nedelja, 05.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:51

Malim proizvođačima olakšana prodaja hrane od 1. marta

Novi propisi će omogućiti izlazak na tržište domaćinstvima za čije su lokalne proizvode police velikih trgovinskih lanaca i dalje nedostupne
Autor: Ivana Albunovićsreda, 26.02.2020. u 22:55
(Фото Д. Јевремовић)

Nacionalnim propisom koji će se primenjivati od 1. marta biće olakšana trgovina proizvođačima neprerađene i prerađene hrane biljnog porekla.

Ovi propisi odnose se na male proizvođače brašna, peciva, testenine, voćnih sokova, proizvoda od termički obrađenog voća i povrća, sušenog voća, povrća, začina i bilja, kao i turšije, prerađenih gljiva i hladno ceđenih biljnih ulja. Hranu mogu da prodaju samo na teritoriji Srbije.

Ovim pravilnikom o proizvodnji i prometu malih količina hrane biljnog porekla poljoprivrednim gazdinstvima će biti omogućeno da legalno prerađuju primarne biljne proizvode i time obezbede prihode. Oni koji budu upisani u registar svoje proizvode moći će nesmetano da prodaju direktno u gazdinstvu, na zelenoj pijaci, u maloprodajnim objektima, dostavom na kućnu adresu i na manifestacijama. To važi za sve firme i preduzetnike koji proizvode i prerađuju najmanje 50 odsto hrane poreklom iz sopstvenog gazdinstva. Procenjuje se da će na ovaj način izlazak na tržište biti olakšan mnogim domaćinstvima za koja su police velikih trgovinskih lanaca nedostupne.

Oni su često bili i na mesti inspekcija, jer njihov status nije bio regulisan. Suština je da se tradicionalna proizvodnja na neki način standardizuje, što će značiti i veću odgovornost za proizvođače.

– Postojala je potreba da se velikom broju poljoprivrednih gazdinstava da mogućnost da legalno prerađuju poljoprivredne proizvode. Proizvodni objekti na gazdinstvu ili oni drugi, isključivo manjih kapaciteta, moraće da budu upisani u Centralni registar i moraće da ispunjavaju opšte i posebne uslove higijene – kažu u Ministarstvu poljoprivrede i dodaju da su propisane i maksimalne količine hrane koje gazdinstva mogu da proizvedu u toku godine kako bi ostvarila mogućnost prodaje na ovaj način. Pod malim proizvođačima smatraju se, recimo, oni koji na gazdinstvu proizvode do 32 tone brašna, 16 tona voćnih sokova ili sušenog i kandiranog voća, kao i do četiri tone sušenog povrća, aromatičnog i začinskog bilja…

Država je po istom principu olakšala poslovanje i malim proizvođačima mesnih proizvoda, još u januaru 2018. godine. U tu kategoriju svrstani su oni koji nedeljno prodaju maksimalno 200 litara mleka, 500 jaja ili 100 komada živine. Ovoj grupi pripadaju i oni koji za prodaju imaju do 100 kilograma mesnih prerađevina nedeljno. Dozvoljene količine mogu biti i veće, u slučaju da robu nude registrovane male mlekare, klanice ili prerađivači mesa. Uslov je da svoje proizvode plasiraju samo na domaće tržište.

Na pitanje „Politike” da li će potrošačima biti zagarantovana i bezbednost tih proizvoda, u Ministarstvu poljoprivrede tada su rekli da „fleksibilnija prodaja ne znači da standardi bezbednosti ne postoje, već da se, naprotiv, uvodi red na tršite”. U izradi pravilnika korišćena su iskustva Austrije, Francuske i Mađarske, jer se, kako su rekli u ovom ministarstvu, pokazalo da je to bio dobar podsticaj za male proizvođače da razvijaju tradicionalnu proizvodnju na svojim gazdinstvima. Mali proizvođači u EU zbog nedostatka kapitala uglavnom nisu uspevali da konkurišu velikim proizvođačima hrane, posebno u delu ispunjavanja rigoroznih standarda proizvodnje.


Komentari12
8c9fa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mile
Reklo minostarstvo, pise u uredbi, odnosi se na sve one... Gde, kada, u kojoj uredbi... Kako obavestiti one na koje se odnosi, kada je sve ovako nemusto i sve se podrzaumeva? Kako onda ocekivati da se sektor malih trgne? Sta konkretno daje drzava za to sto uzima lovu za registrovanje? Daje upis u registar, koji ti daje sansu da uspes!!! Nedovoljno.
Neravnopravno
Mile, sve vam se to nalazi na sajtu Ministarstva poljoprivrede. Nije reč o uredbi nego se radi o Pravilniku. To nije sporno. Sporno je što oni koji proizvode vino prostom fermentacijom grožđa nisu ravnopravni sa onima koji proizvode sokove od voća!!!
Preporučujem 4
Живко(пиши ћирилицом)
Да би сте могли постати добављач велетрговини или малопродаји,морате бити регистровани као предузетник или пољ.газдинство, а то велики број таквих произвођача није. И није,јер су услови за рег.производњу хране веома ригорозни, па се малим произвођачима то не исплати. Али да би они постали произвођачи, то је сасвим друга прича, која задире у социјалну проблематику,привредно законодавство,па и политичку вољу....али засад младеж бежи одавде....
Muradin Rebronja
"Počnite kao mali, a završite kao veliki", je zlatno pravilo biznisa. Kod nas u ugostiteljstvu (u Americi) ni jedan, sada veliki i globalni lanac restorana brze usluge (hamburgeri, pizze, piletina, sendviči...) nije to što jeste sada bez da je počeo kao mali, sa jednim restoranom. Po sistemu "Ako je jedan dobar, dva takva su dvostruko dobra", sada imamo snažnu industriju. Drugi je mnogo lakše otvoriti a treci još lakše...dok ne bude bilo para ko pleve da se otvaraju drugi. I ovi mogu slično.
nikola andric
Ne znam, na zalost, dali se taj izum moze tretirati kao ''intelektualni proizvod'' na koji se moze steci patentno ili neko drugo intelektualno pravo. Svako moze na televiziji videti koliko je tesko prodati proizvode tako da su reklame ljudima postale najdosadnije trosenje vremena. A gle cuda Srbi izmislili jednostavan i prost nacin da ''olaksaju trgovinu'' pomocu svemocnog zakona. Zasto ne bi u Ustavu odredili da su svi Srbi srecni pa , po tom osnovu, ne bi imali pravo da se zale i kukaju?
čekaj, čekaj..
@nikola andric: nije uopšte jasno šta ste hteli da kažete, jer ste nasumično naređali raznovrsne ideje. Ja podržavam da gazdinstvo koje proizvede 2-3 tone paprike može da napravi ajvar i proda ga ili ako sa 10 voćki skine 150 kg kajsija da može da napravi pekmez ili kompot i to proda na svom imanju, na najbližoj pijaci ili obližnjem marketu.
Preporučujem 9
Muradin Rebronja
Reklama je taksa na loš proizbod i/ili uslugu, ili kao kod nas u ugostiteljstvu, i jedno i drugo. Najbolja i najjeftinija reklama je reklama "od usta do usta". Vi ste zadovoljni i Vi to kažete svojim prijateljima a vaši prijatelji imaju svoje prijatelje... Naravno, i obratno. E, zbog toga loši placaju gore navedenu taksu. Inače, mi u ugostiteljstvu delimo goste na povremene, stalne i goste misionare. To su oni što nas hvale svuda i na svakom mestu. Malo li je?
Preporučujem 7
Neravnopravno
Mali proizvođači vina su potpuno dotučeni ovim pravilnikom. Vino je sa stanovišta bezbednosti najsolidniji proizvod jer je između ostalog i antiseptik. Mali proizvođači sa površiom do 2 hektara i proizvodnjom od desetak hljada ove božanske kapljice su isterani iz megamarketa a sada im naše ministarstvo ne da ni da legalno prodaju vino usvojim malim porodičnim ili kućnim podrumima. Možda zato što ministar nije iz vinskog Srema? Dinkić je u ekonmiji učinio više za vinare nego svi ministri posle.
Neravnopravno
Miroslave, neodrživa Vam je ta priča. Taj veliki vinar nema računa da mu neko drugi radi ono što može sam. Pogrešno sam lajkovao vaš komentar. U branši sam i znam da te stvari tako ne funkcionšu. Malim vinarima je potrebno da samostalno proizvode i prodaju a ne da ih propisi (porez, doprinosi, kontrole kod ekreditovanih laboratorija koje traže da platite 14000 dinara za analizu jednog vina sa itd, vođenje knjiga o flaširanju, fakture, fiskalna ...)tretiraju kao industriju.
Preporučujem 9
Мирослав
Poznajem sasvim drugi slučaj. Moj brat je mali vinar, tek nešto veći od onih "hobista" ali po proceduri koju mu je dao,održava vinograd i proizvodi vino za jednog velikog, baš velikog, vinara u Šumadiji. Prodaje 1l. za 10 e. Ovaj veliki to vino posle "oplemeni", brendira, i na policana trgovina njegovo vino 0,7 nije ispod 15 e. I obojica zadovoljni. Doduše, nisu autohtone sorte, već one komercijalne.
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja