četvrtak, 02.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:11

Obnova – slamka spasa „Belog medveda”

Ako Zavod za zaštitu spomenika kulture u aprilu dobije novac od resornog ministarstva, izradiće projekat rekonstrukcije najstarije zemunske kuće u kojoj je bila kafana, što je uslov za njenu obnovu
Autor: Daliborka Mučibabićsreda, 26.02.2020. u 18:15
(Фото Р. Крстинић)

Hoće li najstarija kuća u Zemunu, nekadašnja kafana „Beli medved”, opstati kao jedini objekat balkanske arhitekture iz turskog perioda, biće poznato u aprilu. Tada bi trebalo da se zna da li je gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture dobio novac od resornog ministarstva za projekat rekonstrukcije zdanja u kojem je 1717. odseo austrijski princ i veliki vojskovođa Evgenije Savojski, u vreme bitke za Beograd. Izrada projekta za objekat na Đukovcu u Ulici Vasilija Vasilijevića 10 koji je pod prethodnom zaštitom preduslov je da on bude obnovljen, ali i proglašen spomenikom kulture.

– Ako dobijemo novac za projektovanje, tada ćemo ceo objekat snimiti i doći do podataka neophodnih da bismo tu kuću upisali u katalog kulturnih dobara. Osim toga, sa projektom je lakše doći do novca za obnovu – ističu u Zavodu.

Da ga je bilo, kuća bi odavno mogla da se nađe u turističkoj ponudi Beograda, a ne da izgleda tako kao da će se svakog trena srušiti. Ko god da bude voljan da obnovi zdanje moraće da reši i vlasništvo na tom objektu jer prizemljem gazduje „Poslovni prostor Beograd”, a stanovi na spratu u rukama su privatnih vlasnika. Da nema table sa šturom biografijom objekta postavljenom na terasi, teško da bi bilo ko pomislio da je ona još dom brojnim porodicama.

Godina kada je sagrađen nepoznata je, ali ako se zna da se prvi put pominje u beleškama francuskog putnika Kiklea koji je prošao kroz Zemun 1658. godine, pregurala je najmanje 362 leta. Kikle je tada zapisao da se u varoši nalaze tri hana, od kojih je najveći bio onaj na današnjoj adresi Vasilija Vasilijevića 10. U vojnom planu Zemuna Nemca Henrika Otendorfa isti objekat se našao 1663. godine.

Ispod gostionice „Beli medved” iskopan je lagum sa dva kraka dužine 10 i 14 metara i ozidan opekom, koji su vlasnici kafane koristili kao vinski podrum gde se nekada hladilo i čuvalo piće

Kao „Zartaken”, što je nemačka reč za čardak, kuća na sprat koja je služila kao stražarnica i osmatračnica, objekat ispod Gardoša kršten je 1740. godine. Od tada datira najstariji urbanistički plan Zemuna sa ucrtanih 13 ulica i 550 građevina, među kojima je bio i „Zartaken”. U toku 18. veka prizemlje je preuređeno u kafanu, a u neobjavljenoj studiji Nikole Ilića „Od hana do hotela”, koja se čuva u Zavičajnom muzeju Zemuna, zapisano je da je krajem 19. veka gostionica „Kod belog medveda” pripadala Naumu Nikoliću, gostilniku, potom Todoru Mariću Gačuli, da bi je tridesetih godina 20. veka kupio Marko Todorović Čanak.

– Nije utvrđeno kada je ovaj uvek dobro posećen objekat nazvan „Kod medveda”. Od davnina se pamti njegov viseći cimer, tabla sa slikom medveda u stojećem stavu. Cimer je menjao osnovnu boju od tamnosive do svetle. Najčešće je bio beo, što je u skladu sa nazivom. Za promenu boje cimera zaslužni su moleri, koji su se sa drugim zanatlijama rado sretali kod „Belog medveda”. Pojedine zanatlije u njemu su proslavljale svoju esnafsku slavu kao i berberi – naveo je Ilić.

Vlasnik Marko Todorović, zvani Marko Medved, držao je gostionicu sve do 1948. godine, posle čega je nacionalizovana i prešla u ruke Ugostiteljskog preduzeća „Central”. Todoroviću je ostavljen stan na spratu kuće, a u kafani su se sve do pre pola veka sastajali Zemunci.


Komentari1
e1f9e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Твртко
Текст каже - „Зартакен”, што је немачка реч за чардак … :-) … Феноменално!!! Можда ће Србима бити културолошки шок кад схвате да и Немци (дакле, не само Срби) имају своје "турцизме". "Зартак-ен" је немачка интерпретација персијске речи ЧАРДАК.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja