedle. Ni sarmu. Ni krompirušu. Neće vam nikad moći pričuvati dijete da odete kod doktora, zubara, frizera…

Nećete moći policajca da šarmirate kad pređete preko pune linije. Nećete moći da šarmirate ni kontrolora koji vas uhvati bez karte u busu. Odmah će vas upisati i izbaciti na sledećoj stanci. Nećete moći ni od bakice na pijaci kupiti priglavke i tako joj uljepšate dan. Takvih bakica ovdje nema.

Nećete moći nahraniti ni lutalicu jer nema ni lutalica. Nećete idući sa posla sresti staru jaranicu i otići negdje na ručak. Neće vas kumovi zovnuti na roštilj dva sata prije početka roštiljanja. I oni su hiljadu kilometara daleko. Nećete se sedmično jednom fenirati, jer niste ovca za šišanje. Iz istog razloga nećete se ni depilirati ni sređivati nokte. Ni obrve.

Nećete sa prodavačicama razmenjivati recepte za kolače bez šećera. Nećete, jer je na kasi svaki put neka druga. Uveče kad izađete u grad, nećete sresti sedamnaest poznanika. Vjerovatno, nećete uveče ni izlaziti. Jer,  nit` imate s kim nit` ste ovca za šišanje.

Nećete preko reda moći ovjeriti zdravstvenu knjižicu. Ovdje nema zdravstvenih knjižica. A ništa se ne radi preko reda. Nećete biti ni zadovoljni vašim doktorom. Pomislićete koliko je isfoliran a nestručan.

Nećete se ni smijati. Jer se niko ovdje ne smije. Bar ne glasno. Nećete glasno ni pričati. Ni to se ovdje ne radi. Nećete imati ni svog vulkanizera. Ni svoju lokalnu birtiju.

Skoro nikad nećete moći da podignete kredit za sopstveni stan. Ili, ako ga i dignete, skoro nikad ga nećete otplatiti.

Sve ostalo ćete imati!

Tamara Milaković

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna?
Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika