ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:51

Nećkanje oko prodaje Komercijalne banke

Da li je država bliža odluci da proda „nacionalno blago” ili još vaga da je zadrži u svom vlasništvu?
Autor: Ozren Milanovićpetak, 21.02.2020. u 22:50
Одлука ће ускоро бити донета (Фото А. Васиљевић)

Ono što mnogi govore tiho, guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković rekla je glasno i javno – da ne bi trebalo privatizovati Komercijalnu banku, „da se ona pita”, već je zadržati u državnom vlasništvu „jer je država pokazala da ume da bude odgovoran vlasnik”.

– Odluka o prodaji Komercijalne banke je na strani države i ne očekujem da je neko zbog mog stava promeni – kazala je Tabakovićeva.

Naglasila je da je to njeno mišljenje, da ima pravo da ga iznese, ali da ne očekuje da bilo ko zbog toga promeni svoju odluku ili da se neko na nju naljuti zbog toga što kaže.

Krajem prošle godine na tenderu za prodaju 83,23 odsto državnog udela u Komercijalnoj banci najbolju ponudu dala je slovenačka NLB banka. Javnost spekuliše da je ponuđena cena 450 miliona evra. Kapital banke trenutno iznosi oko 640 miliona evra, što znači da bi se banka prodala ispod knjigovodstvene vrednosti.

Nedavna analiza jedne svetski poznate revizorske kuće pokazala da je prosečna cena kod preuzimanja banaka u srednjoj i istočnoj Evropi od 2013. godine naovamo bila bar 1,3 do 1,4 puta veća od njihove knjigovodstvene vrednosti.

Kod otvaranja ponuda na tenderu u decembru Siniša Mali, ministar finansija Srbije, nije bio kategoričan. Rekao je da je država bliža prodaji nego odluci da ostane vlasnik Komercijalne banke.

– Zadovoljni smo cenom koju je ponudio NLB i dodajem da nije reč o sumi koja se pominje u medijima. Očekujem da ćemo već početkom februara imati poznatog kupca.

Koja je suma, ostala je tajna, ali je ministar demantovao spekulacije medija o ceni. Zaključak je jednostavan, ako su „prodavci” zadovoljni cenom, a ona nije ta koju novinari nagađaju, onda je jasno da je veća. Mali je tada dodao da, ukoliko pregovori sa NLB ne uspeju, postoji mogućnost da se ide u pregovore sa drugorangiranim ponuđačem.

Jedan od razloga želje da se Komercijalna banka proda zasigurno leži i u delu izjave ministra, koji je rekao da smatra da se nama novcem koji možemo da zaradimo od njene prodaje otvaraju mogućnosti za realizaciju velikog projekta „Srbija 2025”, gde planiramo da se bavimo razvojem infrastrukture, podizanjem životnog standarda a da pritom ne podižemo javni dug.

Februaru se bliži kraj, a odluka o prodaji ove banke još nije doneta. Komercijalna banka je, i pored otpisa nenaplativih kredita od oko 100 miliona evra za proteklih nekoliko godina, lane ostvarila profit veći od 70 miliona evra i svi pokazatelji ukazuju na potencijal za rast. Danas ona u Srbiji ima više od 200 filijala i ekspozitura, uz devet na području naše južne pokrajine, i dve banke u Crnoj Gori i BiH.

Komercijalna banka zauzima 11 odsto srpskog tržišta i dogovori oko njene privatizacije sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, koji su uglavnom insistirali na prodaji, traju još od 2006. godine. Početkom 2019. najavljeno je da država Srbija do kraja godine izlazi iz svih banaka, čime bi praktično bila jedna od retkih država bez vlasništva u tržišno značajnoj banci.

Zvanični podaci sa njenog sajta iz novembra pokazuju da je Komercijalna banka u poslednje dve godine zabeležila najbolje poslovne rezultate u svojoj istoriji. Komercijalna banka ima prinos na akcijski kapital veći od 12 procenata, što je duplo više od proseka bankarskog sektora, kao i najveću deviznu štednju od skoro dve milijarde evra. U zemljama sa čvrstim pravnim poretkom i razvijenim tržištem kapitala ne prodaju se tek tako „fabrike para” da bi sutra bili jeftino plaćeni radnici u toj tuđoj fabrici.

Komercijalna banka vredi najmanje 800 miliona evra i Srbija ne bi trebalo da je proda, prokomentarisao je vest o tenderu poznati bankar Ljubomir Mihajlović, osnivač Komercijalne banke i njen dugogodišnji predsednik, tvrdeći da je ova banka u stvari „nacionalno blago”. Mihajlović smatra da Komercijalna banka mora da ostane državna i zbog toga što ima finansijski potencijal da pomogne „kad zaškripi”.

– Banka sa tim profitom može da pomogne finansiranje novih projekata, ali i da državi uplati novac ako joj zafali u budžetu, radi izmirivanja obaveza kao što su penzije, plate za prosvetu, vojsku, policiju... – naveo je Mihajlović.

Potpuno privatne banke nemaju dovoljno sredstava da ulažu u velike industrijske projekte i nemaju motiv da se izlažu tolikom riziku, pogotovo u situaciji u kojoj je berza skoro potpuno nerazvijena. Državne banke imaju kapacitet da podrže velike projekte u dugom roku.

Vladimir Medan, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke, na dan kada je isticao rok za dostavljanje obavezujućih ponuda za prodaju ove najveće državne banke u Srbiji pohvalio se da je ta banka dokazala da može da raste bez obzira na to ko su njeni akcionari i vlasnici.

Odluka će uskoro biti doneta, a i nezadovoljnih i zadovoljnih uvek ima i biće ih.

Dva recepta

Vlada Slovenije prošle godine, suprotno pravilima EU, finansijski je, ne prvi put, pomogla NLB banku, ima udela u njoj, a ona sad kupuje banke u regionu. Neumitno pitanje glasi kako to da je „slovenački slučaj” ekonomski logičan i opravdan, a „srpski” nije. Ljubljanska banka bila je jedna od najvećih banaka SFRJ, a po raspadu zemlje postala je predmet kontroverzi, pošto je osnovana banka pod sadašnjim imenom u koju je prenesena imovina Ljubljanske banke, dok su obaveze prema štedišama iz bivše Jugoslavije ostale u „staroj banci”.


Komentari21
6c9a0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nesa
Bolje je da prodaju sto pre...vise verujem strancima nego nasim ljudima u bilo kom pogledu. Mi se zavaravamo ako mislimo da ako je nesto “drzavno” to je onda “nase”.Nije. Ziveli bi mnogo bolje kad bi odbacili taj mit iz komunizma o drustvenom i drzavnom vlasnistvu gde se bogate pojedinci i iskoriscavaju vecinu.
Boris
Gde stranci uđu tu trava ne raste. Kada je Maksi prodat Delezu, mi u upravi smo se radovali kao deca. Verovali smo da postajemo deo velike i odgovorne firme koja ima pristup mnogim tržištima. Radićemo efikasnije, odvojiće se rad od nerada, biće veće plate, moći ćemo da napredujemo. Onda smo shvatili da nismo mi deo ničega nego potrošna roba i da je Mišković bio mila majka za ovo. Sistem nije stovren da tebi omogući da živiš dobro, nego da te kapitalista cedi dok mu trebaš pa da te baci kao krpu.
Preporučujem 30
Zvezdana
Dozvoljeno je Dinkicu da unisti nacionalni bankarski sektor, oduzeo je dozvole za rad Beogradske, Udruzene beogradske, Invest, Jubanke, Jugobanke i ostalih, otpusteno na hiljade radnika da bi imovinu ugasenih banaka razvlacili tajkuni.Privatizacija banaka NIJE izvrsena prema tome potrebna je nacionalizacija bankarskog sektora. Sve pare odneti u jednu banku a to je najbolja Komerc. banka u kojoj je drzava akcionar. Toliko dokapitalizacija drzava je dala Komerc.banci a pare iz nje su vukli tajkuni
Зоран
Амшел Мајер Ротшилд 1853. године је изјавио: „Дајте ми да контролишем новчане токове у некој земљи и није ме брига ко доноси законе.” Његов брат је Нејтан Мајер Ротшилд је био још конкретнији: „Не занима ме која је марионета постављена на енглески престо да влада царством у којем сунце никада не залази. Човек који има контролу над токовима новца у Британији има контролу над Британским царством, а контролу над токовима новца у Британији имам ја.” 
Kloi
Briga me, isplatite mi bonus koji dugujete i dajte otpremninu pa radite sta hocete.
Hertz
Znaci ako je Slovenci kupe, kupit ce je srpskim parama....starom stednjom nikada vracenom. Zanimljiv je taj naziv stara stednja mislim da je to jedinstveni naziv u svijetu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja