ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:25

Golim rukama uhvatiti blesak

Mislimo o tome kako je nastao svet i ima li naš život smisla, ali nas frustrira što su nam misli tokom dana neuhvatljive, često haotične i nemoćne pred smrću, navodi Džordž Stajner u knjizi „Zašto razmišljanje rastužuje”
Autor: Mirjana Sretenovićnedelja, 23.02.2020. u 18:28
Албрехт Дирер, Меланхолија, бакрорез, 1514.

Filozof Fridrih Šeling u knjizi „O suštini ljudske slobode” pisao je o dubokoj neuništivoj melanholiji svakog života. Smatrao je da je tuga u vezi sa sa procesom mišljenja kao takvim, sa saznajnom percepcijom. Možemo li da rasvetlimo razlog za to i imamo li pravo da pitamo zašto ljudsko mišljenje nije radost – pita Džordž Stajner, autor knjige „Zašto razmišljanje rastužuje – 10 mogućih razloga”, koju je sa engleskog preveo Slobodan Damnjanović, u izdanju „Karposa”.

Francusko-američki književni kritičar i esejista Stajner rođen je u Parizu a školovao se u Francuskoj, Americi i Britaniji gde je predavao englesku i komparativnu književnost na Harvardu, Prinstonu, Kembridžu i Oksfordu. Najpoznatija dela su mu „Smrt tragedije”, „Tolstoj ili Dostojevski”, „Analiza zapadnog romana”, „Gramatika stvaranja”.

U knjizi piše da smo u stanju da formulišemo kako je nastao svet, ima li život smisla, da li Bog postoji, i da je ta potreba za postavljanjem pitanja stvorila ljudsku civilizaciju. Pominje da mišljenje omogućava čoveku da bude gospodar prirode i svog bića, a od deset razloga za tugu, jedan vidi u neuhvatljivosti misli – mišljenje ne može da se kontroliše, ono i u snu sledi svoj put.

– Kad rešava zadatak matematičar se isključi iz sveta ponekad i po više časova bez prekida. U ključnim trenucima svog rada hirurg isključuje svaku nepažnju. Takvu čistoću, zrake koncentrisanog mišljenja može da postigne mali broj ljudi i to za kraće vreme. Oni se događaju na vrhuncu izuzetnosti – pominje autor knjige.

A kada usredsređenost prođe, misli lete kako žele i haotičnost je povod za melanholiju.

– Neprestano prolazi neprimećeno čitava masa mišljenja, bezoblična i beskorisna. Od onog o čemu smo mislili pre sat vremena zbog slučajnih okolnosti ili ometajućih efekata nekog zadatka koji se preduzima, neće ostati nikakvog traga. Razmotrimo razočaranje čoveka koji se budi, ubeđen da je u snu došao do važnih uvida, našao dugo traženo rešenje, sastavio vrhunsku pesmu, i onda shvata da je sveska pored kreveta puna besmislenih žvrljotina. Ta frustracija nije dokaz da je nestala misao bila nevažna. Ona je samo izbrisana kao milion drugih koje nas preplavljuju...

Ajnštajn je, podseća autor, tvrdio da je tokom života imao samo dve ideje, a Hajdeger je smatrao da svaki veliki mislilac ima samo jednu misao koju ponavlja u svojim delima. I on veruje da je bitan naučnik onaj koji se posvećuje jednom plodnom krucijalnom otkriću, iskorišćavajući sve njene potencijale.

Teskobu nam, smatra ovaj autor, stvara i ispunjenje želje koje je praćeno prazninom i tužnom zasićenošću.

– Poznata post coitum potištenost, želja za cigaretom posle orgazma, jeste pokazatelj jaza između anticipacije i realnosti. Kada bi mentalni procesi bili manje žustri, manje slikoviti, manje hipnotički (kao što su u maštanju), sva grudva mučnine u srcu bila bi manja smetnja. Nervni slomovi, patološko bežanje od stvarnosti, mogli bi biti taktike protiv neispunjenih nada – navodi profesor.

Ide i dalje kad kaže da nam nikakva empatija u ljubavi ne otkriva lavirint misli drugog ljudskog bića. Štaviše, najintenzivnija ljubav za njega je nikad dovršeno pregovaranje između dve usamljenosti.

Upitan može li vrhunsko mišljenje da se nauči i prenese na drugog, izdvaja da ne postoji pedagoški ključ za kreativnost.

– Inovativna misao u umetnosti i u nauci rađa se iz kvantnih skokova koji se odigravaju na graničnoj liniji između podsvesnog i svesnog. Ne postoji demokratija za genija, samo strašna nepravda i teret preteći po život. Malo je onih koji su, kako je rekao Helderlin, prinuđeni da golim rukama hvataju blesak. Ova neravnoteža, neprilagođenost velike misli i kreativnosti idealima socijalne pravde, takođe je izvor melanholije – smatra Džordž Stajner. Zaključuje da je najnadahnutija misao nemoćna pred smrću i veruje da je ta nemoć stvorila naša metafizička i verska scenarija.


Komentari3
f936e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mudronja
Sine, mnogo znas mnogo ces i da patis!! Posle pedest godina "mozgovanja" ja jos uvek nemam resenja za ovaj paradoks koji mi je rekla moja slepa baba Grozda (poznata u selu kao vracara) i sta je ona htela time da mi kaze. Intelektualac je cudno bice jer je sa sobom uvek u unutrasnjem konfliktu. Mozda zato sto on misli da zna sve i da je u kontroli svoje sredine. Pa kada se to znanje primeni u praksi u tom trenutku on se izdvaja kao deo te prirode kojoj pripada i osecaj melanholije potom sledi.
zoran stokic
Svaki genije stvara koristeći se metaform "stajanja na ramenima velikih predhodnika"; geniji su ljudi sinteze, oni su do najsitnijih detalja upoznati i sa delima svojih prethodnika. Ajnštajna ne bi bilo bez Poenkarea, Lorenca, Maha, Minkovskog. Bez Rubensa i Ticijana ne bi bilo A. van Dajka, ne bi bilo ni - Mocarta, bez dela Gazanige, Paizjela, Gretrija, J.C. Baha, E. Baha...Da su oduvek postojala današnja rigidna pravila stvaranja ne bi bilo Dekarta, Galileja, Keplera, Lajbnica, Njutna, Hamil
Desko
Po novom pravopisu (po kojem je sve dozvoljeno toliko da se izgubila norma) može i BLESAK i BLJESAK. U moje vreme to nije moglo, pa je lepše i smislenije izgledalo. O tempora, o mores...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja