utorak, 07.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:13
70. BERLINALE

Šta sve laže Pinokio

Mateo Garone, sa Robertom Beninjijem kao Đepetom, ponovo je oživeo Kolodijevu bajku, a danas je dan i za gledanje dokumentarca o Hilari Klinton
Autor: Dubravka Lakićponedeljak, 24.02.2020. u 22:00
Из филма „Пинокио” Матеа Гаронеа

Berlin – Sve je počelo minutom ćutanja u pomen žrtvama nedavnog masakra u nemačkom gradu Hanau, nastavilo se uz romantične prizvuke Falardoovog filma i uvidom u prve takmičarske filmove od kojih (za sada) nijedan nije za „bacanje u nesvest”, ali jesu za razmišljanje o tome kako Berlinale i ove godine drži svoju (nekada slavnu) reputaciju politički angažovanog festivala na aparatima za veštačko disanje.

Vremena su se odavno promenila, pa ni Berlinski festival nije ono što je nekada bio – idealni spoj glamura, društveno političkog angažmana i filmske umetnosti. Sada je sve u modernim tonovima svih mogućih vrsta takozvane političke korektnosti koje su, čini se u Nemačkoj najviše, dovedene čak do apsurdnog savršenstva. Oseća se to i po odabranim filmovima i za glavni i za novouvedeni takmičarski program Susreti...

Jedan od prvih takmičara bio je italijanski film „Skriveno” („Volevo nascondermi”) Đorđa Diritija, o slavnom slikaru Antoniju Ligabueu, prilično mračnom i psihički nestabilnom usamljeniku opsednutim tigrovima, zečevima i motociklima, i vizionaru moderne umetnosti i naive. Impresivno snimljeno, atmosferično, ali i zamorno (118 minuta). Bolje utiske nisu ostavili ni argentinsko-meksički „Uljez” Natalije Mete, metafizički triler iz sveta paranoje, insomnije i zabluda, ni novi film francuskog reditelja Filipa Garela „So iz suza”, u kojem se autor nije odmakao ni dalje ni drugačije od svojih dosadašnjih (pet) intimnih drama. Čak ni novi vestern – „Prva krava” američke autorke Keli Rajhard, jer u njemu nema ničeg novog u odnosu na ono što smo videli u njenom mnogo boljem filmu „Mikova prečica”.

Juče je bio dan svetske premijere filma „Pinokio” Matea Garonea (Berlinale specijal), sa voljenim Robertom Beninjijem, koji je i sam režirao jednu od filmskih verzija Kolodijeve bajke, a sada u ulozi Đepeta – tvorca najčuvenijeg drvenog lutka na svetu. Za razliku od legendarne animirane „Diznijeve” verzije toliko bliske najmlađoj publici, Garonijeva verzija je možda više namenjena odraslima. Uz sav šarm i poznate, drage detalje, u filmu je i dosta okrutnosti. Garoneova verzija „Pinokija” traje 125 minuta. Uz svu lepotu, predugo je.

Dugačak je i dugometražni dokumentarni film (kao serija) „Hilari” Nanet Berštajn – čak četiri sata – a u programu Berlinale specijal našao se samo zato što mu je glavna junakinja Hilari Klinton. Njen se dolazak i učešće u razgovorima posle projekcija očekuje se danas u Berlinu. Film prati pobede i poraze bivše prve dame Amerike, senatorke, državne sekretarke i predsedničkog kandidata i sve u svemu više se bavi fenomenom njenih funkcija i njenog političkog života u kojem ima kontroverzi nego samom ličnošću Hilari Klinton...

Sa nestrpljenjem se očekuju filmovi „The Roads Not Taken” Sali Poter,  u kojem uz Havijera Bardema, Selmu Hajek igra i Branka Katić, „Siberija” umetnika i reditelja Ilje Kržanovskog, sada pod nazivom „Nataša”. Možda ćemo sa ovim filmovima u glavnom takmičarskom programu imati više sreće. Zanimljivo, još jedan deo Iljinog DAU projekta prikazuje se na 70. festivalu – „Degenerastija”, u netakmičarskom programu Berlinale specijal...

Mnogoljudna ekipa na crvenom tepihu ispred Zoo palasta (foto: Maja Medić)

Pozitivne reakcije na film „Otac”

Berlin – Najmnogoljudniju reprezentaciju na 70. Berlinalu bez sumnje ima film „Otac” Srdana Golubovića (srpsko-francusko-hrvatsko-slovenačko-bosanskohercegovačka koprodukcija), koji je preksinoć imao svetsku premijeru u Zoo palastu gde se prikazuju filmovi iz programa Panorama.

Pozitivne reakcije imala je publika, srdačno je pozdravila Gorana Bogdana, koji je glumačkim veštinama prekrio i one povremene scenarističko-rediteljske manjkavosti, ali i glumačku gromadu Borisa Isakovića. čiji je lik snagom „obojio” Golubovićev film. Pozitivne su i prve kritičarske reakcije ( u „Skrin internešenalu”) u kojima je „Otac” opisan kao „pristupačan, emocionalno ispričan film, dobrodošao i od strane drugih festivala...”. Golubovićev „Otac”uskoro otvara beogradski Fest...


Komentari0
10bbf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja