petak, 03.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:54
IZ STARIH RIZNICA

Bulbuderski trolejbus

Dvadesetosmica je osam decenija spajala Zvezdaru s Pozorišnim trgom: otvorena je početkom 1941, radila je i tokom okupacije, obnovljena je 1949, kada joj je vraćen stari broj
Autor: Branko Bogdanovićsreda, 26.02.2020. u 15:05
Станица аутобуса 28 на почетку Цвијићеве, код подвожњака (Фото лична архива Б. Богдановића), десно (Фотографије: Р. Крстинић и Александар Ј.)

Te, 1975. godine Cvijićevom su još tutnjali autobusi na liniji 28. Danas – dvadesetosmica više ne postoji. Ukinuta je nakon završetka rekonstrukcije Trga republike. Ova linija je osam decenija spajala Zvezdaru, odnosno Gradsku bolnicu s centrom grada – Studentskim i Trgom republike, a celom dužinom je „pokrivala” davno zaboravljeni tok Slavujevog ili Bulbuderskog potoka, odnosno Cvijićevu i Ulicu Dimitrija Tucovića.

Do Velikog rata, čitav kraj oko Bulbuderskog potoka, koji je tekao od Laudonovog šanca (Velikog Vračara) do Dunava, nazvan je Bulbuder. Na gornjem delu, prema Vračaru, zbog sastava zemljišta, nalazio se veliki broj ciglana, od kojih su se, prema Dunavu, pružale bašte i mali, raštrkani kućerci.

Igradnja podvožnjaka 1931-1933 dok tramvaj ''osmica'' normalno saobraća Grobljanskom (Ruzveltovom)

Novo groblje promenilo izgled kraja

S početkom rada Novog groblja, još daleke 1886, ovaj kraj počeo je da se menja; prvu, vidljivu promenu predstavljao je Grobljanski put (Grobljanska pa, od 1946, Ruzveltova ulica), postao je prometna saobraćajnica. Već 1893, duž ove magistrale počeo je da saobraća tramvaj na liniji 3 (kasnije 8, a od 1949 – 13), zbog čega je tok Bulbuderskog potoka pregrađen zemljanim nasipom.

U zatišju operacija tokom Velikog rata, 15. jula 1915, na izvorištu Bulbuderskog potoka svečano je otkrivena Trećepozivačka česma, a posle završetka rata počeo je nagli razvoj celog kraja.

Jedan od 160 originalnih autobusa „lejland vorldmaster” iz 1961. (Foto R. Krstinić)

U periodu od 1926. do 1927, na prostoru ograničenom Bulbuderskim potokom, Knez Miletinom (29. novembra, Kraljice Marije), Mitropolita Petra i Zdravka Čelara, izrasla je Profesorska kolonija. No, eminentni profesori Beogradskog univerziteta, pogotovo u vreme velikih kiša, nabujalim Slavujevim potokom su praktično bili odsečeni ne samo od svojih radnih mesta, nego i od centra grada. Tako je izgrađena mreža i kaptiran potok u Bulbuderskom bulevaru do Grobljanske, a kompletna kaptaža završena je do 1933. Do tada je ulica duž Bulbudera već bila prosečena; od Grobljanske do Đurine zvala se Slavujskom, a u donjem delu, od Grobljanske do Knez Miletine – Bulbuderskom. Novembra 1926, prvi put je podnet predlog da se Bulbuderska krsti imenom nekog od naših poznatih naučnika, a odlučeno je da to bude Jovan Cvijić, koji je umro 16. januara 1927.

Branko Cvejić u ulozi Baneta Bumbara, u legendarnoj seriji iz 1975. „Grlom u jagode”, uvodio nas je u nove epizode – s pešačkog ostrva u Cvijićevoj ulici

U to vreme je i Slavujska ulica, do Čingrijine – preimenovana u Tucovićevu. Veza između Cvijićeve i Slavujske (Tucovićeve) bila je presečena nasipom preko koga se pružala Grobljanska. U cilju otvaranja kompletnog bulevara, u decembru 1930. započeti su radovi na podvožnjaku, a rad tramvajske linije br. 8 (od 1949 – br. 13) u Grobljanskoj nije prekidan.

U to vreme, neki toponimi Bulbudera menjaju nazive; tako su 1929. odobrena sredstva za izgradnju moderne opservatorije u „baba Ružinom kraju”, najvišoj tački Velikog Vračara. Nova „zvezdarnica”, rađena prema projektu Jana Dubovija, dovršena je 1932, a Veliki Vračar je od tada kolokvijalno postao poznat kao Zvezdara. Ubrzo je u Grobljanskoj br. 35 Autobusko preduzeće Ljubiše Perišića otvorilo svoju garažu (poznata kao „Fordova”, a koju su skojevci zapalili u noći 26/27. jula 1941, jer je u njoj bio smešten nemački vozni park).

Na ovnjoj slici se vidi se i „fordova garaža” (Autobuskog preduzeća Ljubiše Perišića)

Pre toga, oktobra 1933. osvećeni su temelji Gradske bolnice, koja je, prema projektu Ignjata Popovića i iz fonda Zadužbine Nikole Spasića, završena i svečano otvorena 1. decembra 1935. godine.

Iako je problem povezivanja Profesorske kolonije s gradom pokrenut još 1927, kada je Perišićevo preduzeće dobilo dozvolu da je autobuskom linijom poveže s Glavnom železničkom stanicom, izgradnja Gradske bolnice je kao imperativ postavila pitanje uspostavljanja gradske saobraćajne linije od centra grada do Zvezdare. Konačno, početkom 1941, otvorena je autobuska linija br. 28, koja je povezivala bolnicu s Pozorišnim trgom. Iako se to ne spominje, linija je radila i tokom okupacije, od 1941. do 1944. godine.

Nakon oslobođenja, 1948, linija je nastavila rad autobusima br. 27, a potpuno je obnovljena 1949, kada joj je vraćen stari broj 28, a njome su vozili belgijski autobusi MIES i francuski marke „reno”.

.„Paviljoni” izgrađeni 1947-1948. u Cvijićevoj ulici

U to vreme Cvijićeva se odlikovala ogromnim platanima koji su krošnjama natkrivali uski, stari kolovoz, širokim dvoredim travnjacima, malim prizemnim i dvospratnim predratnim zgradama, velikim dvorištima...

U „Fordovoj garaži” pokrenuto je već zaboravljeno „Automobilsko Beograd”, u broju 110 je radilo Državno industrijsko grafičko preduzeće „Branko Đonović”, u broju 101 je otvorena prodavnica br. 5 II rejona, u zgradi 107, koju je 1940. izgradio pukovnik Vasić, živele su porodice predratnih oficira (i autor teksta), a stari dr Aleksandar Stanković iz br. 113 obilazio je redovno decu iz komšiluka i brinuo o njihovom zdravlju. U broju 103 rođen je prof. dr Mladen Lazić, u 115 – prof. dr Milan Božić, na uglu Vladetine i Cvijićeve živela je porodica profesora Pavla Vasića, a normalnim se smatralo da se posle osnovne škole treba upisati u Petu beogradsku (baš kao i Bane Bumbar).

Do 1948, u donjem delu Cvijićeve izgrađeni su „paviljoni” za sovjetske instruktore koji su nestali nakon rezolucije IB-a, a u stanove se uselili Beograđani.

„Labudova pesma” – trolejbus na liniji 28. (Foto Aleksandar J.)

Od pedesetih godina, umesto cvetnih bašti i zaostalih kućeraka, počela je izgradnja vojnih, „oficirskih” zgrada. Ulica je rekonstruisana sečenjem ogromnih platana (uz suze starosedelaca) i proširenjem kolovoza s pešačkim ostrvima u sredini, a smeće je počelo da se iznosi u kantama, uz buku specijalnih kamiona Gradske čistoće. U novim zgradama se javljaju „neki novi klinci”; u br. 104 se doseljava porodica Mali, do komšiluka dopiru zvuci benda NMI (Nismo mi Indijanci) u kome svira Siniša, budući gradonačelnik, a žitelji okolnih zgrada se okupljaju u „Kosmaju”, u broju 105, gde su neretko mogli da vide i Zdravka Čolića.

Nije se menjala jedino linija dvadesetosmice, na kojoj su vozili autobusi „lejland kokarbus”, „tajger vorldmaster” MAN ili Ikarbus, nastavila je rad nepromenjenom trasom: Tucovićeva–Cvijićeva–Jaše Prodanovića–Takovska–Lole Ribara (Svetogorska)– Makedonska, do Trga republike i Vasinom, Studentskim trgom. Nisu je zaustavljali ni nekadašnji letnji pljuskovi koji su Cvijićevom nosili „fiće” i „opel-olimpije”, ni visoki zimski snegovi.

Noću su gume „svirale” po mokrom asfaltu ulica koje su tačno u ponoć, šmrkovima, savskom vodom iz hidranata, prali radnici Čistoće. Autobus je bez presedanja omogućavao svima, a posebno starijima i roditeljima sa decom odlazak do bolnice, povezivao je fakultete u Takovskoj (Rudarsko-geološki, Saobraćajni, Filološki) i Univerzitet, Botaničku baštu, „Politiku”, Radio-Beograd, velike trgove i Knez Mihailovu („korzo”, „štrafta”) sa Zvezdarom.

Za čist vazduh

Dvadesetosmicu smo zapamtili i po uniformisanim kondukterima na uzvišenim sedištima na zadnjem kraju kola, koji su nestali 1975, uvođenjem aparata za poništavanje markica.

Tokom 1983, ova linija je među prvima uključena u trend zaštite životne sredine i čistog vazduha prelaskom na trolejbuski sistem s elektromotorima. I, kada se činilo da će zadržati ulogu predstavnika tradicije prestonice, prilagođene savremenim zahtevima – pokazala se suvišnom. S dvadesetosmicom je nestao još jedan ne samo koristan trag Bulbudera, nego i čitavog Beograda.


Komentari8
0e4e6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дулбур Леб
Диван текст о Београду кога више нема, кроз метафору тролејбуса који је неко укинуо, по свој прилици, јер му се тако ћефнуло! Узгред, сад ми је, помало, јасније зашто Београђани из разних крајева који гравитирају ка Булбулдеру толико својатају овај топоним. Као да је то некакво друго "Дедиње", па се Дедињем сматра и Сењак, и Топчидерско брдо, као и Бањица. Сличо је и са Дорћолом...
миле мрђеновачки
Прво је изграђен колектор па се онда изидао надвожњак. Трагови реконструкције и зидања надвожњака (са слике) и данас постоје и могу се видети у Рузвелтовој улици на уприлазу за улаз у ролетнарску и некада лимарску радњу... од Славујевог венца до тада школе "Старина Новак" било је 14 извора питке воде, а и данас бројне околне зграде имају проблем са подтемним водама.... Први сам да се 28-ица врати, иако више не живим у том крај, и надам се да ће се наћи довољно памет да се то уради...
Sinisa
Ziveo sam u br 89 prvih 20 godina zivota negde od 1959 godine. Bio je to lep period detinjstva i lepog druzenja. I dan danas kada jednom godisnje dodjem iz inostranstva gde zivim, nikada ne propustim prilikom da se prosetam starim krajem i pored moje prve skole, nekadasnje "Djuro Strugar".
миле мрђеновачки
Комшија, школе "Ђуро Даничић" у улици XXI дивизије, одмах до цркве... Поздрав
Preporučujem 6
Giga
Nakon oslobođenja opet će proraditi trolejbus 28 !
Branko
Kao student mašinstva, u periodu 1971-76, svakodnevno sam putovao dvadeset osmicom od Podvožnjaka do kraja, pa još malo pešice, do studentskih domova Penezić i Rifat. Lepa i srećna vremena... jer sam bio mlad!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja